Optimistična izjava da je "strateški cilj Srbije da do kraja 2026. godine ispuni sve kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji", koja se nedavno mogla čuti u obraćanju predsednika Aleksandra VUčića, otvorila je novo-staro pitanje da li je realno zacrtani cilj. Iako se ogradio da pod ovim ne misli kako ćemo tada postati članica, “jer to je na Evropljanima”, to praktično znači da bi Srbija za dve godine morala da uradi ono što nije proteklih 10, koliko je prošlo od zvaničnog otvaranja pregovaračkog procesa Srbije sa EU.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je, na primer, da je taj plan "ambiciozan", ali i naglasio da on pokazuje svest da je sada vreme da se proces reformi ubrza.
"Reči Aleksandra Vučića da Srbija treba da ispuni sve kriterijume za članstvo do kraja 2026. godine, da se srpsko zakonodavstvo usaglasi sa zakonodavstvom i pravnim okvirima EU... svakako su ambiciozne, ali mislim i da je to pokazatelj da postoji osećaj svesti da je vreme za intenziviranje reformi, da je potrebno ubrzati napredak ka EU, a sve vlade i sva društva treba da se pripreme kako bi postigli taj cilj", istakao je Žiofre.
Naglasio je da Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, neće biti same na tom putu i da će im EU pomoći da se put ubrza. Pritom, dodao je i da je prioritet koji se danas daje proširenju EU neuporedivo veći nego pre nekoliko godina i naglasio da bi 1. decembra trebalo da bude prvi put imenovan komesar koji će u potpunosti biti posvećen procesu proširenja, odnosno zaokruživanju EU.
Da li će Brisel vrednovati napore Srbije i koliko su realne šanse da se nakon tog 31. decembra 2026. godine nešto promeni u pozitivnom smislu, kada je prijem u EU u pitanju, zavisi od dva aspekta, tvrdi nekadašnji diplomata i analitičar Zoran Milivojević.
"Jedno je politička volja i druga od konkretnog anganžmana institucija. Zavisi od stave EU, koja daje prioritet političkim uslovima, a ne onome što figurira u klasterima i pregovorima. U prvom planu je takozvano usaglašavanje sa spoljnom politikom, stav prema Rusiji i Ukrajini, potom Kosovo i Metohija", rekao je za MONDO.
Interes Srbije je, tvrdi on, uređivanje države, prihvatanje, ugradnja i primena pravne tekovine Evropske unije i svega što je neophodno da se uključi. Međutim, u zavisnosti od političke volje sa druge strane može se prognozirati napredak u prihvatanja svega toga.
"Vidite na primeru Klastera 3. Nije važno što ste vi pripremili sve u tom klasteru koji se tiče ekonomskih tema, jer je prioritet u sankcijama Rusiji, što nema veze sa ovim. Da li će oni to vrednovati, to ne možemo da znamo, ali već je jasno da prioritet daju političkim, a ne kopenhaškim uslovima (koji se tiču 34 poglavlja)", rekao nam je Milivojević.
"Ambiciozan rok i veliki test"
Ambasador SAD Kristofer Hil takođe je rekao da se radi o "ambicioznom roku" i istakao da će predstojeće reforme biti veliki test za srpsku demokratiju, dodajući da što "pre Srbija postane članica, to bolje".
A, da bi postala, jasno je šta mora da ispuni i to je jasno već 10 godina, koliko je prošlo od otvaranja pregovaračkog procesa, tvrdi Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Smatra da je 2026. godina definitivno novina jer se do sada pominjala 2027. što je i kraj reformske agende na koju smo se obavezali - kompletiranjem reformi se otključavaju dodatni fondovi.
"Sada vidimo da predsednik pomera rok i moje tumačenje je da se to čini iz dva razloga. Prvi je taj što je u Budimpešti tokom Evropske političke zajednice insistirao da Unija prepozna da je njoj u interesu da Srbija postane članica. Drugi je činjenica da je Crna Gora dobila 2026. godinu kao rok da kompletira reforme, što je uticalo pozitivno da se stvori kompeticija i mi ne bismo zaostajali za njom. Godinu je dobila i Albanija, 2027. i to su rokovi iza kojih je Komisija stala, velike novine i politički podsticaj", rekao je on za naš portal.
A, da li je realno da u ovoj trci pobedimo, kaže "zavisi samo od nas".
"Tu je mnogo posla. Sada za 2 godine treba uraditi više nego što smo zaproteklih 10.
Ako Srbija uvede sankcije Rusiji, ako se normalizuje dijalog Beograda i Prištine i ako svaki dan ova Vlada bude razmišljala samo o Evropskoj uniji, onda može da se postigne sve do 2026. godine", dodao je.
(Mondo.rs)