Građani Evropske unije izlaze na birališta u 27 zemalja da biraju nove članove Evropskog parlamenta. Milioni mladih glasaće prvi put. U nekim zemljama je starosna granica za glasanje spuštena na 16 godina, pa će na ovim izborima moći da glasaju maloletnici u Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i na Malti.

"To je velika prilika za nas, jer nam daje glas kakav nikada ranije nismo imali", kaže Mare Verlinde, 17-godišnja studentkinja iz Belgije.

"Mislim da Evropa treba da se pojača i ojača, ne možemo se uvek osloniti na NATO", dodaje njen kolega Ogist Dušen.

Evropski parlament
Philipp von Ditfurth / DPA / Profimedia 

Za ovu grupu prijatelja, ali i za mnoge njihove vršnjake, evropski izbori su od velikog značaja kada je u pitanju bezbednost. Odrastali su govoreći da je Evropa bezbedna, ali u poslednje dve godine to verovanje je nestalo, piše BBC.

17-godišnja Lore Slik zabrinuta je zbog rata u Evropi.

"Moji profesori istorije kažu da se ne bi iznenadili da u budućnosti dođe do svetskog rata. To me zaista plaši", kaže ona.

Na evropskim izborima 2019. mladi su izašli u rekordnom broju. Tada su njihovi glasovi većinom otišli ​​zelenim strankama koje su se zalagale za snažnu klimatsku politiku. Govorilo se o "zelenom talasu", ali pet godina je dug period u politici.

Ako su ankete tačne, neviđeni broj mladih birača razmišlja da glasa za desničarske i krajnje desničarske stranke, od kojih su mnoge uglavnom evroskeptične.

"Želimo da okončamo status kvo i zato mnogi moji prijatelji glasaju za desnicu", kaže Bens Sabo.

profimedia-0805206054 copy.jpg
Attila KISBENEDEK / AFP / Profimedia 

"Sve što dolazi sa desnice je demonizovano, ali mi zapravo možemo da rešimo probleme koje je levica pokušala da reši i nije uspela", uveren je 25-godišnjak iz Mađarske.

Pitanja koja zanimaju mlade Evropljane su, naravno, različita. Ovo je generacija koja je odrasla tokom pandemije, a sada se oseća zabrinuto na više frontova: rat u Evropi, klimatske promene, nesigurno tržište rada i nedostatak pristupačnog stanovanja.

"Mi nismo ekstremisti. Samo smo ljuti", objašnjava Lazar Potrebić, 25-godišnjak iz mađarske manjine u Srbiji sa pravom glasa. On i mnogi njegovi vršnjaci su zabrinuti za budućnost i osećaju da tradicionalnije stranke ne slušaju njihovu zabrinutost.

"Osećamo da naše potrebe nisu zadovoljene. Ljudi naših godina čine zaista važne korake u životu. Dobijamo prvi posao, razmišljamo o osnivanju porodice... ali ako pogledate po Evropi, cene kirije rastu u nebo i teško je naći posao", rekao je on.

"Naravno, osećaj da vas niko ne sluša kada ste mladi, da niste deo jednačine, nije nov. Ali mnoge krajnje desničarske stranke aktivno povlađuju mladim ljudima", primećuje Dejv Sinardet, profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu.

"Radikalna desnica kanališe osećanja protiv establišmenta. Imaju pomalo buntovnički stav - posebno kada je u pitanju njihov plan protiv buđenja - i mladi ljudi to vole", dodaje on. Na primer, za lidera španske partije Voks Santjaga Abaskala, goruća pitanja su prava transrodnih osoba i abortus.

Migracije su još jedno pitanje koje mlade birače tera udesno. Prošle godine je oko 380.000 ljudi ilegalno prešlo granice EU, što je najveći broj od 2016.

"Stav EU po pitanju migracija bio je previše mekan", kaže Đorđo, 28-godišnji Italijan.

On će glasati za "Braću Italije" stranke premijerke Meloni. On želi da EU sprovodi migracionu politiku sličniju onoj Mađarske, Slovačke i Poljske. Tri države su se protivile novom paktu o migraciji koji bi omogućio državama da plate određeni iznos kako ne bi morale da primaju migrante.

djordja meloni proglasila pobedu.jpg
Profimedia/Ansa/Ettore Ferrari 

"Bili su nemilosrdno kritikovani kada su pravili ograde; ali realnost je da ono što EU radi ne funkcioniše. Nemamo pojma ko dolazi. Mogli bi da imaju i krivični dosije, što znači da je Evropa manje bezbedna", objašnjava Đorđo.

Političari krajnje desnice takođe rade bolji posao u privlačenju pažnje mladih ljudi na mrežama: njihova strategija društvenih medija je bez premca. Savršen primer je francuski političar Žordan Bardela, harizmatični 28-godišnji lider Nacionalnog saveza koji je na čelu liste za evropske izbore. Sa 1,2 miliona pratilaca na TikTok-u, sadržaj koji objavljuje čini se privlačnim francuskoj omladini. Prema jednom istraživanju, podržava ga 36 odsto Francuza mlađih od 24 godine.

"TikTok i Instagram su pogodni za vrstu poruka koje radikalna desnica želi da širi. Pojednostavljeni video snimci o pitanjima kao što su migracija, bezbednost i rod", tvrdi Dejv Sinardet.

Više od 60 odsto mladih građana izjasnilo se da će glasati na predstojećim evropskim izborima. Umesto "zelenog talasa", ovoga puta bi mogli da budu ključni u obezbeđivanju najznačajnijeg pomeranja udesno od osnivanja EU. To bi moglo suštinski da preoblikuje evropsku agendu o pitanjima koja se kreću od klime preko migracija do podrške Ukrajini. 

BONUS VIDEO:

"DESNICA U NEMAČKOJ U PORASTU ZBOG EKONOMSKE KRIZE" Perišić: Rezultati narednih izbora će biti veoma zanimljivi!  Kurir televizijaž

(MONDO/N.D.)