Ta nemačka medijska kuća ocenjuje da iako je na prvi pogled delovalo da su reakcije Beograda relativno blage, čitav niz izjava i diplomatskih susreta pokazali su da je Srbija veoma ozbiljno primila taj korak Prištine.
U tekstu se podseća da je predsednik Aleksandar Vučić tako upozorio da bi formiranje kosovske vojske i njen dolazak na sever Kosova, predstavljao "veliki problem i tešku situaciju za Srbiju".
Podseća se takođe da se stekao utisak da se srpska strana uzdala u dosadašnje protivljenje Zapada formiranju kosovske vojske, ili bar na deklarativno zalaganje međunarodne zajednice da se u tom procesu poštuju Ustav Kosova i stav srpske zajednice na Kosovu.
Srbija se u svojim reagovanjima pozivala na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselski sporazum i sporazume s NATO-om, ističući da u njima nema ni pomena kosovske vojske, navodi DW.
Da se situacija u međuvremenu promenila bilo je jasno nakon izjave zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metjua Palmera, koji je nakon susreta s Vučićem rekao "kako SAD podržavaju tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku", navodi DW.
Ocenjuje i da je to na neki način bio i odgovor na pitanje da li je albanska strana za ovakav korak imala podršku unutar međunarodne zajednice.
S jedne strane bi se, dakle, moglo govoriti o doslednom stavu Amerike kada je rec o Kosovu, ali isto tako se mora skrenuti pažnja na bitan momenat, a to je negativan stav američke administracije prema manje-više svemu što nosi predznak Ujedinjenih nacija, konstatuje nemački medij.
Kako navodi, Trampova administracija sličan stav ima i prema institucijama Evropske unije.
Utoliko i nije veliko iznenadenje što je Amerika zatražila okončanje misije UNMIK-a na Kosovu, što bi u praksi znacilo prebacivanje nadležnosti na lokalne organe vlasti. "A to u nekoj instanci podrazumeva i formiranje vojske Kosova, kao još jedan znak kosovske suverenosti", zaključuje DW.