Bombardovanje SRJ bilo je eksperimentalni rat NATO-a, kaže penzionisani italijanski general NATO i vojni diplomata Bjađo di Gracija, koji pravi paralelu između tog bombardovanja i bacanja atomske bombe na Nagasaki.
"To je bio eksperimentalni rat koji je NATO-u poslužio da, izmedu ostalog, trenira svoju avijaciju u napadu gde je bila neuporediva disproporacija izmedu onoga koji napada i onoga koji se brani", kaže Di Gracija za "Politiku".
General je boravio u Srbiji povodom objavljivanja svoje knjige "Zašto je NATO bombardovao Srbiju" u koju je pretocio svoja iskustva iz službovanja.
Komentarišuci paralelu koju izvodi izmedu bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju, Di Gracija kaže da "ako se atomska bomba bacena na Hirošimu delimicno može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bacena na Nagasaki, u trenutku kad Japan vec prihvata kapitulaciju, oznacila je pocetak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom Savezu".
Zašto nikada necu zaboraviti NATO bombardovanje
"A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu. I ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su medunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba", naglasio je on.
Na konstataciju da bombardovanje kineske ambasade tumaci kao tadašnje upozorenje Zapada Kini, Di Gracija naglašava da je to njegov licni zakljucak, baš kao što je, kako je rekao, celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji.
Bio sam ispred Generalštaba kad je pala bomba
Sada, kako kaže, situacija je bitno drugacija.
"Zašto u ovom momentu niko ne razmišlja o bombardovanju Severne Koreje? Zbog nuklearnog oružja, ali i cinjenice da iza nje stoji Kina, koja je u meduvremenu ojacala. Takode, i Rusija je povratila epitet supersile, a ono što je uradila s Gruzijom, Moldavijom i pogotovo Krimom, slicno je onome što je NATO uradio s Kosovom. Zbog toga je Kosovo 1999. bilo jedinstven primer koji se nece ponoviti", kaže Di Gracija.
On se osvrnuo i na sumnje koje je iskazivao u zvanicne interpretacije slucajeva Markale i Racak navodeci da u pocetku nije verovao u srpsko objašnjenje Racka.
Upoznao sam pilota koji nas je bombardovao 1999.
"Tek kada sam posle nekoliko dana sreo jednog kolegu, italijanskog oficira na dužnosti posmatraca OEBS-a, rekao mi je: 'Bjado, ovo nije kao što prikazuju na televiziji. Obavestio sam o tome i šefa misije (Vilijama Vokera). On je prvi stigao na mesto dogadaja i nije zatekao prizore koje su potom preneli mediji. Ali, pošto je poslao izveštaj šefu misije, ništa se nije dogodilo", ispricao je on.
Uveren je da su kosovski Albanci bili srecni kada se dogodio Racak i da bi ga, da se nije desio, "svakako u pogodnom trenutku izmislili".
Slicnu sumnju iskazao je i kada je rec o slucaju Makrale navodeci da je njegov izveštaj Komandi Misije ECMM doživeo slicnu sudbinu kao dopis njegovog italijanskog kolege o Racku.
"Poslao sam ga posle istrage koju sam sproveo nakon bombardovanja Markala, sumnjajuci da bi Srbi gadali pijacu na nekoliko koraka od pravoslavne crkve. Nisu bili zainteresovani, i opet se ništa nije desilo", rekao je Di Gracija.
