Srpski nacrt rezolucije o obraćanju Međunarodnom sudu pravde radi traženja mišljenja o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnoti Kosova, iznet pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, "nema loše perspektive", ocenio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.
Srpski nacrt rezolucije o obraćanju Međunarodnom sudu pravde radi traženja mišljenja o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnoti Kosova, iznet pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, "nema loše perspektive", ocenio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.
"Mislim da perspektive nisu loše", rekao je Čurkin u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Predsednik Srbije je 23. septembra, prvog dana debate na 63. zasedanja Generalne skupštine UN, zatražio podršku rezolucije Srbije, kojom se traži od Međunarodnog suda pravde odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
"Verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno, uputstvo mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić u obraćanju Generalnoj skupštini UN.
Predsednik Srbije je tom prilikom, kao i u seriji razgovora sa predstavnicima država članica UN, izrazio uverenje da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde za posledicu imalo vraćanje predstavnika Beograda i Prištine za pregovarački sto.
Posle razgovora Tadića sa ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom u Njujorku 24. septembra, rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je "sa ruske strane potvrđena spremnost za dalje pružanje Srbiji pomoći u odbrani njenih zakonskih prava i interesa pri rešavanju problema Kosova".
Govoreći o zasedanju Generalne skupštine UN, Čurkin je u intervjuu ruskom dnevniku rekao da su se "neki nadali" da će to zasedanje proteći u znaku kritike Rusije za aktivnosti koje je preduzela kao odgovor na agresiju Gruzije protiv Južne Osetije, ali se to nije desilo.
"Potpuno je očigledno da je avgustovska kriza prešla u 'rutinsku fazu'. Nije se čula oštra kritika Rusije od glavnih aktera, što su otvoreno očekivali u Tbilisiju", rekao je šef ruske misije pri UN.
Prema rečima Čurkina, tema nije zvučna, s jedne strane, jer "svi shvataju da su glavne etape krize pređene i završene priznanjem nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije", a, s druge, "odvija se doterivanje detalja rešavanja posledica konflikta".
Rusija je u Savetu bezbednosti izrazila nameru da se 7. i 8. oktobra sprovedu nezvanični susreti sa predstavnicima Južne Osetije i Abhazije, kojima Amerikanci ne daju vizu, pa nije nemoguće da sastanak bude održan u Ženevi, rekao je Čurkin.
"Videćemo kako će se razvijati događaji", rekao je ruski diplomata, ocenjujući da "nije tragično" što u Savetu bezbednosti UN, po oceni novinara, nije moguće "usvajanje rezolucije o najvažnijim problemima, uključujući stanje na Kavkazu".
"Naravno, među članicama Saveta su ogromne razlike, ali ne bih rekao da je stanje tragično", rekao je on i istakao da Savet bezbednosti usvaja odluke po čitavom nizu zaoštrenih međunarodnih pitanja, kao što je rezolucija o produženju mandata snaga za stabilizaciju u Avganistanu.
Kada je reč o Kavkazu, Čurkin je rekao da neke zemlje smatraju da je važno da se usvoji rezolucija koja podržava plan Medvedev-Sarkozi, a neke ne.
Za odnose sa američkim ambasadorom Zalmajel Halilzadom, Čurkin je rekao da su oni "veoma dobri", "iako se sa strane može steći utisak da to nije tako".
Na pitanje da li su, na osnovu istupanja američkog predsednika Džordža Buša na zasedanju, Amerikanci postali "pomirljiviji", ruski diplomata je odgovorio odrično, dodajući da oni "imaju svoj dnevni red".
Čurkin je, međutim, ocenio da je Vašington shvatio da bez "višestranih mehanizama nije moguće rešavati svetske probleme".
(Tanjug)
"Mislim da perspektive nisu loše", rekao je Čurkin u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Predsednik Srbije je 23. septembra, prvog dana debate na 63. zasedanja Generalne skupštine UN, zatražio podršku rezolucije Srbije, kojom se traži od Međunarodnog suda pravde odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
"Verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno, uputstvo mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić u obraćanju Generalnoj skupštini UN.
Predsednik Srbije je tom prilikom, kao i u seriji razgovora sa predstavnicima država članica UN, izrazio uverenje da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde za posledicu imalo vraćanje predstavnika Beograda i Prištine za pregovarački sto.
Posle razgovora Tadića sa ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom u Njujorku 24. septembra, rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je "sa ruske strane potvrđena spremnost za dalje pružanje Srbiji pomoći u odbrani njenih zakonskih prava i interesa pri rešavanju problema Kosova".
Govoreći o zasedanju Generalne skupštine UN, Čurkin je u intervjuu ruskom dnevniku rekao da su se "neki nadali" da će to zasedanje proteći u znaku kritike Rusije za aktivnosti koje je preduzela kao odgovor na agresiju Gruzije protiv Južne Osetije, ali se to nije desilo.
"Potpuno je očigledno da je avgustovska kriza prešla u 'rutinsku fazu'. Nije se čula oštra kritika Rusije od glavnih aktera, što su otvoreno očekivali u Tbilisiju", rekao je šef ruske misije pri UN.
Prema rečima Čurkina, tema nije zvučna, s jedne strane, jer "svi shvataju da su glavne etape krize pređene i završene priznanjem nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije", a, s druge, "odvija se doterivanje detalja rešavanja posledica konflikta".
Rusija je u Savetu bezbednosti izrazila nameru da se 7. i 8. oktobra sprovedu nezvanični susreti sa predstavnicima Južne Osetije i Abhazije, kojima Amerikanci ne daju vizu, pa nije nemoguće da sastanak bude održan u Ženevi, rekao je Čurkin.
"Videćemo kako će se razvijati događaji", rekao je ruski diplomata, ocenjujući da "nije tragično" što u Savetu bezbednosti UN, po oceni novinara, nije moguće "usvajanje rezolucije o najvažnijim problemima, uključujući stanje na Kavkazu".
"Naravno, među članicama Saveta su ogromne razlike, ali ne bih rekao da je stanje tragično", rekao je on i istakao da Savet bezbednosti usvaja odluke po čitavom nizu zaoštrenih međunarodnih pitanja, kao što je rezolucija o produženju mandata snaga za stabilizaciju u Avganistanu.
Kada je reč o Kavkazu, Čurkin je rekao da neke zemlje smatraju da je važno da se usvoji rezolucija koja podržava plan Medvedev-Sarkozi, a neke ne.
Za odnose sa američkim ambasadorom Zalmajel Halilzadom, Čurkin je rekao da su oni "veoma dobri", "iako se sa strane može steći utisak da to nije tako".
Na pitanje da li su, na osnovu istupanja američkog predsednika Džordža Buša na zasedanju, Amerikanci postali "pomirljiviji", ruski diplomata je odgovorio odrično, dodajući da oni "imaju svoj dnevni red".
Čurkin je, međutim, ocenio da je Vašington shvatio da bez "višestranih mehanizama nije moguće rešavati svetske probleme".
(Tanjug)
