- U Hagu je izrečena prvostepena presuda Hašimu Tačiju, koji je osuđen na 25 godina zatvora.
- Presude su donete i Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, a tužilaštvo ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
- Optužnica obuhvata zločine nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, a obe strane imaju pravo žalbe.
Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu izrečene su prvostepene presude četvorici lidera tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Tači je dobio 25 godina zatvora.
Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit pročitao je presude za bivše vođe tzv. OVK.
"Hašim Tači, kada je reč o otežavajućim okolnostima, Tači je zloupotrebio svoj položaj. Koristio je sovju funkciju kako bi ostvario krivična dela. Sud Tačija proglašava krivim po tački 3 protiv pravnog lišenja slobode nad najmanje 385 lica. Po tački 5 za surovo postupanje za ratni zločin nad najmanje 49 lica. Po tački 7 za mučenje kao ratni zločin nad najmanje 303 lica. Za ubistvo kao ratni zločin nad 96 lica. Sud je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", rekao je sudija.
Osim Tačiju, presuda je izrečenaKadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, bivšim visokim funkcionerima OVK.
Redžep Seljimi je osuđen na jedinstvenu kaznu od 13 godina.
Kadri Veselji je osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina.
Jakup Krasnići osuđen je na objedinjenu kaznu od 25 godina.
Tužilaštvo je prethodno zatražilo maksimalne kazne zatvora od po 45 godina zatvora, tereti ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u periodu između marta 1998. i septembra 1999. godine.
Nekadašnji čelnici Glavnog štaba OVK optuženi su po individualnoj krivičnoj odgovornosti u ukupno 10 tačaka. Optužnica ih tereti za progon, ubistva, mučenja, proizvoljna zatvaranja i prisilne nestanke na više od 40 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji.
Za šta je optužen Hašim Tači uz ostale nekadašnje lidere OVK?
Zločini su obuhvatili najmanje 407 pritvorenika, od kojih je minimum 102 ubijeno, a žrtve su bili Srbi, Romi, Aškalije, kao i Albanci označeni kao politički protivnici ili saradnici srpskih vlasti. Tokom dugotrajnog dokaznog postupka, tužilaštvo je navodilo da su optuženi delovali sa pozicija moći i svesno sprovodili nasilje kako bi preuzeli potpunu kontrolu nad celom teritorijom.
Zastupnici žrtava posebno su ukazivali na izuzetnu surovost prema zarobljenima. Sa druge strane, timovi odbrane zahtevali su oslobađajuće presude, tvrdeći da OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu niti stvarni uticaj na terenu.
U korist odbrane svedočili su i nekadašnji visoki zvaničnici SAD i NATO-a, među kojima su Vesli Klark, Džejms Rubin i Kristofer Hil. Suđenje je počelo u aprilu 2023. godine, nakon što su optuženi uhapšeni i prebačeni u Hag krajem 2020.
Tokom procesa saslušano je 134 svedoka i izvedeno oko 3.000 materijalnih dokaza. Današnja odluka je prvostepena i obe strane imaju pravo žalbe.
Ko je Hašim Tači?
Pored ovog procesa, protiv Hašima Tačija se vodi i odvojeni postupak zbog ometanja pravde, gde se traži dodatnih šest godina zatvora. Emitovanje samog izricanja presude dostupan je javnosti uz odlaganje od 10 minuta.
Hašim Tači, poznat pod nadimkom "Zmija" iz ratnih vremena dok je bio komandant OVK, je rođen 24. aprila 1968. godine u selu Broćna. Studirao je istoriju u Prištini, pa je nastavio visoko obrazovanje u Švajcarskoj.
Početkom 90-ih godina prošlog veka se priključio Narodnom pokretu Kosova (LPK) iz koje su kasnije ponikli mnogi pripadnici OVK. Politički uspon počinje na pregovorima u Rambujeu početkom 1999. kada je on izabran za predstavnika kosovsko-albanske delegacije.
Prihvatio je u martu 1999. godine sporazum sa ciljem da se zaustavi rat na Kosovu i Metohiji. Albanska strana je prihvatila sporazum iako on zvanično nikada nije stupio na snagu jer ga je odbila delegacija SRJ (Savezne Republike Jugoslavije) što je ubrzo dovelo do NATO bombardovanja Jugoslavije.
Šta se desilo u Rambujeu?
Albanci su prihvatili sporazum u Rambujeu, dok ga je odbila SRJ što je dovelo do bombardovanja Jugoslavije od strane NATO saveza. Predlog je podrazumevao široku autonomiju za Kosovo - sopstveni ustav, skupštinu, vladu i sudove, ali uz ostanak u SRJ.
Albanska strana je prihvatila sporazum i potpisala ga je 18. marta 1999. u Rambujeu. Sporazum je takođe predviđao raspoređivanje najmanje 30.000 NATO vojnika na teritoriji Kosova radi očuvanja mira.
Postojao je i aneks koji je predviđao potpuno slobodan prolaz NATO trupama kroz teritoriju cele Jugoslavije, ne samo Kosova uz imunitet za NATO pripadnike. Ovaj aneks je delegacija Jugoslavije navela kao glavni argument za odbijanje potpisivanja sporazuma.
Politički uspon i pad Tačija
Tači se "probio" na ovim pregovorima, ali je na prvim parlamentarnim izborima ubedljivo izgubio. Nastavio je da gradi Demokratsku partija Kosova (PDK) sa kojom je uspeo da osvoji vlast.
PDK je uspeo da pobedi na parlamentarnim izborima 2007. godine. Hašim Tači tada postaje premijer, a 17. februara 2008. je bio na toj funkciji kada je Kosovo proglasilo jednostranu nezavisnost.
Nakon toga je bio i jedan od glavnih pregovarača Kosova u dijalogu sa Srbijom, učestvovao je u potpisivanju Briselskog sporazuma 2013. godine. Posle toga je bio prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, a 2016. godine postaje predsednik Kosova.
U aprilu 2020. godine Specijalizovani tužilac podiže optužnicu protiv Tačija, a ona je potvrđena 26. oktobra 2020. godine.
On podnosi ostavku na mesto predsednika Kosova 5. novembra i istog dana je uhapšen i prebačen u pritvorsku jedinicu Specijalizovanog veća u Hagu. Na prvom izjašnjavanju pred sudom je rekao da nije kriv.
"Oslobodilačka vojska Kosova i njene strukture nikada nisu počinile nijedan zločin prema civilima. Verujem da eksperti međunarodnog suda rade na otkrivanju zločina, mi smo otvoreni, sto se naše saradnje tiče, o svim konkretnim radnjama. S potpunom odgovornošću tvrdim da u Hagu neće biti nijedan pripadnik OVK. Zbog zločina koje je učinio prema Kosovu, u Hag ce ići gospodin Milošević, ali ni on nije jedini", izjavio je Tači u intervjuu za NIN 2. septembra 1999. godine.
BONUS VIDEO:
(MONDO)