Vučić najavio veliki plan za zdravstvo: Do dve milijarde evra za bolnice, domove zdravlja i modernu medicinsku opremu

Zdravstveni sistem Srbije od 2012. do 2026. godine prošao je kroz značajne promene, od obnove bolnica i domova zdravlja do nabavke dijagnostičkih aparata, razvoja novih metoda lečenja i ulaganja u medicinski kadar. U prethodnom periodu završeni su veliki infrastrukturni projekti, dok se novi investicioni planovi usmeravaju na dalji razvoj zdravstvenih ustanova širom zemlje.

Prema Vučićevim najavama, za obnovu objekata biće potrebno približno 1,5 milijardi evra, dok bi ukupna vrednost investicija, sa opremanjem ustanova, mogla da dostigne dve milijarde evra.

- I to će sve koštati negde oko milijardu i po evra. To su uglavnom domovi zdravlja, zdravstveni centri, a neki su poput Novog Pazara, Užica, Kragujevca i tako dalje, moraju da budu veliki ili kliničko-bolnički centri ili velike bolnice, kako god da ih nazivate. Taj novac, na kraju, sa opremom, doći će i do dve milijarde. Moja je želja da sve to završimo u naredne tri ili tri i po godine - poručio je Vučić.

Od 2012. do 2026. godine: Velika ulaganja u kliničke centre i bolnice

Jedan od najznačajnijih pravaca modernizacije zdravstvenog sistema bila je obnova četiri velika univerzitetska klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Poseban značaj imaju projekti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Univerzitetskog kliničkog centra Niš, kao i izgradnja novog objekta Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

U februaru 2022. godine otvoren je rekonstruisani deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu, čime su pacijenti i zdravstveni radnici dobili savremenije prostorije za dijagnostiku, operativne zahvate i intenzivnu negu.

Novi objekat doneo je moderno opremljene operacione sale, angio-sale, intenzivnu negu, dijagnostičke kapacitete i bolničke sobe prilagođene savremenim standardima lečenja.

Važan korak napravljen je i u Nišu, gde je izgrađen novi klinički centar, koji je postao jedan od najznačajnijih zdravstvenih objekata na jugu Srbije.

Time su stvoreni uslovi da veliki broj pacijenata sa juga zemlje dobije specijalističku i bolničku zdravstvenu zaštitu u svom regionu, bez potrebe da se za svaki složeniji pregled ili intervenciju upućuju u Beograd.

Istovremeno, ulaganja su nastavljena u Univerzitetski klinički centar Vojvodine, dok je modernizacija kliničkog centra u Kragujevcu ostala jedan od ključnih projekata za centralnu Srbiju.

Dodatnu potvrdu nastavka investicija predstavlja sporazum sa Evropskom investicionom bankom iz novembra 2025. godine, kojim je pokrenuta druga faza modernizacije četiri velika klinička centra. Ukupna procenjena vrednost ovog projekta iznosi 662 miliona evra, od čega je 315 miliona predviđeno kroz zajmove EIB-a, a 347 miliona kroz ulaganja Republike Srbije.

Otvoreno "Dedinje 2": Novi uslovi za lečenje srčanih bolesnika

Među najznačajnijim projektima realizovanim u prethodnom periodu posebno mesto zauzima nova zgrada Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, otvorena 11. marta 2022. godine.

Novi objekat, poznat kao „Dedinje 2“, prostire se na približno 14.000 kvadratnih metara i raspolaže sa 108 bolničkih kreveta, četiri operacione sale i jednom hibridnom salom.

Ovim ulaganjem povećani su kapaciteti za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, koja predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti u Srbiji.

Otvaranje nove zgrade omogućilo je dodatne uslove za složene hirurške intervencije, savremenu dijagnostiku i zbrinjavanje pacijenata sa najtežim bolestima srca i krvnih sudova.

Novi izgled bolnica od Leskovca i Vranja do Loznice i Kikinde
Ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu nisu bila ograničena isključivo na velike univerzitetske centre.

Tokom prethodnih godina pokrenuti su i realizovani projekti obnove opštih bolnica, zdravstvenih centara, domova zdravlja i ambulanti širom Srbije.

Među gradovima obuhvaćenim ovim ulaganjima nalaze se Leskovac, Vranje, Loznica, Kikinda i druge sredine, dok su značajni projekti planirani ili u različitim fazama realizacije u Užicu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Šapcu.

Vučić je posebno istakao značaj dosadašnjih radova na zdravstvenim ustanovama širom zemlje.

- Urađeno je od Leskovca i Vranja, najveći deo rekonstrukcija i svega drugog, čak i dečjih dispanzera, pa preko Loznice do Kikinde, gde je počelo da se radi, i mnogo drugih mesta - naveo je on.

Među projektima na koje je država usmerila pažnju nalazi se i izgradnja nove bolnice u Šapcu, planirane na prostoru od 4,2 hektara.

Istovremeno, u Beogradu su ulaganja obuhvatila zdravstvene ustanove poput KBC „Dr Dragiša Mišović“, KBC Zemun, kao i pojedine klinike i objekte Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Tokom 2025. godine obnovljeni su i značajni delovi Klinike za neurohirurgiju UKCS, koja je dobila šest operacionih sala, novu intenzivnu negu, laboratoriju, sterilizaciju i unapređene tehničke uslove.

Sve ove investicije deo su šireg procesa modernizacije zdravstvene infrastrukture, koji se nastavlja i tokom 2026. godine.

Savremena dijagnostika: Skeneri i rendgen-aparati za zdravstvene ustanove širom Srbije

Jedan od najznačajnijih koraka u unapređenju zdravstvene zaštite predstavlja nabavka savremene dijagnostičke opreme, koja omogućava brže otkrivanje bolesti i preciznije određivanje terapije.

Ministarstvo zdravlja je u martu 2022. godine zaključilo ugovor za nabavku 190 dijagnostičkih aparata, odnosno CT skenera i digitalnih rendgen-aparata, za zdravstvene ustanove širom Srbije.

Vrednost ove nabavke procenjena je na približno 48 miliona evra, a programom je obuhvaćeno 167 zdravstvenih ustanova.

Posebno je značajna nabavka 135 digitalnih rendgen-aparata namenjenih domovima zdravlja i bolnicama.

Ulaganja su nastavljena i kroz nabavku magnetnih rezonanci, mamografa i druge opreme, sa ciljem da pacijenti do dijagnostike dolaze brže i bliže mestu stanovanja.

Vučić je najavio i dodatno opremanje zdravstvenih ustanova, ističući važnost savremenih dijagnostičkih uređaja u manjim sredinama.

Realizacija takvih planova posebno je važna za stanovnike udaljenih opština, koji su za pojedine specijalističke preglede morali da putuju u regionalne i univerzitetske centre.

Inovativni lekovi: Milijarde dinara za savremene terapije

Osim izgradnje bolnica, jedan od važnih segmenata ulaganja od 2012. do 2026. godine predstavlja proširenje dostupnosti inovativnih lekova.

Reč je o terapijama namenjenim, između ostalog, pacijentima sa malignim, autoimunim, neurološkim i drugim ozbiljnim oboljenjima.

Prema ranije objavljenim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za uvođenje novih inovativnih lekova od 2017. do 2019. godine bilo je obezbeđeno približno 1,4 milijarde dinara.

Već 2020. godine za nove inovativne lekove opredeljeno je oko 2,8 milijardi dinara, dok je 2022. godine za 26 novih inovativnih lekova izdvojeno približno 5,8 milijardi dinara.

Posebno je značajno da izdvajanja za inovativne terapije nisu jednokratna, jer je neophodno obezbediti kontinuirano lečenje pacijenata.

Tako je, prema podacima RFZO, tokom 2022. godine za pacijente koji su već primali inovativne terapije izdvojeno približno 23 milijarde dinara, dok je za 2023. godinu bila predviđena vrednost terapija od oko 30 milijardi dinara.

Nastavljeno je i proširivanje liste lekova koji se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tokom 2025. godine RFZO je usvojio novu listu na koju je dodato 245 generičkih lekova, odnosno zamena za postojeće terapije.

Vučić je najavio da će država nastaviti da povećava ulaganja u savremeno lečenje, posebno kada su u pitanju najteže bolesti.

- Borićemo se za život svakog deteta i svakog starijeg čoveka, i videćete nove lekove uskoro koje ćemo da prihvatamo, a to su desetine i stotine miliona evra za državu. Bude li potrebno, plaćaćemo još više zato što je zdravlje naših ljudi najvrednija i najvažnija stvar - poručio je predsednik.

Lečenje retkih bolesti i podrška najmlađim pacijentima

Značajan segment razvoja zdravstvenog sistema odnosi se na dostupnost terapija za retke bolesti i lečenje najmlađih pacijenata.
U prethodnim godinama proširivane su mogućnosti finansiranja skupih terapija, uključujući pojedine lekove za retka genetska oboljenja.

Među njima su i terapije za spinalnu mišićnu atrofiju, tešku genetsku bolest koja može imati ozbiljne posledice po zdravlje dece.

Tokom 2026. godine RFZO je sprovodio i postupke nabavke genske terapije namenjene lečenju određenih oblika ove bolesti.

Ovakve terapije predstavljaju važan iskorak savremene medicine, ali istovremeno zahtevaju velika finansijska sredstva i stroge medicinske kriterijume za primenu.

Zbog toga je proširivanje dostupnosti lečenja retkih bolesti jedan od najvažnijih zadataka zdravstvenog sistema i u narednim godinama.

Besplatna vantelesna oplodnja: Proširena prava parova koji se bore za potomstvo

Tokom prethodnih godina država je proširila prava građana na biomedicinski potpomognutu oplodnju o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Starosna granica za žene podignuta je na 45 godina, dok je za prvo dete omogućen neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje i kriotransfera embriona, uz ispunjavanje propisanih uslova.

Proširena su i prava na postupke za drugo dete, kao i mogućnosti korišćenja doniranog reproduktivnog materijala.

Uvedena su i prava iz oblasti onkofertiliteta, odnosno očuvanja reproduktivnih mogućnosti pacijenata koji se suočavaju sa malignim bolestima.

Prema podacima RFZO za 2024. godinu, postupci vantelesne oplodnje o trošku osiguranja obavljali su se u sedam državnih i 16 privatnih ustanova sa kojima je Fond imao ugovore.

Ova mera predstavlja značajan deo podrške porodicama koje se suočavaju sa problemima neplodnosti, a njen cilj je da troškovi lečenja ne predstavljaju nepremostivu prepreku za ostvarivanje roditeljstva.

Novi ugovori za 480 mladih medicinara: Od 2018. godine hiljade zaposlenih

Posebno mesto u politici razvoja zdravstva zauzima ulaganje u mlade lekare, medicinske sestre i tehničare.

Program zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola pokrenut je 2018. godine, sa ciljem da se najtalentovanijim mladim zdravstvenim radnicima omogući zaposlenje u Srbiji.

Prema najnovijim navodima, ugovori su obezbeđeni za 480 mladih medicinara, odnosno 100 najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i 380 medicinskih sestara i tehničara.

Pored sigurnog zaposlenja, mladim lekarima omogućena je besplatna specijalizacija, doktorske studije i dodatno stručno usavršavanje.

O značaju ovog programa govore i rezultati iz prethodnih godina.

Prema podacima predstavljenim u junu 2025. godine, od pokretanja programa bilo je zaposleno ukupno 1.841 diplomac medicinskih fakulteta i 2.833 medicinske sestre i tehničara.

To znači da je do tog trenutka kroz program zaposleno ukupno 4.674 zdravstvena radnika.

Država je na taj način nastojala da mladim stručnjacima obezbedi profesionalnu perspektivu u zemlji i istovremeno ojača kadrovske kapacitete bolnica i domova zdravlja.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je program rezultat dugoročne politike ulaganja u zdravstvo, navodeći da je jačanje medicinskog kadra jedan od osnovnih preduslova za kvalitetnije lečenje građana.

Povratak lekara iz inostranstva: Srbija ponovo privlači svoje stručnjake

Pored zapošljavanja mladih medicinara, tokom 2025. godine dodatna pažnja posvećena je zdravstvenim radnicima koji žive i rade u inostranstvu.

U okviru Ministarstva zdravlja pokrenute su aktivnosti Kancelarije za saradnju sa dijasporom, sa ciljem da se lekarima, medicinskim sestrama i drugim zdravstvenim stručnjacima olakša povratak u Srbiju.

Među povratnicima su zdravstveni radnici koji su profesionalno iskustvo sticali u Nemačkoj, Švajcarskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim državama.

Primera radi, početkom 2025. godine posao u Srbiji dobila je specijalistkinja maksilofacijalne hirurgije koja je prethodno 19 godina radila u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i medicinska sestra koja se vratila nakon 12 godina provedenih u Švajcarskoj.

Kasnije su ugovori dodeljivani i medicinskim radnicima koji su se vraćali u Leskovac, Tutin i druge sredine.

Ovaj program ima poseban značaj jer omogućava da znanja i iskustva stečena u razvijenim zdravstvenim sistemima budu primenjena u domaćim ustanovama.

Veće plate lekarima u manjim sredinama

Jedan od novih pravaca zdravstvene politike odnosi se na stvaranje povoljnijih uslova za rad lekara izvan najvećih gradova.
Vučić je najavio mogućnost većih zarada za lekare koji rade u manjim sredinama, kako bi se zdravstvene ustanove u tim područjima lakše popunjavale potrebnim kadrovima.

Ova mera posebno bi mogla da bude značajna za opštine koje se suočavaju sa nedostatkom specijalista i otežanim pristupom pojedinim zdravstvenim uslugama.

Cilj je da kvalitet zdravstvene zaštite ne zavisi isključivo od mesta stanovanja i da građani manjih gradova mogu da računaju na dostupnost lekara i neophodnih medicinskih usluga.

Uz najavljena ulaganja u infrastrukturu i medicinsku opremu, dodatni finansijski podsticaji mogli bi da doprinesu ravnomernijoj raspodeli zdravstvenih radnika širom Srbije.

Besplatni preventivni pregledi: Hiljade građana do lekara bez zakazivanja

Posebna pažnja prethodnih godina posvećena je i preventivnim pregledima.

Ministarstvo zdravlja organizovalo je akcije besplatnih zdravstvenih pregleda u velikom broju zdravstvenih ustanova širom zemlje, uključujući i preglede građana koji nemaju zdravstveno osiguranje.

Tokom ovih akcija građanima su omogućeni merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize, EKG, ultrazvučni pregledi, kao i pregledi različitih specijalista.

U pojedinim akcijama sprovođene su i dodatne analize u cilju otkrivanja kardiovaskularnih, malignih i drugih bolesti.

U maju 2024. godine besplatni preventivni pregledi organizovani su u više od 160 zdravstvenih ustanova.

Koliki je bio odziv građana pokazuje i podatak Ministarstva zdravlja da je tokom samo jednog dana akcije, 8. septembra 2024. godine, pregled obavila 29.381 osoba, dok je preventivni pregled obavilo i 2.278 dece.

Oko 1.000 građana tada je upućeno na dodatnu dijagnostiku, dok je 20 osoba hitno hospitalizovano zbog novootkrivenih oboljenja.

Ovakve akcije imaju veliki značaj jer rano otkrivanje bolesti može da poveća mogućnosti uspešnog lečenja i spreči nastanak ozbiljnijih komplikacija.

Borba protiv lista čekanja i digitalizacija zdravstvenog sistema

Jedan od izazova sa kojima se zdravstveni sistem suočava jesu liste čekanja za dijagnostičke preglede i pojedine operacije.

Zbog toga su prethodnih godina pokretane mere za povećanje broja pregleda, bolju organizaciju rada zdravstvenih ustanova i efikasnije korišćenje postojećih kapaciteta.

Tokom septembra 2024. godine Ministarstvo zdravlja pokrenulo je aktivnosti usmerene na smanjenje čekanja na CT dijagnostiku.

Istovremeno, modernizacija obuhvata i digitalizaciju zdravstvene dokumentacije, unapređenje elektronskih usluga i razvoj sistema koji bi trebalo da olakšaju razmenu podataka između zdravstvenih ustanova.

Među planiranim merama nalazi se dalje povezivanje zdravstvenih ustanova kroz elektronski zdravstveni karton.

Cilj takvih promena jeste da lekari brže dolaze do relevantnih informacija, a da se pacijentima pojednostavi pristup zdravstvenim uslugama.

Ipak, smanjenje lista čekanja, veća dostupnost specijalističkih pregleda i ravnomerna raspodela kadra ostaju važni zadaci za naredni period.

(Kurir/MONDO)

BONUS VIDEO: