Zajednica srpskih opština je dogovorena prvim Briselskim sporazumom koji su Beograd i Priština potpisali 2013. godine, ali Priština uporno odbija da je ispuni
Zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji nije formirana 4024 dana, iako je dogovorena prvim Briselskim sporazumom koji su Beograd i Priština potpisali 2013. godine. To je bila i jedan od tema koju je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pomenuo na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti, gde je govorio o izloženosti Srba pravnom i fizičkom nasilju napominjući da vlasti u Prištini uporno odbijaju da ispune ono na šta su se obavezali.
Podsetio je i da je 19. aprila bilo 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum Beograda i Prištine, na na putu ka normalizaciji odnosa, čiji je jedan od potpisnika bila i Evropska unija.
"Ni 11 godina kasnije, iako je Srbija ispunila sve obaveze - ZSO nije ni na vidiku. Za sve Srbe na Kosovu i Metohiji ovih 11 godina je 11 godina neistina, neispunjenih obaveza, slučajne ili namerne neodgovornosti EU da se stvari pomere sa mrtve tačke", istakao i Vučić.
Zajednica srpskih opština bi trebalo da ima široka ovlašćenja, svog predsednika, da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, da ima pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i da može da se finansira iz Srbije.
Razvojni put ZSO i svi izgovori Prištine da je ne formiraju
Nekadašnja predsednica privremenih prištinskih institucija, Atifete Jahjaga, 2015. godine je tražila od Ustavnog suda tzv. "ocenu ustavnosti ove odluke" ali i da se sporazum iz Brisela suspenduje do daljeg. Ustavni sud je potom krajem iste godine zaključio da su "dogovoreni principi koji se odnose na ZSO nisu usklađeni sa duhom Ustava", uz obrazloženje da se misli na odredbe koje se tiču jednakosti pred zakonom, kao i prava zajednica i njihovih pripadnika.
U presudi se navodi i "da će ZSO biti uspostavljena kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo".
To, međutim nije učinjeno ni za vreme mandata tadašnje vlasti, ali ni tokom narednih, a istim putem krenuo je i Aljbin Kurti, koji uporno odbija da formira ZSO.
To je potvrdio i pre nekoliko dana, kada je u Strazburu Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila preporuku o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope, što je jedan od uslova koji je pred Prištinu stavljen, ukoliko želi da bude primljena u ovu međunarodnu organizaciju.
Tada je rekao da njegova vlada ne želi da osnovni sporazum sa Srbijom pretvori u alat za ZSO i da je pitanje ZSO u okviru ovog sporazuma, a ne obrnuto. Tvrdio je da Srbi na KiM imaju mnoga prava kao manjina i dodaje kako da traže više prava, kada bojkotuju ovo što sada imaju, prenosi Reporteri.
Jedan od izgovora koje je proteklih meseci pominjao, pravdajući svoje postupke jeste da "ZSO nije glavni prioritet normalizacije i da ne može da se vadi iz paketa kao pojedinačno pitanje".
Kada je 2. maja prošle godine upravljački tim predstavnika Srba sa KiM predstavio nacrt statuta ZSO u Briselu, Kurti ga je odbio, uz obrazloženje da je "nespojiv sa kosovskim ustavom" i asocira na Republiku Srpsku. Dan pošto je nacrt predstavljen, ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići razrešio je srpski tim, a Kurti je objavio svoju "viziju" nacrta zasnovanu, kako je govorio, na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.
Šta piše u Nacrtu?
Prvi sporazum o principima koji reguliše normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine obuhvata važna pitanja koja se tiču budućnosti Kosova. Dokument se sastoji od 15 tačaka, pri čemu prvih šest tačaka fokusirano razmatra osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja bi obuhvatila opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo.
Ostalih devet tačaka adresira integraciju srpske zajednice u kosovski pravosudni sistem, policiju, kao i organizovanje lokalnih izbora na severu Kosova. Takođe, sporazum naglašava potrebu za intenziviranjem dijaloga o pitanjima energetike i telekomunikacija. Važno je istaći da je dogovoreno da nijedna strana neće sprečavati ili podsticati druge da spreče napredak ka Evropskoj uniji.
Ovaj sporazum predstavlja ključni korak ka stabilizaciji i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, nudeći jasan okvir za rešavanje spornih pitanja i jačanje poverenja između dve strane. Očekuje se da će njegova implementacija doprineti dugoročnoj stabilnosti i prosperitetu regiona.