Vučić je rekao da nije bilo lako doneti tu odluku, te da to nije poraz za SNS, niti za bilo koga drugog, već ideja da se pronađe najbolje rešenje, a da će SPS, iako je SNS dominantnija na osnovu povrerenja građana na izborima, imati značajniju ulogu u vladi.

Objasnio je da će Ana Brnabić, kojoj je poverio mandat za sastav nove vlade, da se bavi pitanjima iz oblasti ekonomije, digitalizacije i slično, a da će Dačić, koji uživa njegovo ogromno poverenje, voditi suštinski politički deo.

Kako je rekao, Brnabić ga je obavestila da može da obezbedi većinu poslanika u parlamentu za izbor vlade koju predlaže.

Vucić je istakao da je Brnabić vredna, da poseduje stručne i lične kvalitete, da je uveren da će pokazati postsovanje prema partijama od kojih očekuje podršku i da će raditi na boljitku za našu Srbiju.

PROCEDURA PO IMENOVANJU MANDATARA

Sada sledi procedura izbora nove vlade i premijera u Skupštini Srbije, odnosno biće održana sednica na kojoj će Ana Brnabić predstaviti članove svog kabineta i podneti ekspoze u kome će izneti ciljeve i program vlade.

Ana Brnabić - biografija

Vlada je izabrana ako za nju glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon izbora predsednik vlade I njeni članovi polažu zakletvu pred poslanicima, čime počinje da teče njihov četvorogodišnji mandat.

Mediji su proteklih meseci pisali da je nekoliko imena u opticaju za novog premijera Srbije, od Ivice Dačića, Ane Brnabić, ali i Miloša Vučevića, Dušana Vujovića i drugih.

Međutim, za razliku od tog pitanja, bar do danas u 18 sati, statistika je jedina koja je jasna - nova vlada biće 15. od uvođenja višestranačja.

Prethodne dve vlade, formirane u avgustu 2016. i aprilu 2014. godine vodio je upravo Vučić, što ga uz Mirka Marjanovića i Vojislava Koštunicu svrstava među one koji su uzastopno dva puta bili na čelu vlade.

Od 2012. do 2014. godine na čelu Vlade Srbije bio je lilder SPS Ivica Dačić, a Vučić je u toj vladi bio prvi potpredsednik i, pre njene rekonstrukcije, ministar odbrane.

U periodu od 2008. do 2012. godine vladom je rukovodio Mirko Cvetković, a ta vlada, koju je predvodila DS, je jedina koja je posle 2000. godine opstala ceo mandat, odnosno četiri godine.

Od 2004. do 2007. godine vladu je u dva mandata vodio Vojislav Koštunica, dok je od 2003. do 2004. godine na čelu Vlade Srbije bio Zoran Zzivković.

On je na mestu prvog čoveka vlade došao posle ubistva premijera Zorana Djinđića, koji je vladu vodio u periodu od 2001. do 2003. godine.

Krajem 2000. godine, posle petooktobarskih promena, Srbija dobija prelaznu republičku vladu na čelu sa socijalistom Milomirom Minićem (2000. do 2001. godine).

Kada je u pitanju period od 1990. do 2000. godine, na čelu republičkih vlada bili su Dragutin Zelenović (1991), koji je vodio prvu vladu posle raspada SFRJ, Radoman Božović (1991-1993), Nikola Šainovi? (1993-1994) i Mirko Marjanović (1994-2000) u dva mandata.

Prema Ustavu i zakonima Srbije, Vlada Srbije je nosilac izvršne vlasti u zemlji. Nadležnosti vlade su da utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Skupštine Srbije, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Skupštini zakone i druge opšte akte i daje mišljenje kada ih podnese drugi predlagač, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave.

Vladu čine predsednik vlade, jedan ili vise potpredsednika i ministri. Predsednik vlade vodi i usmerava rad vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju vlade, usklađuje rad članova vlade i predstavlja vladu.

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblastima iz delokruga ministarstava odgovorni predsedniku vlade, vladi i Skupštini Srbije.