Dogovor Beograda i Prištine postaje više od apstraktne ideje, piše danas američka agencija Blumberg, uz ocenu da bi eventualna korekcija granica mogla "povući" još neka "razgraničenja" u regionu.
Blubmberg piše i da bi takav ishod dijaloga dao legitimitet Moskvi za slicna rešenja za zamrznute konflikte u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini.
Podsetivši da su lideri Srbije i samoproglašenog Kosova Aleksandar Vucic i Hašim Taci zajedno govorili na forumu u Alpbahu, Blumberg navodi da su oni zapoceli razgovore o takozvanoj korekciji granica, procesu koji bi omogucio pristupanje EU.
Blumberg ocenjuje da postoje jaki razlozi zbog kojih bi takva "zbrkana" razmena teritorija bila loše rešenje, ali i argument koji bi mogao da pretegne u odnosu na bilo koji prigovor - jednom kada svi delovi bivše Jugoslavije i Albanija postanu clanice EU, znacaj granica medu njima bice izbrisan.
Izgled bilo kakvog dogovora je nepoznat, buduci da ni Vucic, ni Taci nisu objasnili na šta misle kad kažu "korekcija granica", navodi autor teksta, ukazujuci da je široko rasprostranjena teorija o razmeni teritorije severno od Ibra, u kojoj su vecina Srbi, za Preševsku dolinu na jugu Srbije u kojoj mahom žive Albanci.
Vucic: Dogovor Srba i Albanaca je presudan
Teritorijalna razmena izmedu Kosova i Srbije dovela bi do mnogih problema, navodi americka agencija, a pre svega, kako ocenjuje, bio bi to korak ka etnicki "cistijim" zemljama.
Nakon ratova u Jugoslaviji, zapadne sile su intervenisale kako bi zaustavile sukobe, u nadi da ce države nauciti da poštuju manjine
Ponovno crtanje granica pokazalo bi da su takve nade bile uzaludne, ali bi moglo dovesti do toga da i druge manjine u bivšoj Jugoslaviji zapocnu secesiju.
Haradinaj: Granice se menjaju ratom!
Opasnost je velika, pogotovo u Bosni i Hercegovini, u regionima u kojima su vecina Srbi i Hrvati, te u Makedoniji, u kojoj je albanska manjina veoma jaka.
Ukoliko bi podela teritorija navela albanske nacionaliste u Makedoniji i Kosovu da se snažnije zalažu za Veliku Albaniju, kao i Srbe, odnosno Hrvate, da razbiju BiH, opasnost od naoružanih konflikata bi se ponovo pojavila.
Zato se, navodi Blumberg, nemacka kancelarka Angela Merkel protivi bilo kakvom dogovoru koji bi podrazumevao promenu granica, iako je americki savetnik za bezbednost Džon Bolton rekao da Trampova administracija ne bi imala ništa protiv.
Blumberg se osvrce i na Rusiju, koja podržava Srbiju po pitanju Kosova, ne priznajuci kosovsku nezavisnost i blokirajuci Kosovo u UN, ali koja je i nagovestila da bi prihvatila kompromisni dogovor.
Razmena teritorija bi, bar površno gledajuci, bila povoljan ishod za Kremlj, jer bi na taj nacin dobili legitimitet za slicna rešenja za zamrznute konflikte u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini.
Medutim, to nije ishod koje bi mnoge zapadne sile bile spremne da prihvate.
Ukoliko bi Vucic i Taci pronašli nacin da se dogovore, to ce Evropskoj uniji biti više nego dovoljna naknada za poniženje posle Bregzita, buduci da bi bilo teško osporiti sposobnost Unije da zaceli sveže rane posle rata.
A ukoliko do dogovora ne dode, Evropa ume da bude i strpljiva, zakljucuje Blumberg.
