Mesec i po dana je ostalo do 2. juna, kada će biti održani beogradski izbori, uz lokalne, a stanje u političkoj areni za sad deluje prilično zbunjujuće, najviše zbog toga što umesto političke kampanje, koja bi trebalo da je u punom jeku, i dalje vaga ko će učestvovati, a ko bojkotovati.
Ovu drugu opciju najavile su tri članice koalicije "Srbija protiv nasilja", a to su Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Zajedno, poručivši da neće učestvovati na izborima i "davati legitimitet ovoj vlasti i ovakvim izbornim uslovima”, jer se nisu popravili te ne žele da učestvuju u "unapred pripremljenoj krađi". Pomenute izbore bojkotovaće i koalicija NADA.
Ostale članice ove koalicije donele su drugačiju odluku pa će Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Novo lice Srbije i Pokret slobodnih građana ipak učestvovati i to pod imenom nove koalicije, "Biram borbu”.
Nedoumicu je izazvao stav DS, koji je prvobitno glasao protiv izlaska, ali su najavili da će podržati odluku većine, da bi kasnije ipak odlučila da učestvuje na izborima 2. juna.
Ono što se za sada sigurno zna jeste da Srpska napredna stranka u koaliciji sa socijalistima i još 14 stranaka i udruženja učestvuju, što je potvrđeno kada su predali listu sa neophodnim brojem potpisa. Potpise je predala i Ruska stranka, a među kandidatima za odbornike su i predstavnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Nove komunističke partije Srbije (NKPJ).
Da li je bojkot dobra opcija?
Mišljenja su podeljena i zavisi koga pitate. Dok predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš, da će deo opozicije koji izađe na beogradske izbore 2. juna statirati davanjem legitimiteta tom procesu. Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana, tvrdi da su oni "odlučili da se bore".
"Bojkot za nas nije rešenje, jer se njime ne dobija ništa, bojkot je odustajanje od borbe, predaja i prepuštanje i Beograda i drugih gradova SNS-u, iako ih građani očigledno neće", poručio je Grbović.
I dok poruke predstavnika opozicionih stranaka podsećaju na "Tamni vilajet" i šalju poruku - ko izađe kajaće se, ko ne izađe, kajaće se, ostaju građani - birači i pitanje šta je najbolja odluka.
Iako je bojkot legitimna politička ideja, direktor CESID-a Bojan Klačar, smatra da su, u ovom trenutku, različiti stavovi i "cepanje redova" za nijansu lošiji scenario za opoziciju.
"Čini se da je u ovom momentu loša vest za opoziciju, jer je došla do različitih stavova. Mislim da bi bilo bolje da je doneta zajednička odluka. Doneta je neka "međuodluka" koja je u ovom trenutku za nijansu lošija nego da su se svi odlučili za bojkot", izjavio je za MONDO, uz objašnjenje da će se "uspešnost" videti tek 2. juna, kada vidimo izlaznost, ali i rezultate onog dela SPN koji su se odlučili da izađu na izbore.
Jedno je sigurno, razdvajanje može imati zbunjujući efekat na birače, jer će se verovatno čuti dosta kontradiktornih poruka, smatra on.
Da ovaj vid političke borbe nije stran našim političarima, svedoče i bojkoti iz bliske nam prošlosti - 2020. i 1997. godine. A, da li je bio "uspeh ili očajnički potez" opet zavisi koga pitate. Te 1997. godine, tadašnja opozicija je pobedu na lokalnim izborima osvojila nakon intervencije misije OEBS-a i uz proteste na ulicama.
Jesen su obeležili neuspeli predsednički izbori u kojima pobednika nije bilo ni u drugom krugu te se krenulo u pripremu za parlamentarne i predsedničke izbore u decembru te godine.
Ipak, šesnaest opozicionih stranaka, predvođenih Demokratskom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Građanskim savezom Srbije (GSS) odlučilo se za bojkot izbora jer su smatrale da ne postoje ni elementarni uslovi za takmičenje. Bojkotu se nije pridružio Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, a izlaznost na izbore bila je 57,47 odsto.
Tadašnji portparol GSS-a Goran Svilanović, svojevremeno je objašnjavao da postoje argumenti koji bi bojkot opisali i kao promišljenu političku strategiju, ali i kao očajnički potez. Bez obaziranja na bojkot, parlament je konstituisan, a vlast su formirale Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka.
Svilanovićevo mišljenje je da se nije imalo vremena za sagledavanje pravih političkih efekata bojkota, ali i da je mišljenja kako "nije uticalo ni na šta" jer je vlast formirana "kao da se ništa nije dogodilo".
Ipak, deo javnosti i političkih predstavnika događaje koji su usledili nakon te 1997. vide kao "uspeh bojkota". Demokratska opozicija Srbije (DOS) je na saveznim izborima u septembru 2000. godine pobedila Miloševića, da bi 5. oktobra izborna pobeda bila potvrđena na demonstracijama.
Na biralištima je u decembru 2000. godine parlament je izgledao sasvim drugačije - stranke koje su 1997. godine bojkotovale izbore, bile su okosnica DOS-a koji je tada osvojio čak 176 od 250 mandata.
"Zanimljivo je šta nas čeka POSLE izbora"
Iako je u ovom trenutku rano sagledati efekte bojkota, zanimljivo je ono što je sasvim izvesno, a to su događaji na opozicionoj sceni posle 2. juna - sasvim je izvesno da ćemo svedočiti "prekompoziciji" i da će doći do ozbiljnih promena i dodatnih "razbijanja na blokove".
"Možemo očekivati da će se dvopartijska podela, koja je postojala u poslednjih 6-7 meseci, verovatno pluralizovati, da ćemo svedočiti postojanju nekoliko različitih blokova koji mogu imati jak uticaj. Mi smo do sada imali neku verstu iznuđenog dvopartizma, gde se sve politički vrtelo između SNS I SPN. Realno je za očekivati neku vrstu disterzije političke moći u opozicionim redovima", smatra Klačar.
Pred nama je, sasvim izvesno, ozbiljna kampanja, kako za glasanje tako i za bojkot, a ozbiljnost političke borbe Klačar opisuje činjenicom da iza bojkota stoji najjača opoziciona politička partija (SPP), potom Zrdavko Ponoš, drugoplasirani na predsedničkim izborima 2022., najuticajnija stranka iz redova desnice (DSS i Miloš Jovanović), ali i grupa javnih ličnosti okupljena oko Proglasa.
"Dinamika će biti intenzivna, neće biti jednosmerna, imaćemo jaku kampanju sapu no aktera i dosta različitih poruka. Verovatno je da će biračima biti potrebno dosta strpljenja i informisanosti kako bi razumeli sve poruke", dodao je.
Čeka se odluka Skupštine
Da bi beogradski i lokalni izbori bili 2. juna potrebno je da se usvoji Predlog izmene zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koja je danas na dnevnom redu. Grupa od 184 narodna poslanika podnela je ovaj predlog, što je potvrdila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i dodala da je inicijativa "više od dve trećine poslanika, koji su podržali predlog raduje.
(Mondo.rs)