Uspostavljanje efikasnog sistema prevencije i zaštite od svih oblika nasilja, odnosno zlostavljanja na radnom mestu trebalo bi da bude jedan od primarnih zadataka svake države, rečeno je danas u Beogradu.
Na prezentaciji Modela zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je uradio Centar za unapređivanje pravnih studija, rečeno je da taj model zakona određuje pojmove fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja, ali i definiše obaveze zaposlenih i poslodavaca.
Advokat Violeta Kočić-Mitaček, koja je radila na tom tekstu, rekla je da je modelom regulisan interni postupak koji se sprovodi pred poslodavcem, a da postupak može da pokrene lice koje je pretrpelo mobing, sindikat i sam poslodavac.
"Postupak pred poslodavcem je postupak koji bi trebalo vrlo kratko da traje, jer je osnovni cilj da se vrlo brzo zaštiti zalostavljani", rekla je Kočić-Mitaček i dodala da bi poslodavac trebalo da donese odluku u roku od osam dana.
Ona je rekla da su predviđene i privremene mere, tako da ne mora da se čeka okonccanje postupka pred poslodavcem.
"Postoji mogućnost da poslodavac odmah reaguje i zabrani približavanje zaposlenom, može da izmesti zlostavljača u drugi prostor, a može da i da udalji sa rada zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak", rekla je ona.
Ako se utvrdi da je zaposleni pretrpeo zlostavljanje na radu poslodavac može da radniku koji je vršio mobing izrekne opomenu, da umanji zaradu do 30 odsto na period od šest meseci, da mu zabrani približavanje radniku koji je trpeo zlostavljanje u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Poslodavac, takođe, radnika protiv koga se vodio postupak može da privremeno ili trajno premesti u druge prostorije ili na drugo radno mesto, kao i da ga na tri meseca udalji sa posla.
Zaposlenom koji nije uspeo da ostvari zaštitu u internom postupku pružena je mogućnost da podnšenjem tuzzbe protiv poslodavca zahteva od suda zaštitu od zlostavljanja na radu.
Advokat Tanja Drobnjak kazala je da je na nivou Evropske unije godišnje osam odsto ili 12 miliona radnika izloženo nekom obliku zlostavljanja na radu.
"Pojavi zlostavljanja pogoduju uslovi i osećaj nesigurnosti na tržištu rada. Pored potrebe da se zaštiti integritet zaposlenih, borba pogoduje i poslodavcima", rekla je Drobnjak.
Ona je dodala da je na nivou EU osnovni dokument koji uspostavlja standarde je Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. godine.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Snežana Lakićević-Stojačić kazala je da je to ministarstvo završilo radnu verziju zakona o zabrani zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i da će sledecćene nedelje početi rasprava o tom zakonu.
Ministarstvo će uvažiti primedbe autora danas predstavljenog modela, kao i sindikata, poslodavaca i drugih organizacija koji se bave problemom zlostavljanja na radu, rekla je Lakićević-Stojačić.
Ona je dodala da je mobing u Srbiji specificcan jer je nastao potpunim urušavanjem sistema vrednosti, kao i zbog toga što tranzicija u Srbiji predugo traje.
"Čak 60 odsto građana strah od gubitka posla prepoznaje kao strah sa najvećim intenzitetom, pa zato strah da niste u mogućnosti da obezbedite egzistenciju vas navodi da sve trpite", kazala je Lakićević-Stojačić.
(Beta)
Na prezentaciji Modela zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je uradio Centar za unapređivanje pravnih studija, rečeno je da taj model zakona određuje pojmove fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja, ali i definiše obaveze zaposlenih i poslodavaca.
Advokat Violeta Kočić-Mitaček, koja je radila na tom tekstu, rekla je da je modelom regulisan interni postupak koji se sprovodi pred poslodavcem, a da postupak može da pokrene lice koje je pretrpelo mobing, sindikat i sam poslodavac.
"Postupak pred poslodavcem je postupak koji bi trebalo vrlo kratko da traje, jer je osnovni cilj da se vrlo brzo zaštiti zalostavljani", rekla je Kočić-Mitaček i dodala da bi poslodavac trebalo da donese odluku u roku od osam dana.
Ona je rekla da su predviđene i privremene mere, tako da ne mora da se čeka okonccanje postupka pred poslodavcem.
"Postoji mogućnost da poslodavac odmah reaguje i zabrani približavanje zaposlenom, može da izmesti zlostavljača u drugi prostor, a može da i da udalji sa rada zaposlenog protiv koga je pokrenut postupak", rekla je ona.
Ako se utvrdi da je zaposleni pretrpeo zlostavljanje na radu poslodavac može da radniku koji je vršio mobing izrekne opomenu, da umanji zaradu do 30 odsto na period od šest meseci, da mu zabrani približavanje radniku koji je trpeo zlostavljanje u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Poslodavac, takođe, radnika protiv koga se vodio postupak može da privremeno ili trajno premesti u druge prostorije ili na drugo radno mesto, kao i da ga na tri meseca udalji sa posla.
Zaposlenom koji nije uspeo da ostvari zaštitu u internom postupku pružena je mogućnost da podnšenjem tuzzbe protiv poslodavca zahteva od suda zaštitu od zlostavljanja na radu.
Advokat Tanja Drobnjak kazala je da je na nivou Evropske unije godišnje osam odsto ili 12 miliona radnika izloženo nekom obliku zlostavljanja na radu.
"Pojavi zlostavljanja pogoduju uslovi i osećaj nesigurnosti na tržištu rada. Pored potrebe da se zaštiti integritet zaposlenih, borba pogoduje i poslodavcima", rekla je Drobnjak.
Ona je dodala da je na nivou EU osnovni dokument koji uspostavlja standarde je Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. godine.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Snežana Lakićević-Stojačić kazala je da je to ministarstvo završilo radnu verziju zakona o zabrani zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i da će sledecćene nedelje početi rasprava o tom zakonu.
Ministarstvo će uvažiti primedbe autora danas predstavljenog modela, kao i sindikata, poslodavaca i drugih organizacija koji se bave problemom zlostavljanja na radu, rekla je Lakićević-Stojačić.
Ona je dodala da je mobing u Srbiji specificcan jer je nastao potpunim urušavanjem sistema vrednosti, kao i zbog toga što tranzicija u Srbiji predugo traje.
"Čak 60 odsto građana strah od gubitka posla prepoznaje kao strah sa najvećim intenzitetom, pa zato strah da niste u mogućnosti da obezbedite egzistenciju vas navodi da sve trpite", kazala je Lakićević-Stojačić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.