Pošto je na sednici UN izglasan nacrt Rezolucije u Srebrenici, jedno od pitanja je - koje države bi sada mogle da pokrenu pitanja rezolucija vezanih za genocide u svetu
Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja se našla na dnevnom redu sednice Ujedinjenih nacija, uzburkala je javnost kako regiona tako i ostatka sveta, otvarajući Pandorinu kutiju. Jedno od pitanja je - koje države bi sada mogle da pokrenu pitanja rezolucija vezanih za genocide u svetu, od onih koje "imaju pokriće za to" do drugih koje bi mogle pribeći "politizaciji ovog pitanja".
Nemačka, koja je jedan od dva "sponzora" Rezolucije, odnosno jedna od dve države koje su ovaj dokument inicirale i izradile, priznala je genocid nad Hererima i Namama u današnjoj Namibiji. Nemački vojnici ubili su oko 65.000 Herera i 10.000 pripadnika plemena Name od 1904. do 1908, nakon izbijanja pobune protiv stranih kolonista, u onome što istoričari i Ujedinjene nacije već dugo nazivaju prvim genocidom 20. veka.
Osim toga, tu je i odgovornost za Holokaust, genocid nad šest miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Druga država koja je učestvovala u sastavljanju Rezolucije, Ruanda, priznala je genocid nad Tutsijima 1994. godine, kada su ekstremisti iz Hutu etničke grupe ubili oko 800.000 Tutsija i umerenih Hutua.
Paravojne formacije ubijale su narod, komšija je usmrtio komšiju, žrtve su prebijane na smrt, pisalo je u medijskim izveštajima iz 1994. godine. Predsednik Pol Kagame, koji je ranih devedesetih predvodio pobunjenike protiv Hutua, danas optužuje međunarodnu zajednicu za držanje po strani. Posledice genocida u Ruandi se osete i danas, dok je rasprava o etničkoj pripadnosti zabranjena.
Egipat je objavio da će se službeno pridružiti tužbi Južnoafričke Republike protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), koji optužuje Izrael da je prekršio svoje obaveze prema Konvenciji o genocidu u Gazi. Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova navodi da je taj potez "u svetlu težine i obima izraelskih napada na palestinske civile u Gazi i sistematskog ciljanja civila i uništavanja infrastrukture u Pojasu Gaze".
Više od 35.000 Palestinaca je ubijeno, a više od 76.600 povređeno u brutalnom napadu Izraela na Pojas Gaze od napada Hamasa 7. oktobra u kojem je ubijeno skoro 1.200 ljudi. Više od sedam meseci nakon početka izraelskog rata, ogromni delovi Gaze su pod ruševinama, dok je 85 posto stanovništva enklave interno raseljeno.
Kanadski "kulturni genocid"
Kanada je 2021. godine priznala je da su tretmani prema autohtonim narodima, posebno u vezi sa stambenim školama, predstavljali genocid. Nakon što je krajem maja te godine radarom otkrivena masovna grobnica sa ostacima 215 domorodačke dece na teritoriji Indijanske rezidencijalne škole u Kamplupsu na jugu provincije Britanska Kolumbija, sredinom juna je grupa starosedelaca iz provincije Saskačevan objavila da je pronašla neobeležene grobove 751 osobe iz srušenog katoličkog internata Marival Indijan, oko 140 kilometara od glavnog grada Saskačevana Ridžajn.
"Samo bi počeli da vas tuku, gube kontrolu i bacaju vas na zid, pod, šutiraju, udaraju", opisala je svoja iskustva u školi Džeraldin Bob, koja je preživela zlostavljanje u Kamlupsu.
Njeno svedočanstvo čulo se u istražnom postupku Kanadske komisije za istinu i pomirenje (TRC), koja je 2015. ustanovila da je Kanada počinila "kulturni genocid". U izveštaju se dokumentuje strašno fizičko nasilje, neuhranjenost, prinudni rad, seksualno zlostavljanje i druga zverstva kojima su mnoga od 150.000 dece koja su pohađala te škole bila izložena. Škole su uglavnom vodile hrišćanske crkve u ime državne vlasti.
Nakon što je Rusija u februaru 2022. godine pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu, Kijev je tužio Moskvu za genocid. Moskva s druge strane tvrdi da je pokrenula "specijalnu vojnu operaciju" kako bi "sprečila genocid" nad Rusima, odnosno govornicima ruskog jezika na istoku Ukrajine.
Trenutno se vodi spor u kojem je Gambija tužila Mijanmar za genocid nad Rohindžama, muslimanskom etničkom manjinom, pokrenut 2017. godine.
Tužbe za genocide na području bivše SFRJ
Tužba Hrvatske protiv SR Jugoslavije za genocid podneta je 2. jula 1999. godine. Naša država uzvratila je deset godina kasnije tužbom protiv Hrvatske za genocid protiv krajiških Srba u akciji Oluja u leto 1995. godine. Konačne presude su izrečene 2. februara 2015. godine kad je Međunarodni sud pravde odbacio obe tužbe.
SR Jugoslavija tužila je deset država članica NATO 29. aprila 1999. zbog bombardovanja, a odgovor je stigao 15. decembra 2004. godine, kada se "sud jednoglasnom odlukom proglasio nenadležnim".
Od svih tužbi za genocid između zemalja bivše Jugoslavije, Međunarodni sud pravde je doneo odluku koja se ticala Srebrenice.
"Srbija nije planirala, podstrekavala, niti je bila saučesnik u genocidu koji se desio u Srebrenici u julu 1995. godine", odlučio je Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine. Za ovakvu odluku glasalo je 13 od 15 članova sudskog veća.
Srbija je, međutim, odgovorna, jer nije sprečila da se zločin desi, a prekršila je Konvenciju o genocidu i time što nije isporučila Haškom tribunalu generala Ratka Mladića, koji se smatra najodgovornijim za masakr.
(Mondo.rs)
