Predsedavajući veća u Haškom tribunalu koje će suditi Karadžiću, holandski sudija Alfons Ori (61), vodio je više procesa optuženima sa prostora bivše Jugoslavije.
Predsedavajući veća u Haškom tribunalu koje će suditi Karadžiću, holandski sudija Alfons Ori (61), vodio je više procesa optuženima sa prostora bivše Jugoslavije.
U poslednjem takvom procesu tročlano sudsko veće kome je predsedavao Ori oslobodilo je 3. aprila optužbe Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera privremenih institucija samouprave i jednog od komandanata tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
Ori, koji je 2002. postavljen za sudiju Međunarodnog suda za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, pojavio se na suđenju još 1997, u prvom procesu pred Haškim tribunalom, protiv Duška Tadića, Srbina iz Bosne i Hercegovine. Ori je bio član tima sudskih savetnika Tadića u procesu u kome je posle 78 dana suđenja, optuženi 7. maja 1997. osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Tadić je nedavno posle dve trećine kazne pušten na slobodu.
Ori je bio predsedavajući u slučaju Momčila Krajišnika, u kome je bivši predsednik Skupštine RS optužen za zločine, etničko čišćenje i genocid u Bosni i Hercegovini. Jedan od najbližih Karadžićevih saradnika proglašen je 27. septembra 2006. godine krivim za istrebljenje, ubistva, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i zločine protiv čovečnosti i osuđen na 27 godina zatvora. Međutim, sud je Krajišnika oslobodio optužbe za genocid.
Ori je predsedavao i suđenjima Ranku Ćesiću, članu teritorijalne odbrane u Brčkom koji je osuđen na 18, te Darku Mrđi, komandantu policijske stanice u Prijedoru kome je izrečena kazna od 17 godina zatvora.
Bio je i član sudskog veća na suđenju generalima Hrvatske vojske Rahimu Ademiju i Mirku Norcu koji su bili optuženi za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnog prava i običaja počinjena protiv srpskih civila i vojnika tokom operacije "Medački džep" u septembru 1993. Ovaj slučaj je 14. septembra 2005. prepušten hrvatskom pravosuđu i nedavno je posle suđenja pred Županijskim sudom u Zagrebu Ademi nepravosnažnom presudom oslobođen dok je Norac osuđen na sedam godina. Norac je već ranije pred Županijskim sudom u Rijeci osuđen 12. godina zatvora zbog likvidacije Srba u Gospiću tokom rata u Hrvatskoj početkom 1990-ih.
Orije je bio i član sudskog veća na suđenju generalu Vojske RS Stanislavu Galiću koji je zbog uloge u opsadi Sarajeva osuđen na 20 godina zatvora, a tu je kaznu Žalbeno veće preinačilo na doživotni zatvor.
(agencije/MONDO)
U poslednjem takvom procesu tročlano sudsko veće kome je predsedavao Ori oslobodilo je 3. aprila optužbe Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera privremenih institucija samouprave i jednog od komandanata tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
Ori, koji je 2002. postavljen za sudiju Međunarodnog suda za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, pojavio se na suđenju još 1997, u prvom procesu pred Haškim tribunalom, protiv Duška Tadića, Srbina iz Bosne i Hercegovine. Ori je bio član tima sudskih savetnika Tadića u procesu u kome je posle 78 dana suđenja, optuženi 7. maja 1997. osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Tadić je nedavno posle dve trećine kazne pušten na slobodu.
Ori je bio predsedavajući u slučaju Momčila Krajišnika, u kome je bivši predsednik Skupštine RS optužen za zločine, etničko čišćenje i genocid u Bosni i Hercegovini. Jedan od najbližih Karadžićevih saradnika proglašen je 27. septembra 2006. godine krivim za istrebljenje, ubistva, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i zločine protiv čovečnosti i osuđen na 27 godina zatvora. Međutim, sud je Krajišnika oslobodio optužbe za genocid.
Ori je predsedavao i suđenjima Ranku Ćesiću, članu teritorijalne odbrane u Brčkom koji je osuđen na 18, te Darku Mrđi, komandantu policijske stanice u Prijedoru kome je izrečena kazna od 17 godina zatvora.
Bio je i član sudskog veća na suđenju generalima Hrvatske vojske Rahimu Ademiju i Mirku Norcu koji su bili optuženi za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnog prava i običaja počinjena protiv srpskih civila i vojnika tokom operacije "Medački džep" u septembru 1993. Ovaj slučaj je 14. septembra 2005. prepušten hrvatskom pravosuđu i nedavno je posle suđenja pred Županijskim sudom u Zagrebu Ademi nepravosnažnom presudom oslobođen dok je Norac osuđen na sedam godina. Norac je već ranije pred Županijskim sudom u Rijeci osuđen 12. godina zatvora zbog likvidacije Srba u Gospiću tokom rata u Hrvatskoj početkom 1990-ih.
Orije je bio i član sudskog veća na suđenju generalu Vojske RS Stanislavu Galiću koji je zbog uloge u opsadi Sarajeva osuđen na 20 godina zatvora, a tu je kaznu Žalbeno veće preinačilo na doživotni zatvor.
(agencije/MONDO)
