Početak suđenja bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, optuženom za zločine u Hrvatskoj i BiH, odložen je pred Haškim tribunalom. Tribunal je saopštio da suđenje neće početi u sredu i da će novi termin biti objavljen naknadno.
Razlog za odlaganje nije zvanično saopšten.Dok Beta prenosi da se nezvanično moglo saznati da je proces odložen zbog nepredviđenog odsustva jednog od tužilaca, Tanjug je javio da je problem nerešeno pitanje mandata dvojice sudija.
Na statusnoj konferenciji 24. septembra, rečeno je da je početak suđenja neizvestan pošto Savet bezbednosti UN još nije potvrdio mandate dvojici sudija, koji su imenovani u pretresno veće koje sudi Perišiću.
General Perišić, koji se 20. septembra vratio sa privremene slobode u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile.
Prema optužnici, Perišić je odgovoran za granatiranje civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, jer je znao da su Ratko Mladić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević i drugi, kako stoji u optužnici - njemu podređeni oficiri VJ na službi u Vojsci Republike Srpske, učestvovali u pripremama i izvršenju tog zločina.
Perišić se smatra odgovornim i za dvodnevno granatiranje Zagreba, u maju 1995. godine.
U optužnici se navodi da je Perišić znao za to da će Vojska Republike Srpske Krajine granatirati glavni grad Hrvatske, a direktno odgovorni za to su generali Vojske RSK, koji se u optužnici, takođe, nazivaju njegovim podređenima.
Perišiću se na teret stavljaju i napadi na civile u enklavi Srebrenica, od 2. do 11. jula 1995. godine.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Perišić, koji se u martu 2005. godine dobrovoljno predao, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od osam tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i pet tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Hrvatski sud 1996. godine osudio je u odsustvu Momčila Perišića na 20 godina zatvora zbog otvaranja artiljerijske vatre na Zadar 1991. godine.
(agencije/MONDO)
Razlog za odlaganje nije zvanično saopšten.Dok Beta prenosi da se nezvanično moglo saznati da je proces odložen zbog nepredviđenog odsustva jednog od tužilaca, Tanjug je javio da je problem nerešeno pitanje mandata dvojice sudija.
Na statusnoj konferenciji 24. septembra, rečeno je da je početak suđenja neizvestan pošto Savet bezbednosti UN još nije potvrdio mandate dvojici sudija, koji su imenovani u pretresno veće koje sudi Perišiću.
General Perišić, koji se 20. septembra vratio sa privremene slobode u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile.
Prema optužnici, Perišić je odgovoran za granatiranje civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, jer je znao da su Ratko Mladić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević i drugi, kako stoji u optužnici - njemu podređeni oficiri VJ na službi u Vojsci Republike Srpske, učestvovali u pripremama i izvršenju tog zločina.
Perišić se smatra odgovornim i za dvodnevno granatiranje Zagreba, u maju 1995. godine.
U optužnici se navodi da je Perišić znao za to da će Vojska Republike Srpske Krajine granatirati glavni grad Hrvatske, a direktno odgovorni za to su generali Vojske RSK, koji se u optužnici, takođe, nazivaju njegovim podređenima.
Perišiću se na teret stavljaju i napadi na civile u enklavi Srebrenica, od 2. do 11. jula 1995. godine.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Perišić, koji se u martu 2005. godine dobrovoljno predao, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od osam tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i pet tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Hrvatski sud 1996. godine osudio je u odsustvu Momčila Perišića na 20 godina zatvora zbog otvaranja artiljerijske vatre na Zadar 1991. godine.
(agencije/MONDO)
Pavković i Lukić ostaju u pritvoru
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju odbio je u sredu zahteve Nebojše Pavkovića i Sretena Lukića, optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine, da budu privremeno pušteni na slobodu.
Sudsko veće Ijana Bonomija ocenilo je da za privremeno oslobađanje nisu dovoljni razlozi koje su Pavković i Lukić naveli u zahtevima.
Pavković je, kako je navedeno u odluci, tražio da bude pušten zbog svog zdravstvenog stanja i porodične situacije, a Lukić je, kao razlog za privremeno oslobađanje, naveo posetu teško bolesnom rođaku u Užicu.
Tokom rata na Kosovu 1999. godine, Pavković je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, a Lukić je obavljao dužnost šefa štaba MUP Srbije na Kosovu.
Zajedno sa Milanom Milutinovićem, Nikolom Šainovićem, Dragoljubom Ojadanićem i Vladimirom Lazarevićem, oni čekaju na izricanje presude, posle suđenja koje je pred Tribunalom trajalo od 10. jula 2006. do 27. avgusta ove godine.
Svi su optuženi za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon kosovskih Albanaca u prvih šest meseci 1999.
Veće sudije Bonomija odobrilo je, istovremeno, zahteve Šainovića i Lazarevića za privremeno oslobađanje.
Šainović će sutra biti pušten iz pritvora u Sheveningenu, u koji će morati da se vrati 17. oktobra.
Puštanje na privremenu slobodu generala Lazarevića, koje je bilo predviđeno za sutra, odloženo je, jer je Tužilaštvo uložilo žalbu na odluku o njegovom oslobađanju.
Do odluke apelacionog veća, Lazarević će ostati u pritvoru.
U pritvor Haškog tribunala sutra bi trebalo da se vrati bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, takođe optužen za zločine nad kosovskim Albancima. Milutinović je na privremenoj slobodi bio od 10. septembra.
Na kraju suđenja, tužioci su zatražili da svi optuženi budu proglašeni krivim i da im budu izrečene kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora.
Branioci su, suprotno tome, tvrdili da krivica optuženih nije dokazana i zatražili da ih Tribunal oslobodi.
(Beta)
Sudsko veće Ijana Bonomija ocenilo je da za privremeno oslobađanje nisu dovoljni razlozi koje su Pavković i Lukić naveli u zahtevima.
Pavković je, kako je navedeno u odluci, tražio da bude pušten zbog svog zdravstvenog stanja i porodične situacije, a Lukić je, kao razlog za privremeno oslobađanje, naveo posetu teško bolesnom rođaku u Užicu.
Tokom rata na Kosovu 1999. godine, Pavković je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, a Lukić je obavljao dužnost šefa štaba MUP Srbije na Kosovu.
Zajedno sa Milanom Milutinovićem, Nikolom Šainovićem, Dragoljubom Ojadanićem i Vladimirom Lazarevićem, oni čekaju na izricanje presude, posle suđenja koje je pred Tribunalom trajalo od 10. jula 2006. do 27. avgusta ove godine.
Svi su optuženi za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon kosovskih Albanaca u prvih šest meseci 1999.
Veće sudije Bonomija odobrilo je, istovremeno, zahteve Šainovića i Lazarevića za privremeno oslobađanje.
Šainović će sutra biti pušten iz pritvora u Sheveningenu, u koji će morati da se vrati 17. oktobra.
Puštanje na privremenu slobodu generala Lazarevića, koje je bilo predviđeno za sutra, odloženo je, jer je Tužilaštvo uložilo žalbu na odluku o njegovom oslobađanju.
Do odluke apelacionog veća, Lazarević će ostati u pritvoru.
U pritvor Haškog tribunala sutra bi trebalo da se vrati bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, takođe optužen za zločine nad kosovskim Albancima. Milutinović je na privremenoj slobodi bio od 10. septembra.
Na kraju suđenja, tužioci su zatražili da svi optuženi budu proglašeni krivim i da im budu izrečene kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora.
Branioci su, suprotno tome, tvrdili da krivica optuženih nije dokazana i zatražili da ih Tribunal oslobodi.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
