Genocid je međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je danas rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova. Za rezoluciju je bilo više uzdržanih i država koje su glasale protiv, ukupno, nego što ih je bilo za.
Genocid je međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva. Termin je izmislio Rafel Lemkin, pravnik poljskog porekla koji je bio savetnik Ministarstv rata SAD u toku Drugog svetkog rata. Lemkin je u Holokaustu izgubio sve članove porodice, osim brata. Vodio je kampanju za priznavanje genocida kao zločina prema međunarodnom pravu, otvarajući put za usvajanje Konvencije Ujedinjenih nacija o genocidu 1948, a koja je stupila na snagu 1951. godine.
Termin Genocid usvojen je na zasedanju Generalne skupštine UN (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija "očisti" od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje. Kada zločini postaju genocid?
Pojam genocid je prvi put korišćen tokom užasa Holokausta u Drugom svetskom ratu. On se odnosi na pokušaj iskorenjivanja jednog naroda ili određene grupe ljudi. Član 2 Konvencije definiše genocid kao čin "počinjen s namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva". Prema definiciji Ujedinjenih nacija, takva nedela uključuju: ubijanje ljudi, nanošenje fizičkih ili psihičkih povreda, pogoršanje životnih uslova do stepena opasnog po život, sprečavanje rađanja dece i prisilno oduzimanje dece roditeljima iz te grupe.
Ko može biti krivično gonjen?
Konvencija UN o genocidu navodi da svako može da bude krivično gonjen i kažnjen za genocid, uključujući i izabrane predstavnike vlasti. Međunarodni krivični sud za ratne zločine ima mandat da istražuje i procesuira genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Prema statutu tog suda, svako ko počini, naredi, učestvuje ili podstiče genocid može biti krivično gonjen. Postoji i Međunarodni sud pravde u Hagu, koji se bavi međudržavnim sporovima i može da odluči da li su države odgovorne za genocid.
Dokazati genocid nije lako
"U svakodnevnom životu mnogi ljudi slobodnije koriste izraz genocid za najveće i najteže zločine, jer zvuči mnogo jače od pojma ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti. U pravnom kontekstu, međutim, definicija je vrlo uska. Utvrđivanje genocida ne ogleda se u brojkama ubijenih. Najvažniji kriterijum je namera da se grupa fizički istrebi i uništi", objašnjava za DW Valeri Gabard, ekspertkinja za međunarodno pravo u Hagu i saosnivačica pravne konsultantske kuće UpRights.
Stručnjaci ističu da je tu nameru teško dokazati, jer često nedostaju neposredni dokazi. "Problem s dokazivanjem genocidne namere je taj što je malo verovatno da će počinioci to direktno da priznaju na sudu. Sudovi moraju da zaključe da je postojala genocidna nameru iz ponašanja počinilaca. Moraju da se oslone na posredne dokaze i to mora da bude van svake sumnje. To je momenat kada genocid postaje teško dokazati", objašnjava Vilijam Šabas, profesor međunarodnog prava na Univerzitetima Midleseks u Londonu i Lajden u Holandiji.
Za procesuiranje genocida potrebno je vreme
Valeri Gabard je radila na međunarodnim krivičnim sudovima za Kambodžu, Ruandu i bivšu Jugoslaviju. Ona ističe da procesuiranje genocida može da potraje:
"Kada je genocid u pitanju, uvek ima mnogo žrtava i potrebno je mnogo vremena da se zločini istraže. Ne moramo samo da dokazujemo nameru da se ubije, već nameru da se ubiju ljudi zato što pripadaju određenoj grupi".
Da li je to genocid ili nije?
Poslednjih godina političari su često koristili termin genocid da opišu kršenje ljudskih prava u Kini, Mjanmaru, Siriji, a sada i u Ukrajini. Nakon zločina koje su počinile ruske trupe u Ukrajini, američki predsednik Džozef Bajden je 2022. godine optužio ruskog predsednika Vladimira Putina za genocid. Godinu dana ranije, vlade Sjedinjenih Država, Kanade i Holandije optužile su Kinu da je počinila genocid nad Ujgurima u Sinđanu. Nekoliko drugih zemalja donelo je parlamentarne rezolucije sa istim optužbama.
Do sada priznati genocidi
Stručnjaci podsećaju na tri genocida koja su kao takva priznata od strane Međunarodnog suda za ratne zločine: Holokaust, gde su Nemci pokušali da unište sve Rome i Jevreje koji su bili na teritoriji koju su oni kontrolisali. Burundi i Ruanda, gde je oko 800.000 Tutsija i umerenih Huta ubijeno u genocidu 1994. godine, masakr u Srebrenici 1995. godine, koji je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju proglasio genocidom i zločini Crvenih Kmera u Kambodži 1970-ih. S obzirom na to da su Crveni Kmeri ubili mnoge svoje žrtve zbog njihovog političkog ili socijalnog statusa, ne postoji konsenzus oko toga da li su zločini u Kambodži, prema definiciji UN, zapravo genocid. Pobuna naroda Herero i Nama (1904-1908) kada su nemačke trupe pokušale da ubiju sve članove naroda Herero i Nama u Jugozapadnoj Africi, na teritoriji pod njihovom kontrolom. Događaji u vezi sa raspadom Osmanskog carstva (genocid nad Jermenima i drugima).
Međunarodni krivični sud je 2010. godine izdao nalog za hapšenje sudanskog predsednika Omara al Bašira, optužujući ga za vojni pohod na stanovnike regiona Darfur.
"Pravna definicija genocida primenjuje se u predmetima pred Međunarodnim sudom za ratne zločine i u presudama Tribunala za Ruandu. Postojeći zakon vrlo jasno pokazuje šta je genocid", naglašava Šabas. Ali, postoje i pokušaji da se termin genocid koristi za događaje koji ne zadovoljavaju zakonsku definiciju genocida, bilo da se radi o Ujgurima u Kini ili ratu u Ukrajini.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo/U. M.)
