Danas je u 84. godini preminuo Ratko Mladić u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu nakon duge i teške bolesti, a o njemu je u više navrata pisala čuvena hrvatska novinarka i književnica Vedrana Rudan koja je preminula 18. avgusta u 77. godini života nakon duge i teške borbe sa retkim oblikom karcinoma. Bila je poznata u čitavom regionu po svom direktnomi oštrom govoru, nije se plašila ničijeg stava i mišljenja što je pokazala mnogo puta u svojim blogovima, kao i u tekstu nakon hapšenja Mladića.
U svom blogu od 31. maja 2011, pet dana nakon akcije hapšenja Ratka Mladića u selu Lazarevu kod Zrenjanina, ona je u blogu pod nazivom "Kako otac kaže" analizirala, prema njenom mišljenju, reakciju srpske javnosti na hapšenje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske nakon što je prethodno Hrvatska isporučila svoje generala tribunalu u Hagu.
"Srbi su konačno odlučili da izruče Ratka Mladića Hagu. Srpska potraga za jednim od najvećih svetskih ratnih zločinaca poprilično se otegla, zato što Srbima nije bilo ni na kraj pameti da učine ono što su njihova 'braća' učinila mnogo ranije, iako se hrvatski generali, nepravosnažno osuđeni na dugogodišnje robije, kada govorimo o zločinima, ne mogu porediti sa Mladićem.
Kada je HDZ 'naše generale' isporučio Hagu, mi Hrvati pojma nismo imali koje su im bile hrvatske 'poslednje želje'. Niko nam nije javljao da li su poželeli mali plavac, Dingač, da poljube staru baku, tucaju ženu ili traže da im država u privremenu ćeliju isporuči dve ili tri ku*ve.
Do dana današnjeg ne znamo ni koliki im je bio pritisak. Srećna sam zbog toga.
Ako se hrvatska zvanična politika i nije nikada iskreno odrekla svojih zločina, bar nas nije obaveštavala o tome kako je ugađala našim generalima pre nego što ih je strpala u avion za Hag. Svoje je sluge isporučila svojim gospodarima hladno, efikasno, brzo, bez vatrometa i vatrenih govora.
Ni hrvatski klinci koji su za vreme rata nosili pelene nisu prilikom hrvatske 'isporuke' bili uznemireni koliko su to srpska deca danas. Palila su sve što im je bilo na putu, a Mladića drže Ocem Otadžbine.
Strastvena dečica pojma nemaju ko je Mladić, a oni koji u Srbiji znaju istinu o njemu ne pokazuju ni najmanju nameru da je Srbima glasno i jasno kažu. Mladić je za Srbe 'iznemogli starčić', heroj, žrtva izdajnika zemlje Srbije, čovek koji ima visok pritisak, nekoliko moždanih udara, nema kosu, lečio se sam jer mu godinama nije pružana odgovarajuća lekarska pomoć - ukratko, progonjeno siroče.
Srbi se, sudeći po tome kako izveštavaju njihovi mediji, a naši uredno prenose, u odnosu prema njemu osećaju krivima. Svi do jednog.
Zato mu u zatvor nose jagode i televizor, posećuje ga sin sa ostalom rodbinom, a posebno je dirljivo što će njegovi unuci prvi put videti 'onemoćalog starca' u šezdeset i devetoj godini, koji im je deda i koji je od života tražio samo da ode ćerki na grob. Kako dirljivo, zapravo.
Može li biti monstrum tata koji želi suzama orositi zemlju u kojoj leži njegova draga Ana? Mi koji živimo na ovim prostorima zaista smo se nagledali svakakvih gadosti, ali mi se nekako čini da je sve ovo što se dešava oko Mladića prešlo svaku meru.
Jedan od najsurovijih zločinaca u svetskim razmerama tretira se kao toplo ljudsko biće koje je, na pravdi Boga, desetak godina živelo na hlebu i vodi. Ni ubuduće mu se bolje ne piše, pa mu se zato mora ispuniti baš svaka želja.
Da Srbi to sve rade u miru i tišini, sve bi bilo u redu. Ali ovako… svetu šalju jasnu poruku: dobićete Mladića ne zato što je zločinac, već zato što ga moramo izručiti, iako ga od srca otkidamo.
Doduše, u čitavoj ovoj jezivoj priči ima i nešto bolesno utešno za rodbinu hiljada njegovih žrtava. Odvezli su ga na grob 'njegove Ane', koja se ubila njegovim pištoljem baš zato što nije mogla da podnese ono što je njegov otac bio.
Mladić se toliko puta narugao svojim žrtvama, i mrtvima i živima, pa bi onim živima njegov pohod na Anin grob, uz sirene, ambulantna kola, policiju i vojsku, mogao biti tračak utehe. Ima pravde.
Ni mrtva Ana nije mogla da pobegne od mrskog oca koji nije imao mira dok nije na nju mrtvu pljunuo. Na nju je, vozeći Mladića na njen grob, pljunula i srpska vlast. I na nju i na čitav svet. Ali to nije ništa novo", napisala je Vedrana Rudan o Ratku Mladiću i Srbiji pet dana nakon njegovog hapšenja.
Ko je bio Ratko Mladić?
Rođen u martu 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika, Mladić je već sa dve godine ostao bez oca kojeg su ubile ustaše. Školovao se u Beogradu, gde je sa najvišim ocenama završio Vojnu akademiju Kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju JNA, gradivši potom uspešnu oficirsku karijeru u Makedoniji i na Kosovu.
Izbijanjem sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u jesen 1991. godine preuzima komandu nad Kninskim korpusom JNA tokom borbi u Hrvatskoj. Maju naredne godine imenovan je za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske, vodeći ključne vojne operacije tokom celog rata u BiH.
Na toj funkciji ostao je sve do decembra 1996. godine, kada ga je smenila tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, nakon čega je penzionisan. Tokom rata dogodila se i njegova privatna tragedija, kada je u martu 1994. godine njegova ćerka Ana izvršila samoubistvo u Beogradu očevim pištoljem, što se u javnosti često povezivalo sa njenim saznanjima o dešavanjima na ratištu.
Nakon rata godinama je neometano živeo u Beogradu, gde je jedno vreme uživao zaštitu pojedinih vojnih struktura. Iz javnog života i sa adrese na Banovom brdu nestaje 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag.
Posle punih 14 godina skrivanja pod lažnim identitetom, uhapšen je u maju 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, nakon čega je izručen Haškom tribunalu gde je dočekao i pravosnažnu presudu
BONUS VIDEO: