Vlada Srbije, premijera Mirka Cvetkovića, navršava prvih 100 dana rada, koje su obeležili ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i gasnog aranžmana sa Rusijom, ugovor s "Fijatom", izručenje Radovana Karadžića, početak obračuna s korupcijom i diplomatski uspeh u UN na planu očuvanja teritorijalnog integriteta.
Srpska opozicija ocenila je prvih 100 dana Vlade Srbije “jedinicom”, dok jedna od vladajućih stranaka daje “četvorku”.
Ekonomski analitičari u Srbiji, ocenjujući 100 dana rada Vlade Srbije, naveli su kao njene uspešne poteze ugovor sa Fijatom i obezbeđivanje sredstava za Koridora 10, a zamerka su slabi rezultati u smanjenju javne potrošnje i povećanje penzija. Oni su, u izjavama Tanjugu, pozitivno ocenili makroekonomsku stabilnost, rast bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje efekata inflacije i povećanje izvoza.
Vlada je izabrana 7. jula, dva meseca posle izbora i prelomne odluke socijalista da odustanu od pregovora sa "nacionalnim blokom" i formiraju parlamentarnu većinu sa proevropski orijentisanim partijama.
Vladu su formirale koalicija Za evropsku Srbiju koju čine Demokratska stranka (DS), G17 plus i Srpski pokret obnove (SPO), koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) i Bošnjačka lista za evropski Sandžak. Iako formalno nisu članovi Vlade, članica ZES-a Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Mađarska koalicija glasale su za izbor vlade.
Formiranje Vlade Srbije trajalo je skoro dva meseca od održavanja parlamentarnih izbora 11. maja.
Posle osam godina socijalisti su se ponovo našli na vlasti, dok su u opoziciju otišli D S S i NS, koje su činile prethodnu vladu.
Jezičak na vagi u formiranju Vlade bila je koalicija okupljena oko SPS-a, koja je u pregovore najpre ušla sa koalicijom Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija (DSS-NS) i Srpskom radikalnom strankom (SRS). Pregovori su rezultirali potpisivanjem koalicionog sporazuma o formiranju vlasti u Beogradu 28. maja, ali ne i zvaničnim dogovorom o većini u republičkom parlamentu.
Međutim, posle više od mesec dana pregovora, socijalisti su sredinom juna stavili tačku na moguću koaliciju sa narodnjacima i radikalima. Glavni odbor SPS je na sednici 23. juna dao "zeleno svetlo" za formiranje Vlade sa koalicijom oko DS-a. Prelomna tačka prekida pregovora između SPS, DSS i SRS bila je inistiranje DŠ da se poništi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, čemu se usprotivila koalicija oko socijalista.
Beogradski dogovor socijalista, narodnjaka i radikala se, doduše na "staklenim nogama", držao do 13. jula. Socijalisti su zatim označili kraj partnerstva sa narodnjacima i radikalima u Beogradu, jer je njihov koalicioni partner u republičkoj vladi inistirao i na zajedničkom formiranju gradske vlade.
Vlada Mirka Cvetkovića danas broji 27 članova od kojih DS ima premijera i još 12 mesta, G17 plus šest, SPS četiri, a PUPS, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Stranka demokratske akcije Sandžaka po jednog.
Premijer ima privilegiju "zlatnog glasa", odnosno da njegov glas bude presuđujući prilikom nerešenog izjašnjavanja članova vlade.
U Cvetkovićevom kabinetu su prvi potpredsednik, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić (SPS), potpredsednik i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić (DS), potpredsednik i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić (G17 plus) i potpredsednik Jovan Krkobabić (PUPS).
Ministar spoljnih poslova je Vuk Jeremić (DS), ministar odbrane Dragan Šutanovac (DS), ministarka finansija Diana Dragutinović (DS), ministarka pravde Snežana Malović (DS), ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin (DS), ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić (SPS), ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić (SPS), ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković (DS).
U Cvetkovićevom kabinetu su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević (DS), ministar prosvete Žarko Obradović (SPS), ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković (G17 plus), ministar zdravlja Tomica Milosavljević (G17 plus) i ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić (G17 plus).
Tu je i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić (SDP), ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić (DS), ministar za kulturu Nebojša Bradić (G17 plus). Ministarka za Nacionalni investicioni plan je Verica Kalanović (G17 plus), ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović (DS), ministar vera Bogoljub Šijaković (DS), ministar za dijasporu Srđan Srećković (SPO), ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić (DS) i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin (SDA Sandžaka).
Srbija je, inače, od 1990. godine imala deset republičkih vlada.
(agencije/MONDO)
Srpska opozicija ocenila je prvih 100 dana Vlade Srbije “jedinicom”, dok jedna od vladajućih stranaka daje “četvorku”.
Ekonomski analitičari u Srbiji, ocenjujući 100 dana rada Vlade Srbije, naveli su kao njene uspešne poteze ugovor sa Fijatom i obezbeđivanje sredstava za Koridora 10, a zamerka su slabi rezultati u smanjenju javne potrošnje i povećanje penzija. Oni su, u izjavama Tanjugu, pozitivno ocenili makroekonomsku stabilnost, rast bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje efekata inflacije i povećanje izvoza.
Vlada je izabrana 7. jula, dva meseca posle izbora i prelomne odluke socijalista da odustanu od pregovora sa "nacionalnim blokom" i formiraju parlamentarnu većinu sa proevropski orijentisanim partijama.
Vladu su formirale koalicija Za evropsku Srbiju koju čine Demokratska stranka (DS), G17 plus i Srpski pokret obnove (SPO), koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) i Bošnjačka lista za evropski Sandžak. Iako formalno nisu članovi Vlade, članica ZES-a Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Mađarska koalicija glasale su za izbor vlade.
Formiranje Vlade Srbije trajalo je skoro dva meseca od održavanja parlamentarnih izbora 11. maja.
Posle osam godina socijalisti su se ponovo našli na vlasti, dok su u opoziciju otišli D S S i NS, koje su činile prethodnu vladu.
Jezičak na vagi u formiranju Vlade bila je koalicija okupljena oko SPS-a, koja je u pregovore najpre ušla sa koalicijom Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija (DSS-NS) i Srpskom radikalnom strankom (SRS). Pregovori su rezultirali potpisivanjem koalicionog sporazuma o formiranju vlasti u Beogradu 28. maja, ali ne i zvaničnim dogovorom o većini u republičkom parlamentu.
Međutim, posle više od mesec dana pregovora, socijalisti su sredinom juna stavili tačku na moguću koaliciju sa narodnjacima i radikalima. Glavni odbor SPS je na sednici 23. juna dao "zeleno svetlo" za formiranje Vlade sa koalicijom oko DS-a. Prelomna tačka prekida pregovora između SPS, DSS i SRS bila je inistiranje DŠ da se poništi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, čemu se usprotivila koalicija oko socijalista.
Beogradski dogovor socijalista, narodnjaka i radikala se, doduše na "staklenim nogama", držao do 13. jula. Socijalisti su zatim označili kraj partnerstva sa narodnjacima i radikalima u Beogradu, jer je njihov koalicioni partner u republičkoj vladi inistirao i na zajedničkom formiranju gradske vlade.
Vlada Mirka Cvetkovića danas broji 27 članova od kojih DS ima premijera i još 12 mesta, G17 plus šest, SPS četiri, a PUPS, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Stranka demokratske akcije Sandžaka po jednog.
Premijer ima privilegiju "zlatnog glasa", odnosno da njegov glas bude presuđujući prilikom nerešenog izjašnjavanja članova vlade.
U Cvetkovićevom kabinetu su prvi potpredsednik, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić (SPS), potpredsednik i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić (DS), potpredsednik i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić (G17 plus) i potpredsednik Jovan Krkobabić (PUPS).
Ministar spoljnih poslova je Vuk Jeremić (DS), ministar odbrane Dragan Šutanovac (DS), ministarka finansija Diana Dragutinović (DS), ministarka pravde Snežana Malović (DS), ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin (DS), ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić (SPS), ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić (SPS), ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković (DS).
U Cvetkovićevom kabinetu su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević (DS), ministar prosvete Žarko Obradović (SPS), ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković (G17 plus), ministar zdravlja Tomica Milosavljević (G17 plus) i ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić (G17 plus).
Tu je i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić (SDP), ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić (DS), ministar za kulturu Nebojša Bradić (G17 plus). Ministarka za Nacionalni investicioni plan je Verica Kalanović (G17 plus), ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović (DS), ministar vera Bogoljub Šijaković (DS), ministar za dijasporu Srđan Srećković (SPO), ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić (DS) i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin (SDA Sandžaka).
Srbija je, inače, od 1990. godine imala deset republičkih vlada.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.