U toku je akcija Tužilaštva za ratne zločine i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u kojoj će biti saslušano sedmoro pomagača haškog optuženika Stojana Župljanina, izjavio je portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.
"U toku je saslušanje više lica osumnjičenih za pomaganje u skrivanju i pribavljanju lažnih dokumenata haškog optuženika Stojana Župljanina", izjavio je Vekarić agenciji Beta.
Pretkrivičnim postupkom obuhvaćeno je više desetina građana koji su formirali mrežu za skrivanje Župljanina. "Provaljen je šifrranik Stojana Župljanina i znamo da se od 1999. godine sem u Srbiji skrivao u još četiri države na ukupno 27 lokacija", kazao je Vekarić.
Prema opetarivnim saznanjima Tužilaštva i MUP-a, Župljanin je boravio u Lagosu (Nigerija), Moskvi, Parizu, a u više navrata krio se na različitim mestima u Crnoj Gori. Takođe, utvrđeno je da je koristio identidet mrtvog Branislava Vukadina i da je originalne papire dobio iz Republike Srpske.
"Na osnovu tih papira izdata su mu lična dokumenta u Bačkom Petrovcu", rekao je Vekarić navodeći da je za to bila neophodna pomoć ljudi u tamošnoj policiji.
Kao posebno zabrinjavajuće Vekarić je naveo da Župljanin i "danas iz pritvora Haškog tribunala vrši pritisak na svedoke i zastrašuje ih u telefonskim razgovorima". "Sa tom činjenicom upoznaćemo Tužilaštvo u Hagu", dodao je Vekarić.
Zavisno od sardžine iskaza osoba koje se saslušavaju u vezi sa skrivanjem haškog optuženika Stojana Župljanina, Tužilaštvo za ratne zločine odlučiće koje će korake protiv njih preduzeti, da li će zahtevati istragu ili ne, izjavio je Tanjugu Vekarić.
On je istakao da je u toku pretkrivični postupak i da te osobe nisu uhapšene, već su pozvane na informativni razgovor.
Akcija će će trajati i narednih nekoliko dana, kada će biti saslušani i ostali koji osumnjičeni za to krivično delo, rekao je Vekarić i precizirao da je Župljanin imao mrežu od preko 30 pomagača.
Prema Zakonu o nadležnosti i organizaciji u postupku za ratne zločine i njegovim izmenama od 5. novembra 2007. godine, predviđeno je da krivični postupak protiv svih osoba koja su pomagala izvršiocima ratnih zločina posle počinjenog dela vodi Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Postupak protiv mreže pomagača haškog optuženika Ratka Mladića vodili su Drugo opštinsko tužilaštvo i sud, koji se već više puta oglasio nenadležnim zbog stupanja na snagu pomenutog zakona.
Shodno zakonu o krivičnom postupku, u toku pretkrivičnog postupka protiv Župljaninnovih "jataka", osobe za koje se utvrdi da postoje osnovi sumnje da su izvršile krivično delo pozivaju na informativni razgovor, pod pretnjom prinudnog dovođenja (hapšenja), radi prikupljajnja obaveštenja.
Posle saslušanja, policija će sačiniti krivičnu prijavu protiv osoba za koje koje postoje dokazi, odnosno osnovi sumnje da su pomagali Župljaninu u devetogodišnjem bekstvu od Haškog tribunala.
Policija osumnjičenima može odrediti i zadržavanje do 48 sati.
Tužilaštvo za ratne zločine u istom roku treba da napiše zahtev za sprovođenje istrage protiv uhapšenih, dok protiv osumnjičenih kojima zadržavanje od 48 sati ne bude određeno, zahtev za istragu može biti podnet i kasnije.
Prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih, Tužilaštvo za ratne zločine može da predloži da im se eventualno odredi pritvor.
O zahtevima će odlučivati istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu pošto sasluša osumnjičene. Ukoliko nađe da su zahtevi tužilaštva opravdani doneće rešenje o sprovođenju istrage, odnosno rešenje o određivanju pritvora do 30 dana.
Župljanin je uhapšen 11. juna 2006. godine u Pančevu, gde je živeo koristeći identitet Branislava Vukadina. Nekoliko meseci ranije 26. marta, policija je nakon dojave, pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin.
Vojnici NATO-a 11. aprila su pretresli porodičnu kuću Stojana Župljanina u Banjaluci. Nešto ranije porodica ga je putem medija pozvala da se preda, navodeći da trpe velike pritiske i da im je zbog izolacije ugrožena egzistencija.
Haški tribunal Župljanina tereti da je planirao, podsticao, naređivao i činio zločina protiv čovečnosti kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao i da je pomagao i podržavao njihovo planiranje, pripremu i izvršenje.
Župljanin je tokom ratnih sukoba u BiH bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci i policijski funkcioner na najvišem položaju u Bosanskoj Krajini i zastupao policiju u Kriznom štabu Autonomne Regije Krajine.
Prema optužnici, krizni štab Autonomne Regije Krajina sprovodio je opšti plan kontrole i etničkog čišćenja na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.
(Beta)
"U toku je saslušanje više lica osumnjičenih za pomaganje u skrivanju i pribavljanju lažnih dokumenata haškog optuženika Stojana Župljanina", izjavio je Vekarić agenciji Beta.
Pretkrivičnim postupkom obuhvaćeno je više desetina građana koji su formirali mrežu za skrivanje Župljanina. "Provaljen je šifrranik Stojana Župljanina i znamo da se od 1999. godine sem u Srbiji skrivao u još četiri države na ukupno 27 lokacija", kazao je Vekarić.
Prema opetarivnim saznanjima Tužilaštva i MUP-a, Župljanin je boravio u Lagosu (Nigerija), Moskvi, Parizu, a u više navrata krio se na različitim mestima u Crnoj Gori. Takođe, utvrđeno je da je koristio identidet mrtvog Branislava Vukadina i da je originalne papire dobio iz Republike Srpske.
"Na osnovu tih papira izdata su mu lična dokumenta u Bačkom Petrovcu", rekao je Vekarić navodeći da je za to bila neophodna pomoć ljudi u tamošnoj policiji.
Kao posebno zabrinjavajuće Vekarić je naveo da Župljanin i "danas iz pritvora Haškog tribunala vrši pritisak na svedoke i zastrašuje ih u telefonskim razgovorima". "Sa tom činjenicom upoznaćemo Tužilaštvo u Hagu", dodao je Vekarić.
Zavisno od sardžine iskaza osoba koje se saslušavaju u vezi sa skrivanjem haškog optuženika Stojana Župljanina, Tužilaštvo za ratne zločine odlučiće koje će korake protiv njih preduzeti, da li će zahtevati istragu ili ne, izjavio je Tanjugu Vekarić.
On je istakao da je u toku pretkrivični postupak i da te osobe nisu uhapšene, već su pozvane na informativni razgovor.
Akcija će će trajati i narednih nekoliko dana, kada će biti saslušani i ostali koji osumnjičeni za to krivično delo, rekao je Vekarić i precizirao da je Župljanin imao mrežu od preko 30 pomagača.
Prema Zakonu o nadležnosti i organizaciji u postupku za ratne zločine i njegovim izmenama od 5. novembra 2007. godine, predviđeno je da krivični postupak protiv svih osoba koja su pomagala izvršiocima ratnih zločina posle počinjenog dela vodi Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Postupak protiv mreže pomagača haškog optuženika Ratka Mladića vodili su Drugo opštinsko tužilaštvo i sud, koji se već više puta oglasio nenadležnim zbog stupanja na snagu pomenutog zakona.
Shodno zakonu o krivičnom postupku, u toku pretkrivičnog postupka protiv Župljaninnovih "jataka", osobe za koje se utvrdi da postoje osnovi sumnje da su izvršile krivično delo pozivaju na informativni razgovor, pod pretnjom prinudnog dovođenja (hapšenja), radi prikupljajnja obaveštenja.
Posle saslušanja, policija će sačiniti krivičnu prijavu protiv osoba za koje koje postoje dokazi, odnosno osnovi sumnje da su pomagali Župljaninu u devetogodišnjem bekstvu od Haškog tribunala.
Policija osumnjičenima može odrediti i zadržavanje do 48 sati.
Tužilaštvo za ratne zločine u istom roku treba da napiše zahtev za sprovođenje istrage protiv uhapšenih, dok protiv osumnjičenih kojima zadržavanje od 48 sati ne bude određeno, zahtev za istragu može biti podnet i kasnije.
Prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih, Tužilaštvo za ratne zločine može da predloži da im se eventualno odredi pritvor.
O zahtevima će odlučivati istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu pošto sasluša osumnjičene. Ukoliko nađe da su zahtevi tužilaštva opravdani doneće rešenje o sprovođenju istrage, odnosno rešenje o određivanju pritvora do 30 dana.
Župljanin je uhapšen 11. juna 2006. godine u Pančevu, gde je živeo koristeći identitet Branislava Vukadina. Nekoliko meseci ranije 26. marta, policija je nakon dojave, pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin.
Vojnici NATO-a 11. aprila su pretresli porodičnu kuću Stojana Župljanina u Banjaluci. Nešto ranije porodica ga je putem medija pozvala da se preda, navodeći da trpe velike pritiske i da im je zbog izolacije ugrožena egzistencija.
Haški tribunal Župljanina tereti da je planirao, podsticao, naređivao i činio zločina protiv čovečnosti kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao i da je pomagao i podržavao njihovo planiranje, pripremu i izvršenje.
Župljanin je tokom ratnih sukoba u BiH bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci i policijski funkcioner na najvišem položaju u Bosanskoj Krajini i zastupao policiju u Kriznom štabu Autonomne Regije Krajine.
Prema optužnici, krizni štab Autonomne Regije Krajina sprovodio je opšti plan kontrole i etničkog čišćenja na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.