U Haškom tribunal nastavljeno je suđenje Vojislavu Šešelju, koji je jednom od tužilaca poklonio svoju novu knjigu.
Tužilac Deril Mandis obavestio je sudije da je od optuženog dobio njegovu novu knjigu pod naslovom "Očerupana haška ćurka Kristina Dal". Uz konstataciju da je knjiga uvredljiva za tužiteljku Dal i njene kolege, sudije, Tribunal i međunarodnu zajednicu, Mandis je naglasio da se takvo ponašanje Šešelja "mora odmah zaustaviti".
Šešelj je uzvratio da ga tužiteljka Dal može tužiti za klevetu i uvredu pred nadležnim sudom u Beogradu.
Optuženi je na današnjoj sednici osporavao spisak osoba za koje optužba tvrdi da su proterane iz Hrtkovaca 1992. godine. Na tom spisku su, rekao j Šešelj, i imena umrlih, "gastarbajtera", ljudi koji su se znatno ranije odselili ili nikada nisu ni imali prebivalište u tom selu, kao i meštana koji su i danas u Hrtkovcima. Lider Srpske radikalne stranke optužen je za proterivanje hrvatskih civila iz Hrtkovaca u proleće i leto 1992.
Osporavajući dokaznu vrednost spiska 722 iseljena Hrvata koji je sačinila demograf optužbe Eva Tabo, Šešelj je u sudnici naveo imena dvadesetak osoba koje se po njemu nisu iselile u kritično vreme. Poimence je nabrojao osobe sa spiska koje su živele u Nemačkoj ili Austriji; druge koji su preminuli u Hrtkovcima; treće koji su pre rata imali prebivalište u Hrvatskoj ili su se odselili, kao i meštane koji nisu odlazili iz sela, među kojima i učiteljicu koja, kako je rekao, i danas radi u mesnoj školi.
Na te tvrdnje optuženog, Tabo je u većini slučajeva odgovarala da navedene podatke o osobama koje je uvrstila na spisak nije imala, te da bi, ako joj Šešelj preda dokumente, njihova imena uklonila sa spiska. Odgovarajući na Šešeljeva pitanja, svedok je rekla da nije koristila zvanične podatke SO Ruma o stanovništvu Hrtkovaca, već se, kako je ponovila, oslanjala na spisak 116 "izbeglica" iz Hrtkovaca koji su sačinile vlasti Hrvatske. Koristila je i evidenciju mesne katoličke crkve o izdatim krštenicama i popis 280 iseljenih "glava porodica" iz knjige petrovaradinskog župnika Marka Kljajića. Tabo je potvrdila i da navode iz izvora koje je koristila nije pokušala da proveri u Hrtkovcima, niti kod vlasti u Rumi.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li je ona jednostavno spisku od 280 iseljenih "glava porodica" iz knjige župnika Kljajića automatski pridodala i članove tih porodica, što bi - upozorio je sudija - bilo "opasno", Tabo je odgovorila da to nije učinila ona, već "hrvatske vlasti". Šešelj je takvu metodologiju nazvao "nesavesnom i nestručnom", ponovivši da je Tabo službenik Tužilaštva i da joj je zadatak bio da "falsifikovanim" nalazima "potvrdi lažnu optužnicu". Tabo je to negirala.
Upitana od Šešelja zašto je na spisak stavila tri osobe koje su preminule u Hrtkovcima posle rata, Tabo je odgovorila da podaci o njihovoj smrti nisu bili u evidenciji lokalne katoličke crkve. Optuženi je na to uzvratio da su matične knjige u SO Ruma jedine zvanične, da su preminuli možda bili ateisti, a da Srbija nije "teokratska država" u kojoj bi crkvena dokumentacija bila zvanična.
Sudija Frederik Harhof upozorio je demografa – svedoka optužbe i da bi bilo pogrešno zasnivati zaključak da su meštani Hrtkovaca bili prisilno iseljeni samo na činjenici da su 1992. godine u velikom broju zatražili krštenice od mesne katoličke crkve. Tabo je odgovorila da je uzimanje krštenice tretirala kao "donošenje odluke o odlasku", ali da to ne znači da su svi odmah i otišli, iako većina jeste.
Pošto je Šešelj okončao unakrsno ispitivanje Eve Tabo, tužioci su izveli sledećeg svedoka optužbe, Jelenu Tomašević koja je dala iskaz o zbivanjima u zapadnoj Slavoniji u zimu 1991. godine. Tomašević koja je tada bila medicinska sestra, svedočila je da je u novembru 1991. godine, u selu Voćin, videla dobrovoljce iz Srbije sa šubarama i kokardama, te da je čula njihovog komandanta Radovana Novačića kako kaže da su oni dobrovoljci Vojislava Šešelja. Svedok je kazala i da su ti dobrovoljci bili nedisciplinovani i da su ih se meštani plašili.
Iako Šešelja nije videla, rekla je da je čula da je on krajem novembra ili početkom decembra 1992. posetio dobrovoljce u Voćinu. Dve nedelje kasnije, dobrovoljci su ubili "većinu Hrvata" u tom selu, izjavila je Tomašević. Zločin u Voćinu je, odlukom sudskog veća, na početku suđenja izbačen iz optužnice protiv Šešelja, ali je tužiocima dozvoljeno da o njemu izvode dokaze radi ilustracije "obrasca ponašanja" dobrovoljaca.
Suđenje Šešelju, optuženom i za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-93, nastaviće se iduće nedelje.
(Beta/MONDO)
Tužilac Deril Mandis obavestio je sudije da je od optuženog dobio njegovu novu knjigu pod naslovom "Očerupana haška ćurka Kristina Dal". Uz konstataciju da je knjiga uvredljiva za tužiteljku Dal i njene kolege, sudije, Tribunal i međunarodnu zajednicu, Mandis je naglasio da se takvo ponašanje Šešelja "mora odmah zaustaviti".
Šešelj je uzvratio da ga tužiteljka Dal može tužiti za klevetu i uvredu pred nadležnim sudom u Beogradu.
Optuženi je na današnjoj sednici osporavao spisak osoba za koje optužba tvrdi da su proterane iz Hrtkovaca 1992. godine. Na tom spisku su, rekao j Šešelj, i imena umrlih, "gastarbajtera", ljudi koji su se znatno ranije odselili ili nikada nisu ni imali prebivalište u tom selu, kao i meštana koji su i danas u Hrtkovcima. Lider Srpske radikalne stranke optužen je za proterivanje hrvatskih civila iz Hrtkovaca u proleće i leto 1992.
Osporavajući dokaznu vrednost spiska 722 iseljena Hrvata koji je sačinila demograf optužbe Eva Tabo, Šešelj je u sudnici naveo imena dvadesetak osoba koje se po njemu nisu iselile u kritično vreme. Poimence je nabrojao osobe sa spiska koje su živele u Nemačkoj ili Austriji; druge koji su preminuli u Hrtkovcima; treće koji su pre rata imali prebivalište u Hrvatskoj ili su se odselili, kao i meštane koji nisu odlazili iz sela, među kojima i učiteljicu koja, kako je rekao, i danas radi u mesnoj školi.
Na te tvrdnje optuženog, Tabo je u većini slučajeva odgovarala da navedene podatke o osobama koje je uvrstila na spisak nije imala, te da bi, ako joj Šešelj preda dokumente, njihova imena uklonila sa spiska. Odgovarajući na Šešeljeva pitanja, svedok je rekla da nije koristila zvanične podatke SO Ruma o stanovništvu Hrtkovaca, već se, kako je ponovila, oslanjala na spisak 116 "izbeglica" iz Hrtkovaca koji su sačinile vlasti Hrvatske. Koristila je i evidenciju mesne katoličke crkve o izdatim krštenicama i popis 280 iseljenih "glava porodica" iz knjige petrovaradinskog župnika Marka Kljajića. Tabo je potvrdila i da navode iz izvora koje je koristila nije pokušala da proveri u Hrtkovcima, niti kod vlasti u Rumi.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li je ona jednostavno spisku od 280 iseljenih "glava porodica" iz knjige župnika Kljajića automatski pridodala i članove tih porodica, što bi - upozorio je sudija - bilo "opasno", Tabo je odgovorila da to nije učinila ona, već "hrvatske vlasti". Šešelj je takvu metodologiju nazvao "nesavesnom i nestručnom", ponovivši da je Tabo službenik Tužilaštva i da joj je zadatak bio da "falsifikovanim" nalazima "potvrdi lažnu optužnicu". Tabo je to negirala.
Upitana od Šešelja zašto je na spisak stavila tri osobe koje su preminule u Hrtkovcima posle rata, Tabo je odgovorila da podaci o njihovoj smrti nisu bili u evidenciji lokalne katoličke crkve. Optuženi je na to uzvratio da su matične knjige u SO Ruma jedine zvanične, da su preminuli možda bili ateisti, a da Srbija nije "teokratska država" u kojoj bi crkvena dokumentacija bila zvanična.
Sudija Frederik Harhof upozorio je demografa – svedoka optužbe i da bi bilo pogrešno zasnivati zaključak da su meštani Hrtkovaca bili prisilno iseljeni samo na činjenici da su 1992. godine u velikom broju zatražili krštenice od mesne katoličke crkve. Tabo je odgovorila da je uzimanje krštenice tretirala kao "donošenje odluke o odlasku", ali da to ne znači da su svi odmah i otišli, iako većina jeste.
Pošto je Šešelj okončao unakrsno ispitivanje Eve Tabo, tužioci su izveli sledećeg svedoka optužbe, Jelenu Tomašević koja je dala iskaz o zbivanjima u zapadnoj Slavoniji u zimu 1991. godine. Tomašević koja je tada bila medicinska sestra, svedočila je da je u novembru 1991. godine, u selu Voćin, videla dobrovoljce iz Srbije sa šubarama i kokardama, te da je čula njihovog komandanta Radovana Novačića kako kaže da su oni dobrovoljci Vojislava Šešelja. Svedok je kazala i da su ti dobrovoljci bili nedisciplinovani i da su ih se meštani plašili.
Iako Šešelja nije videla, rekla je da je čula da je on krajem novembra ili početkom decembra 1992. posetio dobrovoljce u Voćinu. Dve nedelje kasnije, dobrovoljci su ubili "većinu Hrvata" u tom selu, izjavila je Tomašević. Zločin u Voćinu je, odlukom sudskog veća, na početku suđenja izbačen iz optužnice protiv Šešelja, ali je tužiocima dozvoljeno da o njemu izvode dokaze radi ilustracije "obrasca ponašanja" dobrovoljaca.
Suđenje Šešelju, optuženom i za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-93, nastaviće se iduće nedelje.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
