Kako navodi list, od "Perutnine", koja je u vlasnik srpske fabrike "Topiko", živi oko 700 porodica u Srbiji, a čak 70 odsto proizvodnje te firme u Srbiji čine lokalni dobavljači.

Dolaskom novog vlasnika na čelo "Perutnine", moguće je da će se ta politika promeniti, naročito ako se zna da se poslovni model MHP grupacije bazira isključivo na jeftinoj proizvodnji pilića u Ukrajini.

Problem genetički modifikovane hrane u Ukrajini nije najbolje regulisan, pa stočna hrana najvećim delom potiče od GM zrna soje i kukuruza, napominje list.

Domaći prehrambeni proizvodi bez GMO

Dok je proizvođačima pilića u Srbiji glavni adut to što je u Srbiji zabranjen promet, prodaja i sve što ima veze sa GMO, stručnjaci objašnjavaju da nije isključeno da veliki deo mesa koje se uvozi potiče od životinja hranjenih GM stočnom hranom, ali naglašavju da je to gotovo nedokazivo.

"Proizvođači su dužni da obaveste kako je nešto i čime hranjeno, ali životinje koje su jele GM hranu, a mi to kao 'druga ruka' konzumirali, ni po kojoj regulativi EU ne računaju se kao GM proizvod. To bi trebalo da se stavlja na deklaraciju, ali mislim da u mnogim zemljama EU nije zabranjeno hraniti životinje GM hranom. Teško je i da se kontroliše takvo meso, da se otkrije šta je životinja jela, teorijski je moguće, ali to se ne radi. Generalno, ne možemo da znamo šta je životinja jela, a sumnjam da iko to i kontroliše", naveo je profesor Miša Dimitrijević, genetičar s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prema zvaničnom godišnjem izveštaju pomenute ukrajinske kompanije u 2017. godini, cena proizvodnje po kilogramu pilećeg mesa iznosila je 1,07 evra, dok "Perutninu" taj isti kilogram košta tri evra, objasnio je izvor "Novosti".

"Samo u prošloj godini izvoz ukrajinskih pilića u EU je porastao za 67 odsto. Inače, ova ukrajinska kompanija već je imala aferu u EU, gde su je lokalni farmeri optuživali da zloupotrebljava trgovinski sporazum između Brisela i Kijeva. Kako su tvrdili, evropsko tržište bilo je preplavljeno ukrajinskim pilićima koji su bili upakovani pod oznakom EU", naveo je Dimitrijević.

Iako je ukrajinski MHP, u vlasništvu tajkuna Jurija Kosjuka, "teškog" 1,16 milijardi evra, već objavio i zvanično da je pazario "Perutninu", čekaju se reakcije slovenačke države, ali i regulatornog tela koje se bavi monopolima.

Ukrajinska grupacija predala je zahtev za odobrenje i kod srpske Komisije za zaštitu konkurencije.

"Privredno društvo MHP, sa sedištem u Ukrajini, podnelo je prijavu koncentracije radi sticanja kontrole nad društvom 'Perutnina Ptuj'. Postupak je u toku i tek po njegovom okončanju, rešenje će biti objavljeno", saopšteno je uz Komisije za zaštitu konkurencije.