DA LI RADIKALNA DESNICA PRETI EVROPI I SRBIJI? Moćna žena ostaje na čelu, uslediće tektonske promene

Velike stvari izdešavale na izborima za Evropski parlament, a rezultati glasanja u pojedinim zemljama najavile su tektonske poremećaje na političkom planu. Iako formalno nije članica Evropske unije, promene će se osetiti i u Srbiji. Kako i na koji način ćemo osetiti posledice, pokazaće dani pred nama, složni su stručnjaci, kada će se videti koliko nam odgovaraju ovakvi rezultati glasanja.

"Pred njom je ozbiljan izazov, potrebna joj je podrška ne samo među državama članicama već i u parlamentu. Mora da ima ubedljivu podršku i socijalista i liberala i narodnjaka. Junker ako se sećamo imao čak 50 glasova viška, a sada znamo da su te partije mnogo skeptičnije prema njoj nego što je to ranije bio slučaj. A znamo da čak i (Emanuel) Makron ne stoji toliko snažno uz nju kao pre", rekao je Subotić.

Uticaj buduće administracije na region

Sa posebnom pažnjom, izbori su praćeni u zemljama sa kojima EU pregovara o članstvu - Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji, BiH, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini. Šef Misije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglasio je u izbornoj noći da je Zapadni Balkan visoko na listi prioriteta.

"Uveli smo još sredstava za ubrzanje proširenja, prvo plan rasta za Zapadni Balkan. Nova komisija će morati da sprovede taj plan koji je već pokrenut, ali naredne tri godine, odnosno pet, pokazaće nam da li zaista možemo da iskoristimo tu priliku koja je nastala za Zapadni Balkan da postane deo Evropske unije. Da biste dobili novac, morate sprovesti reforme. To je filozofija plana rasta. Sada razgovaramo o tome koje su to ključne reforme za koje se Srbija obavezala. Kada se dogovorimo o tome, napravićemo kalendar", rekao je Žiofre.

Kada je Srbija u pitanju, osim pridruživanja, veliko pitanje je i uticaj budućih evropskih igrača na dijalog Beograda i Prištine. Evropski parlament sa ukupno 720 poslanika i vladama EU odlučuje o ključnim zakonima za 27 članica Unije, ali i o kosovskom dijalogu.

S obzirom na učinak odlazeće evropske administracije po pitanju dijaloga, pitanje koliko će ovi izbori uticati na dalje pregovore o normalizaciji odnosa nameću odgovor - ne naročito. Razlog tom stavu je, smatraju analitičari, u tome što tokom poslednjeg mandata nije urađeno mnogo kako bi se pomerili s mrtve tačke, kao i da će buduće odluke, najviše zavisiti od rezultata novembarskih izbora za predsednika SAD.

"Dijalog nije propao jer verujemo da će na kraju biti moguće da se dve strane dogovore, a mi smo tu da im pomognemo u tome", jedna je od dve rečenice koja se poslednjih godina prečesto mogla čuti od sada već odlazećih evropskih zvaničnika. A, u kom će pravcu isti ići zavisi od mnogo toga.

Stranke koje podržavaju stabilizaciju Balkana i zalažu se za konstruktivan dijalog između Beograda i Prištine mogu vršiti pritisak na obe strane da postignu kompromis i rešenje. Nasuprot njima je ona struja koja se protivi proširenju i mogle bi na podršku za medijaciju EU u dijalogu između Beograda i Prištine. To bi moglo dodatno komplikovati pregovore i potencijalno prolongirati postizanje sporazuma.

U intervjuu za švajcarski list Veltvohe predsednik Srbije rekao je da je za pitanje Kosova i Metohije potreban kompromis, kao i da se u pregovaračkom procesu bilo stiglo blizu takvog rešenja, ali da ono nije postignuto jer Priština ne ispunjava svoje obaveze - formiranje ZSO. 

"Srbija mora dobro da razmisli o budućim koracima"

Koliko bi promene i pregrupisavanje na "šahovskoj tabli" mogle uticati na put Srbije ka EU? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se velike stvari izdešavale na izborima za Evropski parlament i u Francuskoj i u Nemačkoj, kao i da mora da razmisli o tome i zajedno sa saradnicima napravi analizu.

"Ekstremna desnica, grupacija koja ne podržava proširenje Evropske unije, nije spremna da raspravlja o proširenju. Mi smo tokom Makronovog mandata imali velikih problema sa politikom proširenja – Francuzi su u velikoj meri skeptični prema tome. Što se više bude komplikovalo političko pitanje u Francuskoj (u vezi sa izborima koji će biti raspisani), to će nama biti teže. Naročito što se zna da to pitanje zahteva referendum, osim ako se ne skupi dovoljna većina u oba Doma. Imajući u vidu trenutnu polarizovanost teško je zamisliti da će u dogledno vreme sve strane da se dogovore", objasnio je Subotić.

Konzervativna EPP ubedljivo pobedila

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni jutros u Briselu.

Prema preliminarnim rezultatima, predstavljenim u Evropskom parlamentu, EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom telu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata. EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 185 od 720 poslanika, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 137 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 79 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 73 i Identitet i demokratija sa 58 poslanika. Ako preliminarni rezultati budu kao konačni, politička grupa Zeleni/EFA imaće 52 poslanika, a Levica 36.

U novom sazivu će biti i 99 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 46 dosadašnjih poslanika i 54 novoizabranih, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

(Mondo.rs)