U Hagu od 10 časova počinje izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, bivšim visokim funkcionerima OVK, kojima se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Četvorica optuženih terete se po 10 tačaka optužnice za zločine za koje tužilaštvo tvrdi da su počinjeni od marta 1998. do septembra 1999. godine na više lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji. Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo zatvorske kazne od po 45 godina za svakog od optuženih, dok odbrana traži oslobađajuće presude i osporava postojanje njihove individualne odgovornosti za zločine navedene u optužnici.
Suđenje je počelo u aprilu 2023. godine, a tokom procesa izveden je obiman dokazni materijal i saslušano više od 130 svedoka. Današnja odluka biće prvostepena, što znači da i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe.
Žrtve pamte surovog “Zmiju”: Ko je Hašim Tači čitajte u našem odvojenom tekstu.
Presuda Seljimiju
Redžep Seljimi je osuđen na jedinstvenu kaznu od 13 godina zatvora, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.
Presuda Kadriju Veseljiju
Kadri Veselji osuđen je na jedinstvenu kaznu od 18 godina, u koju se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru.
Doneta presuda Tačiju
Hašim Tači je proglašen krivim i osuđen na 25 godina zatvora.
Hašim Tači je proglašen krivim po tački 3 (protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao ratni zločin), za surovo postupanje kao ratni zločin, po tački 7 za mučenje kao ratni zločin, po tački 9 za ubistvo kao ratni zločin.
"Tači lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela"
Za Tačija je, između ostalog, rečeno da je on kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog cilja OVK, lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao ih.
Takođe, rečeno je da je imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima OVK, ali da nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio.
Kada je reč o Kadriju Veseljiju, rečeno je tokom izricanja presude da je on učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podsticao na njihovo izvršenje. Takođe, da je lično učestvovao u identifikovanju i porogonu protivnika OVK, kao i da je imao saznanja o krivičnim delima, ali da ništa nije učinio da ih spreči.
Seljimi kao član glavnog štaba i glavni inspektor OVK imao je ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jednica OVK. Seljimi je podsticao vršenje krivičnih dela i učestvovao u njima, saopštio je sud u Hagu.
Sudsko veće u Hagu izjavilo je da je Krasnići značajno doprineo ostvarenju zajedničkog cilja OVK, kao član glavnog štaba i portparol OVK imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike OVK.
"Podsticao je vršenje krivičnih dela nad licima koja su smatrana protivnicima OVK, imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio ili kaznio počinioce", naveo je predsedavajući.
Ratni zločin ubistva 98 lica
"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između 1998. i 20. juna 1999. umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koja su izazvala smrt 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Konkretno, na raznim lokacijama koje su bile pod kontrolom OVK, žrtve su ubijene vatrenim oružjem, a ostali su preminuli od posledica teškog premlaćivanja. Tela žrtava pronađena su u stanju koje je ukazivalo na povredu njihovog ličnog dostojanstva. Jedan svedok je ispričao da je porodica iz medija saznala za smrt svog člana. Telo žrtve bilo je ostavljeno pored puta, ruka mu je bila slomljena, imao je podlive i posektoine. Tela nekih žrtava nikad nisu pronađena. Imajući u vidu okolnosti, s obzirom na povrede koje su im nanete, jedini zaključak je taj da su barem neki od pripadnika OVK imali nameru da ubiju pojedina lica. Panel iz toga zaključuje da su pripadnici OVK u 12 opština na Kosovu umišljajno izvršili radnje koje su izazvale smrt najmanje 96 lica pa je stoga dokazano da je izvršen ratni zločin ubistva", naveo je Smit.
O mučenju zatvorenika
"Na osnovu ukupnih dokaza, panel je zaključio da je 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a od tog broja 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Pripadnici OVK su održavali nehumane uslove zatočeništva. Zatvorenici su bili zatočeni u različitim tipovima objekata, kao što su bivše škole, štale i napušteni objekti. Mnogi zatvorenici morali su da spavaju na betonskom podu, koji je bio prekriven ljudskim i životinjskim izmetom. Dobijali su jako malo hrane, nije bilo dozvoljeno da se peru. Bili su vezani lancima ili lisicama, a vezane su im bile ruke i noge. Mnogi pripadnici OVK su fizički zlostavljali zatvorenike, redovno ih šutirali, premlaćivali, udarali ih kundacima, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke bi obesili za noge i tukli ih dok su visili. Mnoge su tukli dok nisu mogli da ustanu. Neki su zatvorenici umrli zbog žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenim je moli dok su ga tukli da mu daju metak, ali mu ja pripadnik OVK rekao da za njega nema metka", rekao je sudija Smit.
On je dalje naveo čitajuću obrazloženje presude da su zatvorenici bili psihički mučeni, a da su dvojicu zatvorenika su toliko žestoko premlatili pred drugima da su se svi ostali zaplakali.
"Jednog zatvorenika koji je izvršio samoubistvo, ostavili su da ga drugi gledaju. U mnogim objektima, žrtvama su pretili da će ih ubiti, ili da su druga lica zajedno sa njima pogubljena. Zatvorenici su gledali kako im tuku rođake ili članove porodica. Jedan svedok je ispričao kako su rođaka ubili pred njih: “Lakše bi mi bilo da su mene ubili”, rekao je taj svedok. Mnogi zatvorenici pretrpeli su teške povrede, lomili su im noge, rebra i do dan danas trpe bolove i ne mogu normalno da hodaju. Mnogima su izbijeni zubi ili su im ostali trajni ožiljci. Mnogi su opisali trajne posledice svog stradanja, pa pate od depresije i drugih problema. Panel je zaključio da su pripadnici OVK nameravali da zatvorenicima nanesu teške duševne i fizičke patnje".
"Na osnovu ukupnih dokaza, panel je zaključio da je 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a od tog broja 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Pripadnici OVK su održavali nehumane uslove zatočeništva. Zatvorenici su bili zatočeni u različitim tipovima objekata, kao što su bivše škole, štale i napušteni objekti. Mnogi zatvorenici morali su da spavaju na betonskom podu, koji je bio prekriven ljudskim i životinjskim izmetom. Dobijali su jako malo hrane, nije bilo dozvoljeno da se peru. Bili su vezani lancima ili lisicama, a vezane su im bile ruke i noge. Mnogi pripadnici OVK su fizički zlostavljali zatvorenike, redovno ih šutirali, premlaćivali, udarali ih kundacima, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke bi obesili za noge i tukli ih dok su visili. Mnoge su tukli dok nisu mogli da ustanu. Neki su zatvorenici umrli zbog žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenim je moli dok su ga tukli da mu daju metak, ali mu ja pripadnik OVK rekao da za njega nema metka".
O zarobljavanju Srba
Sudija je dalje naveo da panel podseća da su lica koja su lišena slobode u načelu zaštićena međunarodnim humanitarnim pravom sve do kraja sukoba.
"Počeću sa tačkom 3. Panel je zaključio da su pripadnici OVK proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i u dve lokacije na severu Albanije. Pripadnici OVK, kao i vojna policija, hapsili su i odvodili žrtve u objekte. Mnoge su uhapsili u njihovim domovima ili na putevima i vodili ih u zatvore. Udarali su ih, uzimali im lične predmete i zatrašivali, sve uz tvrdnju da su srpski špijuni, izdajnici i druge slične optužbe. U zatočeništvu žrtve nisu mogle da napuštaju objekte, držani su pod stražom. Mnogi su bili u lancima, vezanih ruku, a drugi su držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok ispričao je da su ga doveli u štalu, a lica su bila vezana lancima kao životinje. Nije postojala osnovana sumnja koja bi lišavanje slobode činila neophodnim. Zatvorenici su bili u nekim slučajevima žene i deca. Nije bilo dokaza da su se žrtve bavile bilo kakvim opasnim aktivnostima. Žrtve su držane u zatvoreništvu na osnovu glasina da su srpski kolaboracionisti zbog nekakvog navodnog špijuniranja, kontakata sa srpskom policijom ili vojskom. Nema dokaza da su zaista bili špijuni ili izdajnici", objasnio je sudija Smit i nastavio:
"Panel je zaključio da su pripadnici OVK čak i kad su lične razmirice bile uzrok hapšenja, lica zatvarali na duže vreme. U nekim slučajevima su žrtve ubijali. Tokom zatočeništva zatvorenicima nisu date osnovne garancije koje imaju prema međunarodnom humanitarnom pravu. Osim u jako malom broju slučajevima, zatvorenici nisu bili službeno obavešteni i pritvoru ili njegovim razlozima. Bili su prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara. Uskraćivan im je redovan zakonski postupak što dokazuje da je između aprila 1998. i juna 1999. u 14 opština na Kosovu i pripadnici OVK umišljaljno pritvorilo lica. Panel je iz tih razloga zaključio da je ratni zločin zatvaranja i lišavanja slobode optužnice izvršen nad najmanje 385 lica".
Sudija Smit: Odgovornost optuženih je isključivo lična
Sudija Smit je izjavio da se u ovom sudskom procesu ne radi o legitimitetu OVK, već samo o ličnoj odgovornosti. Objašnjavajući šta je predmet suđenja, Smit je naglasio da se radi o postupcima i ponašanju optuženih, a ne o proceni OVK ili njene političke svrhe.
"Ovaj sudski postupak se bavi postupcima i ponašanjem optuženih u vezi sa ovim predmetom. On se ne bavi legitimitetom OVK i njenim ciljem o nezavisnom Kosovu", rekao je on.
O zločinima protiv čovečnosti
"Panel se nije uverio da žrtve predstavljaju civilne žrtve, pa stoga panel nije zaključio da je tužilaštvo dokazalo da su počinjena krivična dela progona, mučenja, kao i drugih nehumanih postupaka, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti. Panel je zaključio da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. postojao nemeđunarodni oružani sukob na Kosovu između OVK i SRJ. Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava. Žrtve su bila lica koja uživaju zaštitu prema normama međunarodnog humanitarnog prava. Sva četvorica optzuženih bila su svesna okolnosti sukoba i zaštićenog statusa žrtava. Panel nalazi da se kritični događaji, po okončanju oružanog sukoba, kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava ne mogu okarakterisati kao ratni zločin", rekao je sudija Smit.
Sudija: "Neki svedoci su se plašili za svoju bezbednost"
Na početku izricanja presude sudija Čarls Smit je naveo da se postupak bavio optužnicom, a ne legitimitetom OVK.
"Hašim Tači, prvi je optuženi u ovom predmetu. Od marta 1998. do septembra 1999. Tači je bio načelnik direkcije za informacije OVK i vrhovni komandant OVK. Kadri Veselji, drugopptuženi u ovom predmetu državljanin je Kosova. Gospodin Veselji je jedan od osnivača OVK i glavnog štaba. Bio je član direkcije OVK za politička pitanja i načelnik obaveštajne službe OVK. Bio je i načelnik obaveštajne službe Kosova, zvane Šik. Redžep Seljimi, trećeoptuženi, državljanin je Kosova, rođen u opštini Srbica na Kosovu. Tužilaštvo navodi da je Seljimi bio član glavnog štaba OVK, bio je načelnik sektora za operacije OVK. Jakup Krasnići, četvrti je optuženi, državljanin Kosova. Tužilaštvo tvrdi da je bio član glavnog štaba OVK i član direkcije OVK za politička pitanja, glavni portparol OVK i portparol privremene vlade Kosova", rekao je sudija Smit.
Sudija Smit je dalje naveo da Tužilaštvo sve optužene tereti po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti - konkretno progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanci lica.
"Tužilaštvo tvrdi da su sve radnje koje se stavljaju optuženima na teret bile deo sistematskog napada i šireg napada. Tužilaštvo tvrdi da su optuženi znali za taj napad. Tužilaštvo optužene tereti po četiri tačaka optužnice za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje ili lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Po navodima tužilaštva, sve radnje izvršene su u kontektu OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tužilaštvo tvrdi da su dela činjena u bazama ili štabovima OVK. Optuženi su bili svesni da su žrtve bile lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Optuženi snose individualnu odgovornost. Sva četvrorica optuženih izjasnila su se da nisu kriva po svim tačkama optužnice".
Sudija je daje naveo da je suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka.
"Nekoliko svedoka povuklo je svoje izjave, lagalo panel, ponavljalo napamet naučene rečenice. Neki svedoci su se plašili za sopstvenu bezbednost. Činjenica da panel može da donese presudu svedoči o njihovoj hrabrosti i odlčunosti. Zbog zastrašivanja svedoka, primenjene su mere radi zaštite pojedinaca".
Ovde možete pratiti izricanje presude
Izricanje presude počinje u 10 sati, a ovde možete pratiti uživo prenos.
Sin Hašima Tačija stigao u Specijalni sud
Sin Hašima Tačija ušao je u zgradu Specijalizovanih veća u Hagu kako bi prisustvovao ročištu na kojem se očekuje objavljivanje odluke u vezi sa bivšim vođama OVK.
On je, zajedno sa drugim članovima porodica bivših vođa OVK, najpre prošao kroz bezbednosne provere pre nego što se uputio ka galeriji za javnost.
Neki od članova porodica su ušli u zgradu, dok drugi, zajedno sa predstavnicima medija, još čekaju.
Izricanje presude će trajati dva sata
Očekuje se da će izricanje presude pred Specijalizovanim većima u Hagu trajati dva sata. Prema saopštenju objavljenom na sajtu Specijalizovanih veća, izricanje presude počeće u 10 časova i trajati do 12 časova.
Izricanje presude može se pratiti uživo ili preko sajta Specijalizovanih veća sa odlaganjem od 10 minuta.
Amerika i Francuska upozorile svoje građane, Srbi zabrinuti
Ambasade SAD i Francuske upozorile su svoje građane na Kosovu na mogućnost masovnih okupljanja i demonstracija, uz savet da izbegavaju mesta na kojima se održavaju protesti. Zbog očekivanih okupljanja, bezbednosne službe pojačale su prisustvo u Prištini i na drugim osetljivim lokacijama.
Istovremeno, među Srbima na Kosovu i Metohiji vlada zabrinutost zbog mogućih reakcija nakon presude. Posebna pažnja usmerena je na bezbednost u sredinama sa srpskim stanovništvom, dok međunarodne snage i kosovska policija preduzimaju dodatne mere kako bi sprečile eventualne incidente.
Priština danima pod tenzijom
Uoči današnjeg izricanja presude, pažnja javnosti na Kosovu bila je usmerena na Prištinu, gde je proteklih dana održan veliki skup podrške Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Skup je 12. septembra organizovala platforma "Sloboda ima ime", a učesnici su nosili zastave i obeležja OVK i transparente sa likovima četvorice optuženih. Prema izveštajima sa skupa, organizovan je i prevoz iz drugih gradova.
U Prištini su prethodnih dana postavljani bilbordi i satovi koji odbrojavaju vreme do izricanja presude, dok je u centru grada oslikan i mural sa likovima Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija. Sa skupa su upućene dramatične poruke. Predsednik DPK Bedri Hamza poručio je sudijama da pre presude "razmisle o posledicama", dok je Nasim Haradinaj iz udruženja veterana zapretio da će, ako ne budu oslobođeni, "goreti Kosovo i Metohija, Severna Makedonija i Albanija".
Danas se očekuje pojačano prisustvo policije u Prištini i na drugim osetljivim lokacijama. Izricanje presude u Hagu zakazano je za 10 časova, a javnost će moći da prati prenos sa deset minuta odlaganja.
Za šta se tačno terete optuženi?
Optužnica sadrži šest tačaka za zločine protiv čovečnosti — progon, zatvaranje, druga nečovečna dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak.
Na teret im se stavljaju i četiri ratna zločina: protivpravno lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Tužilaštvo tražilo po 45 godina zatvora
Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo da Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići budu osuđeni na po 45 godina zatvora.
Odbrana četvorice optuženih, sa druge strane, zatražila je oslobađajuće presude, uz tvrdnju da nije dokazano da su oni individualno odgovorni za zločine koji im se stavljaju na teret.
Izricanje presude zakazano za 10 sati
Izricanje presude četvorici vođa tzv. OVK po optužnici za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zakazano je za 10 sati. Na ovu presudu će stranke u postupku imati pravo da izjave žalbu.
· Reaguj