Vuk Jeremić izjavio je da Srbija želi da, dok Međunarodni sud pravde ne da mišljenje o legalnost nezavisnosti Kosova, budu blokirana buduća priznanja. Inicijativa predviđa da se, u periodu u kome Sud bude razmatrao zahtev, blokiraju priznanja Kosova zemalja koje do sada to nisu učinile. Cilj je i da se onemogući članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, rekao je Jeremić
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Srbija želi da, dok Međunarodni sud pravde ne da mišljenje o legalnost nezavisnosti Kosova, budu blokirana buduća priznanja.
Inicijativa predviđa da se, u periodu u kome Sud bude razmatrao zahtev, blokiraju priznanja Kosova zemalja koje do sada to nisu učinile. Cilj je i da se onemogući članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, rekao je Jeremić za B92.
Šef srpske diplomatije je podsetio da se nikada u istoriji Generalne skupštine UN nije desilo da to telo odbije takav zahtev.
Prema njegovim rečima, cilj inicijative je prebacivenje debate o Kosovu na teren na kome Srbija procenjuje da ima najviše međunarodnopravnih argumenata, što bi moglo da zaustavi proces priznanja.
"Ukoliko se Generalna skupština bude izjasnila da se to pitanje uputi Međunarodnom sudu pravde, mislim da će kratkoročcni efekat biti da one zemlje koje se nisu opredelile da priznaju nezavisnost Kosova, po nama nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova, to neće učiniti ni u budućnosti, sve dok mišljenje Suda ne bude pribavljeno", rekao je Jeremić.
Ministar spoljnih poslova navodi da Srbija od Međunarodnog suda pravde očekuje odluku da je nezavisnost Kosova u neskladu sa pravom, što, kako kaže, nema obavezujuću, ali ima veliku pravnu, političku i moralnu težinu.
Predlog rezolucije koji će sutra u Njujorku predati Jeremić predviđa da se od Međunarodnog suda pravde zatraži odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnim pravom.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi tačno pitanje koje Srbija očekuje da će biti upućeno Međunarodnom sudu pravde nakon glasanja na Generalnoj skupštini UN u septembru, navodi nedeljnik "Standard" u najnovijem broju.
U tekstu predloga rezolucije, kako piše "Standard", navodi se da je proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova "izazvalo različite reakcije zemalja članica UN u vezi sa njenom kompatibilnosti sa postojećim međunarodnim pravnim poretkom" i da
"Generalna skupština zbog toga donosi odluku da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde".
Jeremić je u intervjuu ovom nedeljniku rekao da se nada da će ovaj zahtev Srbije dobiti većinu na Generalnoj skupštini i naglasio da se do sada nije desilo da ijedna evropska zemlja glasa protiv toga da se od Međunarodnog suda pravde zatraži konsultativno mišljenje.
"Istorija UN govori da nijedna zemlja nikada nije bila sprečena da postavi pitanje. Čak i u razgovorima sa predstavnicima nekih zemalja koje su priznale Kosovo i koji se jako protive ovoj našoj inicijativi rekao sam: 'Proučavajući istoriju vašeg nastupa u UN, a mi smo je jako dobro proučili, vaša zemlja nikada nije glasala protiv'", rekao je Jeremić.
"Mislim da bi ova situacija mogla još više da obeshrabri zemlje koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova, a koje to žele da učine. Bilo je tendencija za poređenje Kosova i separatističkih regiona u Gruziji", rekao je Džuda, a prenose prištinski elektronski mediji.
On smatra da je usporavanje procesa priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova verovatno i zbog najave Srbije da će tražiti da u septembru Generalna skupština UN zatraži od Međunarodnog suda pravde u Hagu odgovor da li je nezavisnost Kosova proglašena u skladu sa međunarodnim pravom, kazao je Džuda.
Prema njegovoj oceni, situacija na Kosovu i u Gruziji su slične.
"Naravno da postoji poređenje, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne. Kosovo, Južna Osetija i Gruzija su bile delovi republika u komunističkim državama i zbog toga postoji zakonsko i političko poređenje. Svi oni: Abhazi, južni Oseti ili kosovski Albanci se bore sa istim problemom, a to je sukob između dva principa međunarodnog prava - prava na samoopredeljenje i teritorijalnog integriteta zemlje", precizirao je Džuda.
(agencije/MONDO)
Inicijativa predviđa da se, u periodu u kome Sud bude razmatrao zahtev, blokiraju priznanja Kosova zemalja koje do sada to nisu učinile. Cilj je i da se onemogući članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, rekao je Jeremić za B92.
Šef srpske diplomatije je podsetio da se nikada u istoriji Generalne skupštine UN nije desilo da to telo odbije takav zahtev.
Prema njegovim rečima, cilj inicijative je prebacivenje debate o Kosovu na teren na kome Srbija procenjuje da ima najviše međunarodnopravnih argumenata, što bi moglo da zaustavi proces priznanja.
"Ukoliko se Generalna skupština bude izjasnila da se to pitanje uputi Međunarodnom sudu pravde, mislim da će kratkoročcni efekat biti da one zemlje koje se nisu opredelile da priznaju nezavisnost Kosova, po nama nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova, to neće učiniti ni u budućnosti, sve dok mišljenje Suda ne bude pribavljeno", rekao je Jeremić.
Ministar spoljnih poslova navodi da Srbija od Međunarodnog suda pravde očekuje odluku da je nezavisnost Kosova u neskladu sa pravom, što, kako kaže, nema obavezujuću, ali ima veliku pravnu, političku i moralnu težinu.
Predlog rezolucije koji će sutra u Njujorku predati Jeremić predviđa da se od Međunarodnog suda pravde zatraži odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnim pravom.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi tačno pitanje koje Srbija očekuje da će biti upućeno Međunarodnom sudu pravde nakon glasanja na Generalnoj skupštini UN u septembru, navodi nedeljnik "Standard" u najnovijem broju.
U tekstu predloga rezolucije, kako piše "Standard", navodi se da je proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova "izazvalo različite reakcije zemalja članica UN u vezi sa njenom kompatibilnosti sa postojećim međunarodnim pravnim poretkom" i da
"Generalna skupština zbog toga donosi odluku da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde".
Jeremić je u intervjuu ovom nedeljniku rekao da se nada da će ovaj zahtev Srbije dobiti većinu na Generalnoj skupštini i naglasio da se do sada nije desilo da ijedna evropska zemlja glasa protiv toga da se od Međunarodnog suda pravde zatraži konsultativno mišljenje.
"Istorija UN govori da nijedna zemlja nikada nije bila sprečena da postavi pitanje. Čak i u razgovorima sa predstavnicima nekih zemalja koje su priznale Kosovo i koji se jako protive ovoj našoj inicijativi rekao sam: 'Proučavajući istoriju vašeg nastupa u UN, a mi smo je jako dobro proučili, vaša zemlja nikada nije glasala protiv'", rekao je Jeremić.
Sukob u Gruziji "ide na ruku" Srbiji!?
Sukob u Gruziji bi mogao da negativno utiče na događaje vezane za Kosovo i Metohiju, odnosno mogao bi da uspori proces priznavanja nezavisnosti, ocenio je britanski analitičar za pitanja Balkana Tim Džuda."Mislim da bi ova situacija mogla još više da obeshrabri zemlje koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova, a koje to žele da učine. Bilo je tendencija za poređenje Kosova i separatističkih regiona u Gruziji", rekao je Džuda, a prenose prištinski elektronski mediji.
On smatra da je usporavanje procesa priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova verovatno i zbog najave Srbije da će tražiti da u septembru Generalna skupština UN zatraži od Međunarodnog suda pravde u Hagu odgovor da li je nezavisnost Kosova proglašena u skladu sa međunarodnim pravom, kazao je Džuda.
Prema njegovoj oceni, situacija na Kosovu i u Gruziji su slične.
"Naravno da postoji poređenje, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne. Kosovo, Južna Osetija i Gruzija su bile delovi republika u komunističkim državama i zbog toga postoji zakonsko i političko poređenje. Svi oni: Abhazi, južni Oseti ili kosovski Albanci se bore sa istim problemom, a to je sukob između dva principa međunarodnog prava - prava na samoopredeljenje i teritorijalnog integriteta zemlje", precizirao je Džuda.
(agencije/MONDO)
