Tenzije na Bliskom istoku poslednjih meseci ukazuju da je svet na pragu sukoba koji će se, nesumljivo, proširiti i izvan granica ove oblasti, a potvrdu za te tvrdnje dobili smo nakon što je Iran je pokrenuo raketni napad na Izrael. Iščekujući rasplet događaja, dok se kalkuliše ko će i na koji način sve biti uvučen u sukob, direktno i indirektno, na svetskoj mapi dešavanja nalazi se i Zapadni Balkan.
Kako bi sukob, koji analitičari ocenjuju kao mogući početak Trećeg svetskog rata, mogao uticati na region i kakav bismo uticaj mogli da osetimo, pitanja su kojim se nedeljama i mesecima unazad bave domaći i svetski državnici.
Bliski istok "jede" američku pažnju
Da stvari u svetu ne idu u dobrom smeru ocenio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na kraju šestodnevnog boravka u SAD povodom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
"Jedina suštinska vest ovde jeste Bliski istok, koji jede američku pažnju. Nisam siguran da je to dobra vest za Ukrajinu. Predsednik Francuske Emanuel Makron dao je sve od sebe da se zaustavi krvoproliće, ali je očigledno da Evropa nema tu snagu", rekao je Vučić.
Govoreći o KiM, rekao je da je u pitanju "vrlo komplikovan čvor" i da zvanični Beograd mora da čuva mir, živote i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, čuvajući pravno-političku državnost Srbije i interes svih građana Srbije.
Na njegovu tvrdnju da je tokom sastanaka u Njujorku "iz nekoliko rečenica dobro razumeo ko je stajao iza određenih akcija kosovskog premijera Aljbina Kurtija", nadovezao se i profesor i analitičar Dejan Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, koji je za Mondo rekao da se iza svakog sukoba u svetu krije nečiji interes. Činjenica da je "region zapaljivo područje" uz "neodgovorno ponašanje određenih velikih igrača" lako može da se pretvori u još jednu buktinju. Međutim, zbog dešavanja na svetskoj političkoj sceni, fokus velikih sila sada ne može biti na Zapadnom Balkanu.
"Imate Bliski istok gde preti da eksplodira sukob koji bi mogao da se prelije na ostatak sveta, teško da će se svetske sile sada s posebnom pažnjom baviti regionom. Imamo za mesec dana i predsedničke izbore u SAD, tek tu je teško za očekivati bavljenje Zapadnim Balkanom ukoliko pobedi Tramp, koji ni u prethodnom mandatu nije prepoznavao važnost regiona", rekao je Miletić.
Jednostrani potezi Prištine, godinama unazad, dovele su do izuzetno loših odnosa i nemogućnosti da se pregovori između Beograda i Prištine nastave, zbog čega dijalog u Briselu nije zabeležio nikakav napredak. U prilog tome idu i jednostrani potezi koje Priština povlači, uz odbijanje da sprovede odredbe iz potpisanog Briselskog sporazuma, zbog čega je život Srbima na KiM znatno otežan.
"Radi se o sistematičnom urušavanju srpske pozicije u regionu i verifikacije svega što se devedesetih pogrešno radilo. Priština pokušava sve to Srbiji da nametne kao trajno rešenje", dodao je Miletić.
Činjenica da sada svetske sile neće moći da se bave s tolikom pažnjom regionom otvara pitanje da li će Priština moći da bude obuzdana u tim potezima?
Šef srpske diplomatije Marko Đurić ocenio je da Priština poseže za jednostranim merama kako bi suštinski promenila situaciju na terenu. On je na marginama sastanka Berlinskog procesa poručio je svojoj nemačkoj koleginici Analeni Berbok da Priština kršenjem ljudskih, političkih i ekonomskih prava Srba podstiče njihovo masovno iseljavanje sa Kosova i Metohije.
"Priština kao da se trudi da naš konstruktivni pristup izdrgne ruglu, kako bi stvorili još jedno žarište. Iako geografski udaljene oblasti, svi ovi sukobi se moraju posmatrati uvezano. Kada svet bukti na ovom nivou, Kurtijevo ponašanje nije prihvatljivo i mora da bude sqankcionisano. Očekujem velike promene u narednim danima i nedeljama, mnoge stvari će zavisiti SAD i ishoda izbora u novembru, bez obzira što će fokus svetskih sila biti jači na Bliskom istoku", objasnio je Miletić za naš portal.
U slučaju najgoreg scenarija, Evropa bi bila veliki gubitnik zbog efekta na energetsko tržiše, izbegličkih talasa i radikalizacije islamskih zajednica u Evropi. Stručnjaci su saglasni da bi sve zemlje bile uvučene u sukob, na jedan ili drugi način, s obzirom da je u pitanju centar svetske energetike, odakle se diktira snabdevanje naftom, gasom bez kojih ne može da opstane evropska industrija.
"To bi lako moglo da se prelije na globalni nivo. Ovo je postavljanje figura i zaoštravanje do nivoa opšte eksalacije. Teško da bi ovde SAD i Rusija da ostanu van igre, ako dođe do još dublje konfrontacije i upotrebe ozbiljnijeg naoružanja", objasnio nam je Dejan Miletić i dodao da bi posledice svakako bile osetne u celom svetu.
(Mondo.rs)