Na KiM je u toku "tihi egzodus", da li je proglašenje okupacije rešenje? Za manje od sata znaće se stav Beograda!

Epilog dvonedeljnih blokada srpskih institucija na Kosovu i Metohiji i brutalnog prebijanja i hapšenja četvorice srpskih mladića koji su slavili rođendan u Kosovskoj Mitrovici mogao bi da bude i proglašenje okupacije na delu teritorije Republike Srbije.

Kako saznajemo od Srba sa severa, situacija na severu Kosova se poslednjih godinu i po dana značajno pogoršava. Od dešavanja u opštini Zvečan i nasilnog zauzimanja ove, a onda i ostalih opština na severu od strane gradonačelnika. Samo u poslednjih mesec dana Priština je značajno ubrzala događaje i pritisak na srpsku zajednicu, kažu nam, naročito otkako su ti izbori.

"Potezi Prištine predstavljaju predizbornu kampanju, jer je jasno da je najveći broj glasova dolazio proteklih godina upravo nakon ekstremnih mera koje su se ticale protiv Srba. Kurtijeva ultradesničarska politika ima podršku upravo zbog stavova koje zastupa i poteza uperenih protiv Srba", za Mondo je izjavio Luka Jovanović, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Ipak, mišljenja je da bi, umesto proglašenja okupacije, mudriji potez bio jačanje bilateralnih odnosa sa zemljama koje mogu uticati na Prištinu i sprečiti jednostrane poteze.

Na ovu tvrdnju nadovezuje se i izjava premijera Vlade Srbija, Miloša Vučevića, koji je rekao da će država preduzeti mere koje će biti usmerene na čuvanje mira i zaštite Srba na KiM. 

Kada je reč o nastavku dijaloga Vučević kaže da ćemo mi uvek čuvati mir i stabilnost, ali da su i suštinske stvari koje su postignute u dijalogu između Srba i Albanaca na Kosovu obesmišljene akcijama koje sprovodi prištinski režim.

Pojačana politička i policijska represija

Na severu Kosova, u pojasu od oko 40 kilometara, od Kosovske Mitrovice do Jarinja, mogu se sresti oko nekoliko patrola policije, proći više punktova, dok na samom jugu (od Kosovske Mitrovice ka Makedoniji nijednu. To, kažu nam Srbi, najbolje pokazuje pritisak na njih jer su sve raspoložive policijske snage koncentrisali su na sever.

"Priština pokušava da održava atmosferu vanrednog stanja koji joj odgovara. Priština će do februara naredne godine, kada bi trebalo da budu osržani izbori, pokušati još jače da uozbilji situaciju na severuiI dovede je do vanrednog stanja kako bi održala svoju policijsku i vojnu vlast održi, sistem koji je ravan okupacionoj upravi", dodao je Luka.

Ko može da zauzda Prištinu?

Formalne i neformalne grupe Srba na KiM poslednjih godinu i po dana su se u više navrata obraćale međunarodnoj zajednici. Činjenica da nije bilo konkretne akcije kojom bi se jednostrani potezi Prištine zaustavili, smatraju oni, jasno ukazuje da su sve akcije pokrenute i realizovane uz prećutniu saglasnost.

"Priča o nekoordinisanosti akcija je izlišna. Deo međunarodne zajednice, Kvinta i SAD mogu da obuzdaju Prištinu, ukoliko želi. Ono što Srbija može da uradi i bio bi mudar potez jeste da, jačajući svoju poziciju u SAD, jača i njihov pritisak na Kurtija da stanje na KiM unormali", objašnjava Jovanović.

Predsednik Aleksandar Vučić pozvao je, u razgovoru sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom, EU i zemlje članice da se hitno i kroz konkretan angažman suprotstave samovolji Prištine, koja ugrožava bezbednost srpskog naroda i stabilnost celog regiona.

"Sa ambasadorom Žiofreom razgovarao sam o situaciji na Kosovu i Metohiji, odnosima Srbije i EU, kao i o koracima koje preduzimamo u cilju napretka na našem evropskom putu. Pozvao sam EU i zemlje članice da se hitno i kroz konkretan angažman suprotstave samovolji Prištine, koja ugrožava bezbednost srpskog naroda i stabilnost celog regiona", napisao je Vučić.

Proglašenje okupacije (ne) znači automatski ratno stanje

Proglašenje okupacije dela teritorije ipak ne znači i automatski da se proglašava ratno stanje, odnosno ne povlači sa sobom vojnu intervenciju. Uprkos čestim povicima u delu javnosti, da bi "vojna intervencija rešila situaciju na Kosovu i Metohiji", to ipak nije tako, što je više puta napominjao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ponašanje Aljbina Kurtija je pokušaj izazivanja ratnog sukoba, organizovano i uz podršku pojedinih zapadnih sila. Srbija ne želi rat i želi da sačuva mir", poručio je predsednik Srbije prilikom upada policije tzv. Kosova u prostorije "Pošte Srbije".

Ipak, određene korake i reakcije najavio je nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom i rekao da će javnosti predstaviti koje će zahteve zvanični Beograd podneti zbog napada prištinskih predstavnika vlasti na Srbe sa severa Kosova.

(Mondo.rs)