Danas je u 84. godini preminuo Ratko Mladić u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu nakon duge i teške bolesti. On je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine u selu Lazarevu kod Zrenjanina kada su po njega stigli operativci Bezbednosno-informativne agencija (BIA).
Tada je kod sebe imao lažna dokumenta na ime Milorad Komadić. Akciju hapšenja tada je pratio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, piše "Telegraf".
"Čestitam predsedniku Tadiću i Vladi Srbije na njihovim odlučnim naporima s ciljem da se obezbedi da Mladić bude pronađen i da se suoči s pravdom. Očekujemo njegovo brzo prebacivanje u Tribunal", naveo je tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama u pismu Borisu Tadiću.
Kako je uhapšen Ratko Mladić?
Jedini svedok hapšenja Ratka Mladića, Nenad Jocović, je u razgovoru za "Novosti" te 2011. godine opisao kako je izgledalo hapšenje Ratka Mladića. Prema njegovim rečima, Mladić je na stolu ispred sebe imao dva napunjena pištolja dok je čekao policiju i pripadnike BIA da dođu po njega.
Oko pet ujutru, u kuću Mladićevog rođaka Branislava Madića u selu Lazarevo kod Zrenjanina, ušao je muškarac u civilu sa pištoljem ispod košulje. Iznenadio se kada je video Mladića.
- Muškarac u civilu: Ko ste vi?
- Ratko Mladić: Ja sam onaj koga tražite.
Kako je opisao Jocović, Mladić se nije krio i plašio, odmah je pokazao dokumenta koja su bila istekla. U novčaniku je imao fotografije svoje porodice - sina Darka, pokojne ćerke Ane i supruge Bosiljke.
Cela procedura hapšenja trajala je oko dva sata. Više od polovine tog vremena je Mladić proveo u dvorištu ispred kog se narod okupljao.
U jednom trenutku ga je policija povukla u kuću. Postojala je procena da bi deo okupljene mase mogao da uđe u dvorište i kuću i onemogući hapšenje.
"Razgovarao je sa policijom: pričao o ćerki Ani, o svom detinjstvu sa samohranom majkom Stanom. I nju je više puta pomenuo.
Govorio je o školovanju u Vojnoj akademiji koju je završio sa desetkom. O Rusiji u kojoj je, kao oficir JNA, boravio.
Rekao je: 'Bio sam tamo na mestima gde se školuju ruski oficiri. Niko me nije pratio, ni snimao šta ću da vidim i šta da čuje'.
Rusi znaju kome mogu da pruže ruku, a da ne razmišljaju koliko će prstiju posle da prebroje. Govorio je tečno, povremeno i oštro: o patriotizmu, o 'svemu što je prodato i izdato', o Kosovu i Metohiji, i, kako on vidi Srbiju.
Danas i u budućnosti. U jednom trenutku, obratio se ljudima koji su tu, da bi izvršili naređenje koje im je dato. I ćerku ste mi ubili!
Onakvo moje dete", priča Jocović o poslednjim rečima Mladića pre hapšenja i dodao da je Mladić govorio tada i da je razmišljao da izvrši samoubistvo: "Razmišljao sam i mogao sam i da se ubijem... Odlučio sam da to, ipak, ne učinim, a znam i zbog koga".
"Gde je Amerikanac"?
Na kraju akcije hapšenja, Mladić je obratio jednom od policajaca. Upitao ih je o "Amerikancu" po čijem nalogu je on, kako je tvrdio, morao da bude uhapšen.
- Ratko Mladić: Gde ti je taj Amerikanac zbog kojeg morate sve ovo da radite?
- Policajac: Nema ovde Amerikanaca.
- Ratko Mladić: Ima, ima, bez njih se ovde ništa ne dešava
Ko je bio Ratko Mladić?
Rođen u martu 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika, Mladić je već sa dve godine ostao bez oca kojeg su ubile ustaše. Školovao se u Beogradu, gde je sa najvišim ocenama završio Vojnu akademiju Kopnene vojske i Komandno-štabnu akademiju JNA, gradivši potom uspešnu oficirsku karijeru u Makedoniji i na Kosovu.
Izbijanjem sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u jesen 1991. godine preuzima komandu nad Kninskim korpusom JNA tokom borbi u Hrvatskoj. Maju naredne godine imenovan je za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske, vodeći ključne vojne operacije tokom celog rata u BiH.
Na toj funkciji ostao je sve do decembra 1996. godine, kada ga je smenila tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, nakon čega je penzionisan. Tokom rata dogodila se i njegova privatna tragedija, kada je u martu 1994. godine njegova ćerka Ana izvršila samoubistvo u Beogradu očevim pištoljem, što se u javnosti često povezivalo sa njenim saznanjima o dešavanjima na ratištu.
Nakon rata godinama je neometano živeo u Beogradu, gde je jedno vreme uživao zaštitu pojedinih vojnih struktura. Iz javnog života i sa adrese na Banovom brdu nestaje 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag.
Posle punih 14 godina skrivanja pod lažnim identitetom, uhapšen je u maju 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, nakon čega je izručen Haškom tribunalu gde je dočekao i pravosnažnu presudu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj