- Manjinske liste ne ulaze automatski u parlament, ali ne podležu cenzusu od tri odsto već moraju da pređu prirodni prag glasova.
- Za kandidovanje je potrebno 5.000 overenih potpisa i dokaz da je lista registrovana kao stranka nacionalne manjine, uz proveru RIK-a.
- Njihovi glasovi se pri raspodeli mandata uvećavaju za 35 odsto, osim za manjine koje čine više od jedan odsto stanovništva.
Najviše nedoumica u javnosti redovno izazivaju uslovi za izborne liste nacionalnih manjina, za koje se u narodu pogrešno veruje da imaju garantovan ulazak u parlament.
Zakon o izboru narodnih poslanika Republike Srbije precizno uređuje sve korake ovog procesa, od sprečavanja zloupotreba i specifičnih olakšica, pa do primene D’Ontovog sistema raspodele mandata.
Da li manjinske liste ulaze automatski u parlament?
Suprotno uobičajenoj zabludi, manjinske liste ne ulaze u parlament automatski. Sa druge strane, za njih ne važi ni opšti izborni cenzus od tri odsto koji moraju da pređu redovne političke stranke i koalicije. Da bi osigurala mesto u Narodnoj skupštini, manjinska lista mora da osvoji dovoljno glasova da preskoči takozvani prirodni prag.
Prirodni prag je minimalan broj glasova koji neka lista mora da osvoji na izborima da bi dobila svog prvog poslanika u Skupštini. Računa se tako što se ukupan broj svih važećih glasova podeli sa 250, koliko ima ukupno mesta u skupštinskim klupama.
Pravila kandidovanja
Republička izborna komisija utvrđuje status manjinske liste na osnovu izričitog zahteva podnosioca prilikom predaje dokumentacije. Zakon u ovom segmentu predviđa određene olakšice, ali i stroge kontrole. Za kandidovanje manjinske liste potrebno je sakupiti 5.000 overenih potpisa birača, što je dvostruko manje u odnosu na redovne liste za koje je neophodno 10.000 potpisa.
Uz to, podnosilac mora da priloži dokaz da je registrovana stranka nacionalne manjine i da su njeni ciljevi usmereni na zaštitu interesa te zajednice.
Ukoliko postoji sumnja da neka lista zloupotrebljava zakon i predstavlja se kao lažna manjinska lista, Republička izborna komisija ima i pravo i obavezu da zatraži mišljenje nadležnog Nacionalnog saveta te nacionalne manjine pre donošenja konačne odluke.
Podsticaj od 35 odsto i izuzeci za brojnije manjine
Da bi se olakšala zastupljenost manjih zajednica u parlamentu, zakon daje i poseban matematički podsticaj. Prilikom obračuna mandata, osvojeni glasovi manjinske liste veštački se uvećavaju za 35 odsto, pa se tako za listu koja osvoji 10.000 glasova u zvaničnu formulu unosi cifra od 13.500 glasova.
Ovaj bonus, međutim, ne važi za sve jednako. Izuzete su izborne liste onih nacionalnih manjina koje čine više od jedan odsto ukupnog stanovništva Srbije prema zvaničnim rezultatima popisa, što je slučaj sa mađarskom i bošnjačkom manjinom.
Za njih i dalje ne važi opšti cenzus od tri odsto, ali se u obračun unosi njihov stvarni broj osvojenih glasova, bez dodatnog uvećanja.
Kako se deli 250 skupštinskih mandata?
Kada se birališta zatvore i prebroje glasovi, raspodela celokupnih 250 poslaničkih mesta vrši se po D’Ontovom sistemu, odnosno matematičkom modelu najvećih količnika.
Proces započinje eliminacijom svih lista koje nisu prešle cenzus od tri odsto, odnosno prirodni prag u slučaju manjina.Glasovi tih lista ostaju van skupštine i praktično se raspodeljuju na opcije koje su uspešno prešle prag.
U drugom koraku, ukupan broj glasova svake liste koja je ušla u uži krug deli se redom sa brojevima od 1 do 250. Tako se, na primer, za listu sa 100.000 glasova dobijaju količnici deljenjem tog broja sa jedan, dva, tri, četiri i tako dalje.
Na kraju se svi dobijeni rezultati svih lista stavljaju na jednu zajedničku rang-listu i ređaju od najvećeg ka najmanjem. Prvih 250 najvećih brojeva na toj tabeli donosi po jedan poslanički mandat stranci kojoj taj rezultat pripada.
Zbog ovakve matematike, najjače političke opcije osvajaju najveće količnike u više krugova deljenja, pa im prirodno pripada i najveći deo poslaničkih mesta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
