Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Briselu da će, ukoliko Savet bezbednosti UN ne donese odluku o razmeštaju misije Euleks na Kosovu, to učiniti generalni sekretar UN Ban Ki-Mun i da će "Evropska unija to primeniti". Predstavnici Rusije usprotivili su se takvom rešenju.
Solana je to izjavio posle sastanka s crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem.
Na opasku novinara da Rusija insistira na tome da je za to pitanje jedino nadležan Savet bezbednost UN, Solana je rekao da "to jeste odluka koju bi trebalo da donese Savet bezbednosti UN, ali da ako ne bude odluke u SB UN, generalni sekretar UN će doneti odluku i mi ćemo je primeniti".
Nekakva misija Evropske unije bi mogla da se razmesti na Kosovu samo uz odobrenje zemlje domaćina, Srbije, i uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je danas u Briselu ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov.
Rusija je protiv misije Euleks jer ona "služi za primenu Ahtisarijevog plana, koji predstavlja mapu puta za nezavisnost Kosova", istakao je Čižov na konferenciji za štampu pred samit Rusija-EU koji će biti održan u četvrtak i petak u ruskom gradu Hanti-Manskisk i na kojem će biti reči i o južnoj srpskoj pokrajini.
"Ne bi, međutim, imali ništa protiv neke misije EU na Kosovu ukoliko bi ona bila legitimna i u skladu s međunarodnim pravom, a to znači da mora da dobije odobrenje zemlje domaćina, a to je Srbija, i odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN", izjavio je Čižov.
Ruski ambasador je ocenio da je sastanak Saveta bezbednosti UN u petak bio "koristan", ali da "nije doneo rešenje".
Čižov je rekao da je po rezoluciju 1244 mandat UNMIK-a "vremenski neograničen i može se okončati ili promeniti samo uz rezoluciju Saveta bezbednosti".
"Misija EU može da bude deo jedan od stubova UNMIK-a, ali ne može da dođe na Kosovo i da preuzme nadležnosti od UNMIK-a", naglasio je ruski ambasador.
Čižov je ocenio da "opšte rečeno, ništa nije rešeno po pitanju konačnog statusa Kosova".
"Priznanje 43 države od njih 200 nije rešenje. Svakako nije. Mi verujemo da svako rešenje mora biti dogovorno a ne nametnuto jer je svako nametnuto rešenje kratkotrajno”, naglasio jer ruski ambasador.
Solana je u Briselu komentarisao i druga pitanja važna za Srbiju.
Upitan kako gleda na nastojanje da se u Beogradu formira proevropska vlada, Solana je rekao da se "nada da će takva vlada biti formirana -što pre to bolje".
"Veoma je važno za Srbiju, njen razvoj, ekonomski napredak da ima vladu koja je u stanju da donosi odluke i da nastavi da vodi zemlju", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Đukanović je rekao da je njegov sastanak sa Solanom bio "redovna i konstruktivna razmena mišljenja koja je u najboljem interesu i Evropske unije".
Solana je, na pitanje da li Crna Gora može da podnese zahtev za kandidaturu za članstvo u EU do kraja godine, rekao da EU "veoma tesno radi s Crnom Gorom" i da je odluka kada će zahtev biti podnet na Crnoj Gori.
"Mislim da nije najznačajniji dan kada će se to učiniti, već spremnost, ritam, realnost u odnosu na to. Tu su bitni tempo reformi i prilagođavanje, a to je realnost", rekao je Solana.
Solana je to izjavio posle sastanka s crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem.
Na opasku novinara da Rusija insistira na tome da je za to pitanje jedino nadležan Savet bezbednost UN, Solana je rekao da "to jeste odluka koju bi trebalo da donese Savet bezbednosti UN, ali da ako ne bude odluke u SB UN, generalni sekretar UN će doneti odluku i mi ćemo je primeniti".
Nekakva misija Evropske unije bi mogla da se razmesti na Kosovu samo uz odobrenje zemlje domaćina, Srbije, i uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je danas u Briselu ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov.
Rusija je protiv misije Euleks jer ona "služi za primenu Ahtisarijevog plana, koji predstavlja mapu puta za nezavisnost Kosova", istakao je Čižov na konferenciji za štampu pred samit Rusija-EU koji će biti održan u četvrtak i petak u ruskom gradu Hanti-Manskisk i na kojem će biti reči i o južnoj srpskoj pokrajini.
"Ne bi, međutim, imali ništa protiv neke misije EU na Kosovu ukoliko bi ona bila legitimna i u skladu s međunarodnim pravom, a to znači da mora da dobije odobrenje zemlje domaćina, a to je Srbija, i odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN", izjavio je Čižov.
Ruski ambasador je ocenio da je sastanak Saveta bezbednosti UN u petak bio "koristan", ali da "nije doneo rešenje".
Čižov je rekao da je po rezoluciju 1244 mandat UNMIK-a "vremenski neograničen i može se okončati ili promeniti samo uz rezoluciju Saveta bezbednosti".
"Misija EU može da bude deo jedan od stubova UNMIK-a, ali ne može da dođe na Kosovo i da preuzme nadležnosti od UNMIK-a", naglasio je ruski ambasador.
Čižov je ocenio da "opšte rečeno, ništa nije rešeno po pitanju konačnog statusa Kosova".
"Priznanje 43 države od njih 200 nije rešenje. Svakako nije. Mi verujemo da svako rešenje mora biti dogovorno a ne nametnuto jer je svako nametnuto rešenje kratkotrajno”, naglasio jer ruski ambasador.
Solana je u Briselu komentarisao i druga pitanja važna za Srbiju.
Upitan kako gleda na nastojanje da se u Beogradu formira proevropska vlada, Solana je rekao da se "nada da će takva vlada biti formirana -što pre to bolje".
"Veoma je važno za Srbiju, njen razvoj, ekonomski napredak da ima vladu koja je u stanju da donosi odluke i da nastavi da vodi zemlju", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Đukanović je rekao da je njegov sastanak sa Solanom bio "redovna i konstruktivna razmena mišljenja koja je u najboljem interesu i Evropske unije".
Solana je, na pitanje da li Crna Gora može da podnese zahtev za kandidaturu za članstvo u EU do kraja godine, rekao da EU "veoma tesno radi s Crnom Gorom" i da je odluka kada će zahtev biti podnet na Crnoj Gori.
"Mislim da nije najznačajniji dan kada će se to učiniti, već spremnost, ritam, realnost u odnosu na to. Tu su bitni tempo reformi i prilagođavanje, a to je realnost", rekao je Solana.
Shefer: Kfor je neutralan
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer rekao je u Prištini da je međunarodna vojna misija na Kosovu neutralna i da će nastaviti da deluje u skladu sa ovlašćenjima koja ima na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Na kraju jednodnevne posete Kosovu Shefer je, na konferenciji za novinare u vojnom delu prištinskog aerodroma u Slatini, rekao da je Kfor na Kosovu da obezbedi mir i sigurnost, i da zaštiti i većinske i manjinske zajednice.
"Kfor je tu i tu će ostati. Ima mandat i dovoljno snaga, koje podrazumevaju i dovoljno rezervnih snaga. Kfor je ovde da zaštiti kako većinsku tako i manjinsku zajednicu", rekao je generalni sekretar NATO.
Shefer je pohvalio građane Kosova i institucije koje su u vreme proglašavanja nezavisnosti i stupanja na snagu novog kosovskog Ustava uspeli da obezbede red i mir.
On je rekao da Kfor nije tu da odluči o prihvatanju ili neprihvatanju nezavisnosti Kosova.
"NATO nema veze sa priznavanjem nezavisnosti. Ima članica NATO-a koje su priznale i ima i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali ono što treba istaći jeste da su sve zemlje članice NATO-a uključene u Kfor i da ostaju na Kosovu", rekao je Shefer.
Naveo je da ga je komandant Kfora Gzavije de Marnak informisao o situaciji i aktivnostima međunarodnih mirovnih snaga, dok je sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiua i premijerom Hašimom Tačijem razgovarao o mogućnostima daljeg razvoja događaja.
Sejdiu i Tači su mu rekli da Kfor i dalje uživa veliki ugled i da građani Kosova imaju veliko poverenje u međunarodne mirovne snage i komandanta Kfora, generala De Marnaka.
Shefer je istakao da su sve zemlje članice NATO-a, i one koje su priznale nezavisnost Kosova i one koje to nisu učinile, podržale novu misiju NATO-a za pripremu i osposobljavanje bezbednosnih snaga Kosova.
On je naglasio da nije reč o vojnim snagama već da to treba da budu multietničke snage.
Na pitanje da li odluka NATO-a da obučava kosovske bezbednosne snage dovodi do zamrzavanja odnosa sa Vojskom Srbije (VS), Shefer je rekao da ne veruje da su kontakti NATO-a i VS zamrznuti.
"U stalnim smo kontaktima sa našim prijateljima u Beogradu. Uloga obučavanja kosovskih bezbednosnih snaga ne menja naš mandat i neutralni mandat Kfora", rekao je on.
De Marnaka je na isto pitanje rekao da je tokom prošle nedelje imao kontakte sa predstavnicima VS, i da odnosi Kfora i VS nisu zamrznuti.
Upitan kada misli da bi kosovske bezbednosne snage mogle da budu spremne za preuzimanje odgovornosti i kada bi Kfor mogao da ode sa Kosova, Shefer je rekao da je teško o tome govoriti ali je istakao kako će "Kfor u bliskoj budućnosti biti ovde sa istim snagama".
Generalni sekretar NATO je rekao i da podela Kosova nije predviđena nikakvim planom i da, iako je to političko pitanje, nije ni u planu NATO-a.
Shefer se danas sastao i sa novim šefom UNMIK-a Lambertom Zanierom, šefom Euleksa Ivom de Kermbanom i Oliverom Ivanovićem, sa kojim je, kako je naveo, razgovarao kao sa predstavnikom srpske zajednice.
Generalni sekretar NATO je posetio i vojni kamp na severu Kosova kod Leposavića, gde je razgovarao sa komandantom Multinacionalnih snaga sever.
(agencije/MONDO)
Na kraju jednodnevne posete Kosovu Shefer je, na konferenciji za novinare u vojnom delu prištinskog aerodroma u Slatini, rekao da je Kfor na Kosovu da obezbedi mir i sigurnost, i da zaštiti i većinske i manjinske zajednice.
"Kfor je tu i tu će ostati. Ima mandat i dovoljno snaga, koje podrazumevaju i dovoljno rezervnih snaga. Kfor je ovde da zaštiti kako većinsku tako i manjinsku zajednicu", rekao je generalni sekretar NATO.
Shefer je pohvalio građane Kosova i institucije koje su u vreme proglašavanja nezavisnosti i stupanja na snagu novog kosovskog Ustava uspeli da obezbede red i mir.
On je rekao da Kfor nije tu da odluči o prihvatanju ili neprihvatanju nezavisnosti Kosova.
"NATO nema veze sa priznavanjem nezavisnosti. Ima članica NATO-a koje su priznale i ima i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali ono što treba istaći jeste da su sve zemlje članice NATO-a uključene u Kfor i da ostaju na Kosovu", rekao je Shefer.
Naveo je da ga je komandant Kfora Gzavije de Marnak informisao o situaciji i aktivnostima međunarodnih mirovnih snaga, dok je sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiua i premijerom Hašimom Tačijem razgovarao o mogućnostima daljeg razvoja događaja.
Sejdiu i Tači su mu rekli da Kfor i dalje uživa veliki ugled i da građani Kosova imaju veliko poverenje u međunarodne mirovne snage i komandanta Kfora, generala De Marnaka.
Shefer je istakao da su sve zemlje članice NATO-a, i one koje su priznale nezavisnost Kosova i one koje to nisu učinile, podržale novu misiju NATO-a za pripremu i osposobljavanje bezbednosnih snaga Kosova.
On je naglasio da nije reč o vojnim snagama već da to treba da budu multietničke snage.
Na pitanje da li odluka NATO-a da obučava kosovske bezbednosne snage dovodi do zamrzavanja odnosa sa Vojskom Srbije (VS), Shefer je rekao da ne veruje da su kontakti NATO-a i VS zamrznuti.
"U stalnim smo kontaktima sa našim prijateljima u Beogradu. Uloga obučavanja kosovskih bezbednosnih snaga ne menja naš mandat i neutralni mandat Kfora", rekao je on.
De Marnaka je na isto pitanje rekao da je tokom prošle nedelje imao kontakte sa predstavnicima VS, i da odnosi Kfora i VS nisu zamrznuti.
Upitan kada misli da bi kosovske bezbednosne snage mogle da budu spremne za preuzimanje odgovornosti i kada bi Kfor mogao da ode sa Kosova, Shefer je rekao da je teško o tome govoriti ali je istakao kako će "Kfor u bliskoj budućnosti biti ovde sa istim snagama".
Generalni sekretar NATO je rekao i da podela Kosova nije predviđena nikakvim planom i da, iako je to političko pitanje, nije ni u planu NATO-a.
Shefer se danas sastao i sa novim šefom UNMIK-a Lambertom Zanierom, šefom Euleksa Ivom de Kermbanom i Oliverom Ivanovićem, sa kojim je, kako je naveo, razgovarao kao sa predstavnikom srpske zajednice.
Generalni sekretar NATO je posetio i vojni kamp na severu Kosova kod Leposavića, gde je razgovarao sa komandantom Multinacionalnih snaga sever.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.