Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je danas iz spomen parka u Šumaricama kod Kragujevca poruku mira, ističući da je oproštaj osnov za građanje bolje budućnosti, ali da to ne znači da građani Srbije treba da se odreknu svog identiteta i da zaborave svoje žrtve.
"Mi se nikada našeg identiteta nećemo odreći želeći mir sa svima drugima. Mi ćemo graditi naš identitet udružujući se sa drugim narodima ovog kontinenta, ali ćemo uvek obnavljati sećanje na kragujevačke žrtve i Šumarice, i uvek ovde dolaziti sa porukom mira", rekao je Tadić na tradicionanlnom komemorativnom skupu "Veliki javni čas".
Predsednik Tadić je, na obeležavanju 67. godišnjice streljanja više hiljada Kragujevčana u Drugom svetskom ratu, istakao da je mir najveća vrednost čovečanstva, jer bez njega nema ni ljudskih vrednosti, ni razvoja .
"Srbija se u 20. veku suočavala sa svakim ratom koji je pogodio naš kontinent. Srbija je zemlja velikih žrtava, i u ime tih žrtava imamo obavezu i odgovornost u godinama i decenijama koje dolaze", rekao je Tadić.
Srbija se, prema njegovim rečima, sećajući se svojih žrtava seća i žrtava drugih naroda koji žive na ovom prostoru.
"Sećajući se na žrtve iz Šumarica, sećamo se i svih žrtava svih naroda koji žive sa nama na ovom prostoru, svih koji treba da stvaraju temlje nove budućnosti", rekao je predsednik Srbije na komemorativnoj manifestaciji Veliki školski čas.
"Naša poruka je oproštaj, ali ne i zaborav", zaključio je predsednik Tadić.
Komemoraciji u spomen-parku Šumarice su, osim predsednika Tadića, između ostalih, prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, ministar prosvete Žarko Obradović, princ Aleksandar Karađorđević, predstavnici lokalne vlasti Kragujevca, Vojske Srbije i diplomatskog kora.
Muzičko-scenskim izvođenjem poeme "Pogled iz sna" Živorada Đorđevića u Spomen parku "Šumarice" u Kragujevcu danas je održana tradicionalna antiratna manifestacija "Veliki školski čas", kojom je obeležena godišnjica od masovnih streljanja đaka, profesora i građana u Drugom svetskom ratu.
Nemačke okupacione snage su 20. i 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu u znak odmazde streljale više hiljada civila, među kojima i đake i profesore znamenite Gimnazije i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u Drugom svetskom ratu.
Poema "Pogled iz sna", koju je režirao glumac Nebojša Dugalić a muziku komponovala Vojna Nešić, izveli su glimci "Knjaževskog srpskog teatra".
Pre Velikog školskog časa, kojem su prisustvovali najviši državni zvaničnici Srbije, diplomatskog kora, kulturni i javni poslenici, učenici i građani Kragujevca, intonirana je državna himna "Bože pravde".
Vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom je ranije služio moleban za kragujevačke novomučenike.
Potom su kraj spomenika streljanih đaka i profesora "Peto tri" vence položili predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, ministar prosvete Željko Obradović, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, princ Aleksandar Karađorđević, učenici Prve kragujevačke gimnazije, delegacije gradova pobratima iz Francuske, Nemačke, Rumunije i Bosne i Hercegovine.
Vence su položili i članovi porodica ubijenih, SUBNOR-a, ali i predstavnici ambasada Nemačke, SAD, Brazila i Bosne i Hercegovine.
Uoči Velikog školskog časa sinoć je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji održana komemorativna akademija "Prozvan je peto tri", dok je u Spomen-parku "21.oktobar" održana muzička, književna i filmska manifestacija "Bdenje".
Organizator komemorativne svečanosti je grad Kragujevac, u saradnji sa Sektorom za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstvom odbrane.
Komemoracija u Šumaricama se svake godine održava u spomen na više hiljada Kragujevčana koje su 1941. godine streljale nemačke okupacione snage.
Kragujevčani, među kojima su bili i učenici Prve kragujevačke gimnazije, streljani su u znak odmazde za napad na mehanizovanu kolonu okupatora u kome je ubijeno deset nemačkih vojnika.
Godišnjica jednog od najvećih pojedinačnih zločina koje su nemačke okupacione snage počinile na području bivše Jugoslavije obeležena je molebanom, polaganjem venaca i prigodnim kulturno-umetničkim prpogramom.
(Tanjug/MONDO)
"Mi se nikada našeg identiteta nećemo odreći želeći mir sa svima drugima. Mi ćemo graditi naš identitet udružujući se sa drugim narodima ovog kontinenta, ali ćemo uvek obnavljati sećanje na kragujevačke žrtve i Šumarice, i uvek ovde dolaziti sa porukom mira", rekao je Tadić na tradicionanlnom komemorativnom skupu "Veliki javni čas".
Predsednik Tadić je, na obeležavanju 67. godišnjice streljanja više hiljada Kragujevčana u Drugom svetskom ratu, istakao da je mir najveća vrednost čovečanstva, jer bez njega nema ni ljudskih vrednosti, ni razvoja .
"Srbija se u 20. veku suočavala sa svakim ratom koji je pogodio naš kontinent. Srbija je zemlja velikih žrtava, i u ime tih žrtava imamo obavezu i odgovornost u godinama i decenijama koje dolaze", rekao je Tadić.
Srbija se, prema njegovim rečima, sećajući se svojih žrtava seća i žrtava drugih naroda koji žive na ovom prostoru.
"Sećajući se na žrtve iz Šumarica, sećamo se i svih žrtava svih naroda koji žive sa nama na ovom prostoru, svih koji treba da stvaraju temlje nove budućnosti", rekao je predsednik Srbije na komemorativnoj manifestaciji Veliki školski čas.
"Naša poruka je oproštaj, ali ne i zaborav", zaključio je predsednik Tadić.
Komemoraciji u spomen-parku Šumarice su, osim predsednika Tadića, između ostalih, prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, ministar prosvete Žarko Obradović, princ Aleksandar Karađorđević, predstavnici lokalne vlasti Kragujevca, Vojske Srbije i diplomatskog kora.
Muzičko-scenskim izvođenjem poeme "Pogled iz sna" Živorada Đorđevića u Spomen parku "Šumarice" u Kragujevcu danas je održana tradicionalna antiratna manifestacija "Veliki školski čas", kojom je obeležena godišnjica od masovnih streljanja đaka, profesora i građana u Drugom svetskom ratu.
Nemačke okupacione snage su 20. i 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu u znak odmazde streljale više hiljada civila, među kojima i đake i profesore znamenite Gimnazije i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u Drugom svetskom ratu.
Poema "Pogled iz sna", koju je režirao glumac Nebojša Dugalić a muziku komponovala Vojna Nešić, izveli su glimci "Knjaževskog srpskog teatra".
Pre Velikog školskog časa, kojem su prisustvovali najviši državni zvaničnici Srbije, diplomatskog kora, kulturni i javni poslenici, učenici i građani Kragujevca, intonirana je državna himna "Bože pravde".
Vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom je ranije služio moleban za kragujevačke novomučenike.
Potom su kraj spomenika streljanih đaka i profesora "Peto tri" vence položili predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, ministar prosvete Željko Obradović, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, princ Aleksandar Karađorđević, učenici Prve kragujevačke gimnazije, delegacije gradova pobratima iz Francuske, Nemačke, Rumunije i Bosne i Hercegovine.
Vence su položili i članovi porodica ubijenih, SUBNOR-a, ali i predstavnici ambasada Nemačke, SAD, Brazila i Bosne i Hercegovine.
Uoči Velikog školskog časa sinoć je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji održana komemorativna akademija "Prozvan je peto tri", dok je u Spomen-parku "21.oktobar" održana muzička, književna i filmska manifestacija "Bdenje".
Organizator komemorativne svečanosti je grad Kragujevac, u saradnji sa Sektorom za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstvom odbrane.
Komemoracija u Šumaricama se svake godine održava u spomen na više hiljada Kragujevčana koje su 1941. godine streljale nemačke okupacione snage.
Kragujevčani, među kojima su bili i učenici Prve kragujevačke gimnazije, streljani su u znak odmazde za napad na mehanizovanu kolonu okupatora u kome je ubijeno deset nemačkih vojnika.
Godišnjica jednog od najvećih pojedinačnih zločina koje su nemačke okupacione snage počinile na području bivše Jugoslavije obeležena je molebanom, polaganjem venaca i prigodnim kulturno-umetničkim prpogramom.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
