Tužioci Haškog tribunala tvrdili su u utorak da su dokazali krivicu bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića i petorice bivših političih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ, za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvih šest meseci 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić; komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković; zapovednik Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević i šef štaba MUP Srbije na Kosovu Sreten Lukić.
Na početku završne reči, tužilac Tom Hanis je rekao da je tokom suđenja, koje je trajalo od 2006. godine, izvedeno dovoljno značajnih dokaza da su šestorica optuženih bili učesnici u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže na Kosovu kako bi bila obezbeđena trajna srpska kontrola" nad pokrajinom.
Zastupnik optužbe tvrdio je da je dokazano da su različite snage Srbije i SRJ, uključujući VJ i MUP Srbije, proterale "oko 800.000" Albanaca, ubile na hiljade civila, seksualno zlostavljale žene i uništavale i pljačkale naselja i verske objekte na Kosovu.
Za vlasti Srbije, ocenio je tužilac, "problem Kosova je, jednostavno rečeno, bio to što je tamo bilo previše Albanaca sa separatističkim namerama", a plan za njihovo uklanjanje bio je razvijen tokom dužeg vremenskog perioda, pošto druge mere, uključujući ukidanje autonomije pokrajine i povećavanje represije, nisu uspele.
Naznačivši da je tvorac tog plana bio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, Hanis je podsetio na iskaz svedoka Klausa Naumana, bivšeg visokog zvaničnika NATO, da mu je Milošević u oktobru 1998. u neobaveznom razgovoru rekao da će u proleće 1999, u okviru "konačnog rešenja" kosovskog problema, "sakupiti i pobiti" Albance, kao što je učinjeno 1946. u Drenici.
Tužilac je ocenio da su zločine nad Albancima koje je Milošević tada najavio, u martu i aprilu 1999. počinili Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i druge srpske snage.
Delovanje formacija koje su činile zločine koordinisale su različita državna tela, u kojima su bili optuženi, uključujući Vrhovni savet odbrane, Generalštab, odnosno Štab vrhovne komande VJ, Štab MUP Srbije na Kosovu i "zajednička komanda" vojske i policije u pokrajini, naznačio je tužilac Hanis.
Po zastupniku optužbe, dokaz za to je činjenica da su zločini nad Albancima u martu i aprilu 1999. počinjeni u tačno onim područjima na kojim je dejstva policije i vojske prethodno naredila "zajednička komanda".
Odbacujući tvrdnju odbrane da su Albanci napuštali Kosovo zbog NATO bombardovanja, tužiteljka Kravic je kazala da dokazi i svedočenja govore da je taj egzodus bio rezultat "akcija VJ i MUP Srbije kojim su komandovali optuženi".
"Optuženi su sukob sa NATO koristili kao pokriće da sprovedu zajednički zločinački poduhvat" progona Albanaca, ocenila je tužiteljka.
Osmišljenost te kampanje, po Kravicovoj, dokazuje i obrazac po kojem su srpske snage na Kosovu delovale - VJ bi prvo granatirala sela, a zatim bi policija ušla, pretresala, palila i pljačkala kuće, ubijala i proterivala meštane.
Negirajući navode branilaca da su žrtve na Kosovu stradale "u unakrsnoj vatri" ili u "antiterorističkim operacijama", tužiteljka je naglasila da je u jednoj kući u Đakovici u aprilu 1999. ubijeno 19 albanskih žena i dece, o čemu je pred Tribunalom tokom suđenja svedočio preživeli Dren Čakaj, tada desetogodišnji dečak.
Kao jedan od najtežih zločina, Kravicova je izdvojila i ubistvo oko 40 članova porodice Beriša, većinom žena i dece, u jednoj piceriji u Suvoj Reci koje su u aprilu 1999. počinili srpski policajci.
Tužiteljka je podvukla da je dokaz da su najviši zvaničnici MUP Srbije bili svesni da je to zločin koji se ne može opravdati i činjenica da su tela ubijenih iz Suve Reke prvo sahranjena na strelištu u Prizrenu, a zatim preneta u policijsku bazu u Batajnici, gde su i pronađena.
Zašto bi neko prenosio tela 280 kilometara, ako su ubistva na Kosovu bila zakonita, kao što sugeriše odbrana, upitala je Kravicova.
Tužilac Čester Stemp precizirao je da je samo na lokaciju u Batajnici, krajem aprila 1999, najmanje šest šlepera donelo tela Albanaca ubijenih u višestrukim zločinima u različitim delovima Kosova.
Ta ubistva, Stemp je nazvao "organizovanom kampanjom lišavanja života", čija je svrha bila da doprinese krajnjem cilju - uklanjanju većine Albanaca sa Kosova. Kao dokaz za to naveo je da se lokacije i vreme masovnih ubistava nisu poklapali sa dejstvima NATO ili OVK protiv srpskih snaga.
U nastavku završne reči, tužioci podrobnije govore o odgovornosti svakog od optuženih.
Suđenje Milutinoviću i saoptuženima je počelo 10. jula 2006, a dokazni postupak optužbe je trajao do 1. maja 2007.
(Tanjug)
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvih šest meseci 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović; načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić; komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković; zapovednik Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević i šef štaba MUP Srbije na Kosovu Sreten Lukić.
Na početku završne reči, tužilac Tom Hanis je rekao da je tokom suđenja, koje je trajalo od 2006. godine, izvedeno dovoljno značajnih dokaza da su šestorica optuženih bili učesnici u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže na Kosovu kako bi bila obezbeđena trajna srpska kontrola" nad pokrajinom.
Zastupnik optužbe tvrdio je da je dokazano da su različite snage Srbije i SRJ, uključujući VJ i MUP Srbije, proterale "oko 800.000" Albanaca, ubile na hiljade civila, seksualno zlostavljale žene i uništavale i pljačkale naselja i verske objekte na Kosovu.
Za vlasti Srbije, ocenio je tužilac, "problem Kosova je, jednostavno rečeno, bio to što je tamo bilo previše Albanaca sa separatističkim namerama", a plan za njihovo uklanjanje bio je razvijen tokom dužeg vremenskog perioda, pošto druge mere, uključujući ukidanje autonomije pokrajine i povećavanje represije, nisu uspele.
Naznačivši da je tvorac tog plana bio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, Hanis je podsetio na iskaz svedoka Klausa Naumana, bivšeg visokog zvaničnika NATO, da mu je Milošević u oktobru 1998. u neobaveznom razgovoru rekao da će u proleće 1999, u okviru "konačnog rešenja" kosovskog problema, "sakupiti i pobiti" Albance, kao što je učinjeno 1946. u Drenici.
Tužilac je ocenio da su zločine nad Albancima koje je Milošević tada najavio, u martu i aprilu 1999. počinili Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i druge srpske snage.
Delovanje formacija koje su činile zločine koordinisale su različita državna tela, u kojima su bili optuženi, uključujući Vrhovni savet odbrane, Generalštab, odnosno Štab vrhovne komande VJ, Štab MUP Srbije na Kosovu i "zajednička komanda" vojske i policije u pokrajini, naznačio je tužilac Hanis.
Po zastupniku optužbe, dokaz za to je činjenica da su zločini nad Albancima u martu i aprilu 1999. počinjeni u tačno onim područjima na kojim je dejstva policije i vojske prethodno naredila "zajednička komanda".
Odbacujući tvrdnju odbrane da su Albanci napuštali Kosovo zbog NATO bombardovanja, tužiteljka Kravic je kazala da dokazi i svedočenja govore da je taj egzodus bio rezultat "akcija VJ i MUP Srbije kojim su komandovali optuženi".
"Optuženi su sukob sa NATO koristili kao pokriće da sprovedu zajednički zločinački poduhvat" progona Albanaca, ocenila je tužiteljka.
Osmišljenost te kampanje, po Kravicovoj, dokazuje i obrazac po kojem su srpske snage na Kosovu delovale - VJ bi prvo granatirala sela, a zatim bi policija ušla, pretresala, palila i pljačkala kuće, ubijala i proterivala meštane.
Negirajući navode branilaca da su žrtve na Kosovu stradale "u unakrsnoj vatri" ili u "antiterorističkim operacijama", tužiteljka je naglasila da je u jednoj kući u Đakovici u aprilu 1999. ubijeno 19 albanskih žena i dece, o čemu je pred Tribunalom tokom suđenja svedočio preživeli Dren Čakaj, tada desetogodišnji dečak.
Kao jedan od najtežih zločina, Kravicova je izdvojila i ubistvo oko 40 članova porodice Beriša, većinom žena i dece, u jednoj piceriji u Suvoj Reci koje su u aprilu 1999. počinili srpski policajci.
Tužiteljka je podvukla da je dokaz da su najviši zvaničnici MUP Srbije bili svesni da je to zločin koji se ne može opravdati i činjenica da su tela ubijenih iz Suve Reke prvo sahranjena na strelištu u Prizrenu, a zatim preneta u policijsku bazu u Batajnici, gde su i pronađena.
Zašto bi neko prenosio tela 280 kilometara, ako su ubistva na Kosovu bila zakonita, kao što sugeriše odbrana, upitala je Kravicova.
Tužilac Čester Stemp precizirao je da je samo na lokaciju u Batajnici, krajem aprila 1999, najmanje šest šlepera donelo tela Albanaca ubijenih u višestrukim zločinima u različitim delovima Kosova.
Ta ubistva, Stemp je nazvao "organizovanom kampanjom lišavanja života", čija je svrha bila da doprinese krajnjem cilju - uklanjanju većine Albanaca sa Kosova. Kao dokaz za to naveo je da se lokacije i vreme masovnih ubistava nisu poklapali sa dejstvima NATO ili OVK protiv srpskih snaga.
U nastavku završne reči, tužioci podrobnije govore o odgovornosti svakog od optuženih.
Suđenje Milutinoviću i saoptuženima je počelo 10. jula 2006, a dokazni postupak optužbe je trajao do 1. maja 2007.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
