- Mandat je ovlašćenje i odgovornost za obavljanje javne ili društvene funkcije, a trajanje zavisi od zakona i funkcije - od četiri do osam godina, dok predsednik Republike ima petogodišnji mandat.
- Mandat može prestati istekom roka ili vanredno, a u međuvremenu se imenuje vršilac dužnosti ili uvodi tehnički mandat Vlade za tekuće poslove.
- Poslanički i odbornički mandat u Srbiji je slobodan - izabrani predstavnik nije pravno vezan uputstvima birača ni stranke i ne može biti opozvan pre isteka mandata.
Mandat predstavlja ovlašćenje i dužnost koje izabrano ili imenovano lice, bilo da je reč o predsedniku države, narodnom poslaniku, odborniku, ministru ili upravniku stambene zajednice dobija od građana ili nadležnog organa za obavljanje određene javne ili društvene funkcije.
Pored samog prava na donošenje odluka i zastupanje interesa, mandat obavezuje i na pravnu i moralnu odgovornost u okviru poverene uloge.
Šta je mandatni period?
Mandatni period predstavlja vremenski interval od početka do isteka mandata koji je precizno propisan zakonima, ustavom, statutom ili ugovorom.
Njegovo trajanje u pravnom sistemu Republike Srbije zavisi od funkcije i institucije o kojoj je reč. Predsednik Republike bira se na mandatni period od pet godina.
Narodni poslanici u Narodnoj skupštini, odbornici u lokalnim skupštinama, kao i upravnici stambenih zajednica, biraju se na četiri godine.
U sportskim udruženjima i savezima trajanje se definiše pojedinačnim statutima, ali u praksi najčešće iznosi takođe četiri godine. Specifičan izuzetak čini pravosuđe, gde je funkcija sudija stalna (trajna) i traje do ispunjenja uslova za penziju, dok se predsednici sudova biraju na pet godina, a Zaštitnik građana na period od osam godina.
Mandatni period zvanično počinje danom izbora, verifikacijom odnosno potvrđivanjem mandata u organu, donošenjem formalne odluke ili polaganjem zakletve i stupanjem na dužnost.
Kada mandat prestaje?
Sa druge strane, prestanak mandata može biti redovan, istekom predviđenog vremena, ili vanredan usled ostavke, razrešenja, smrti funkcionera, pravosnažne osuđujuće presude na kaznu zatvora ili raspuštanja samog organa (poput raspisivanja vanrednih izbora).
U zavisnosti od važećih propisa, ista osoba može biti ponovo izabrana za naredni mandat, pri čemu za pojedine funkcije postoje jasna ograničenja.
Ustav Republike Srbije propisuje da isto lice može biti izabrano za predsednika države najviše dva puta, predsednici sudova ne mogu biti ponovo izabrani na istu funkciju u istom sudu, dok se Zaštitnik građana bira na osam godina bez prava na ponovni izbor.
Za razliku od njih, kod narodnih poslanika, odbornika i upravnika zgrada ne postoji ograničenje u broju uzastopnih mandata.
Vršilac dužnosti, tehnički mandat i priroda poslaničkog mandata
Kada mandat funkcioneru istekne ili prestane pre vremena usled ostavke ili smene, a novi još nije izabran, imenuje se vršilac dužnosti (v.d.) kako bi se obezbedio kontinuitet rada institucije. Prema zakonskim okvirima u Srbiji, v.d. status je vremenski ograničen i u javnim preduzećima i državnoj upravi ne bi trebalo da traje duže od godinu dana.
Slično ovome, kada se raspusti Narodna skupština ili Vladi prestane mandat usled ostavke premijera ili izglasavanja nepoverenja, Vlada ulazi u takozvani tehnički mandat.
U tom periodu, Vlada obavlja isključivo tekuće i neodložne poslove i nema zakonsko pravo da predlaže nove zakone niti da postavlja državne službenike na stalne položaje.
Na kraju, važno je istaknuti i pravnu prirodu samog poslaničkog i odborničkog mandata. U Srbiji važi princip takozvanog slobodnog (reprezentativnog) mandata.
To znači da je izabrani predstavnik samostalni vlasnik svog mandata, nije pravno vezan uputstvima svojih birača niti stranke sa čije je liste izabran, i ne može biti opozvan pre isteka četiri godine samo zato što se njegovim biračima ili političkoj opciji ne sviđa način na koji glasa.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
