Simbolika mosta na Ibru: Šta bi za Srbe na Kosovu i Metohiji značilo otvaranje koje Priština najavljuje?

Simbolika i značaj mosta na Ibru, koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu, mnogo su veći od onoga što možda deluje. Već 25 godina upravo ovaj most predstavlja simbol razdvajanja Srba i Albanaca, stanovnika severnog i južnog dela Mitrovice. Otvaranje za saobraćaj, kako to planira Priština, moglo bi imati dalekosežnije posledice na mir i stabilnost, smatraju stručnjaci jer bi neki ekstremni koraci mogli da se povuku u znak protesta.

Ništa se dalje nije menjalo do 28. aprila 2023. godine, kada je ovo pitanje ponovo aktuelizovalo, nakon što su to zatražili odbornici u Skupštine opštine (SO) Severna Mitrovica. Na Ibru postoje tri mosta, a ovaj trenutno može da se prođe samo pešaka, iako je prema sporazumu iz Brisela trebao da bude otvoren i za vozila. Ipak, Priština je uporna u nameri da se u potpunosti otvori. Iz Beograda optimistične poruke i uzdanje u Kfor i poštovanje Rezolucije 1244.

"Mi očekujemo da oni svoju datu reč održe, a to je da bez saglasja odnosno zajedničke volje neće biti otvaranja mosta, zajedničke volje nema jer mi dijalog sa njima i nemamo", rekao je predsednik Aleksandar Vučić. 

S obzirom da je posle dijaloga sa političkim partijama i Centralnom izbornom komisijom, predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani raspisla izbore za parlament za 9. februar, predsednik Vučić tvrdi da je "njima sada sve kampanja, zbog čega očekuje dodatne provokacije i probleme". Ipak, izrazio je uverenje da će Kfor ispuniti svoje obećanje u skladu sa Rezolucijom 1244.

Da je međunarodna zajednica svesna da, ovog puta, jednostrani potezi Prištine mogu dovesti do direktnog sukoba i situacije koju možda neće moći da drže pod kontrolom mišljenja je i profesor Dejan Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije. 

"Zvaničan Beograd sugeriše da je ovo jedno hronično stanje gde se terror nad našim narodom ne razmatra ozbiljno. To zaista, samo po sebi, zabrinjava. Ovde se radi o želji da se kreira konflikt na kom bi Priština probala logistički da iskoristi aktuelnu američku administraciju, kako bi mogla da ostvari svoje ciljeve, a jedan od njih je promena Rezolucije 1244, koja reguliše status Kosova i Metohije", rekao je on za naš portal.

"Kurtijev dugoročan plan - odlazak Srba sa KiM"

Nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri tvrdi da je dugoročni cilj premijera Aljbina Kurtija odlazak svih Srba sa Kosova, a kratkoročni i srednjoročni da isprovocira Vladu Srbije da preduzme mere koje će mu pomoći da, verovatno uključujući i lobiste, potvrdi da Kosovo zaslužuje podršku.

On je konstatovao da Kurti nastavlja "sa agresivnim akcijama etničkog čišćenja protiv Srba koji žive na Kosovu, da je njegova jasna namera da pokuša da ih sve natera da odu i da je klasičan primer za to najnovija akcija protiv pošte".

Sa ovim stavom saglasan je i Dejan Miletić, koji je rekao da je sasvim jasna želja Prištine da izazove konflikt, ali da je "Kurtijeva vlast jedan nasilan sistem koji ne poštuje institucije niti postignute i potpisane sporazume".

"Velike sile su pokazale nesposobnost da reše taj konflikt čime su urušavali kredibilitet svoje diplomatije. Šta EU može da ponudi kad duže od deset godina nije mogla da uradi ništa oko Briselskog sporazuma, gde je garant", dodao je on.

Otvaranju mosta oštro se protive države Kvinte i EU. Sjedinjene Američke Države su saopštile da postoji rizik od bezbednosne pretnje, dok Brisel zahteva da Kosovo u okviru dijaloga razgovara o otvaranju mosta sa Srbijom.

(Mondo.rs)