Haško tužilaštvo zatražilo je da započne suđenje bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću, pošto se poboljšalo zdravstveno stanje optuženog koji je na lečenju u Beogradu.
Haško tužilaštvo zatražilo je da započne suđenje bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću, pošto se poboljšalo zdravstveno stanje optuženog koji je na lečenju u Beogradu.
Tribunal je obolelog Stanišića krajem juna pustio na privremenu slobodu radi lečenja na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Prema nalazima lekara u Hagu, Stanišić je tada patio od teške depresije sa psihotičnim obeležjima, hronične bolesti organa za varenje (ulceralni kolitis, paučitis) i kamena u bubregu.
Stanišić je, zajedno sa svojim nekadašnjim pomoćnikom Frankom Simatovićem - Frenkijem, optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
U danas objavljenom podnesku, Tužilaštvo tvrdi da se Stanišićevo zdravsteno stanje tokom boravka u Beogradu poboljšalo u dovoljnoj meri da on može prisustvovati suđenju u Hagu. Tužioci se pozivaju na nalaz holandskog gastroenterologa koji je, po nalogu Tribunala, pregledao Stanišića u Beogradu krajem avgusta i početkom septembra i zaključio da on pati od "blagog" oblika "paučitisa", hronične bolesti organa za varenje.
Holandski specijalista je primetio i da bi se Stanišićeva bolest mogla uspešno izlečiti operativnim putem, ali da on to odbija. Kako je ustanovio Tribunalov lekar, Stanišić je stoga fizički u stanju da učestvuje u suđenju, uz prilagođeno trajanje svakodnevnih rasprava, tvrde zastupnici optužbe.
Osvrćući se na Stanišićeve psihološke probleme, Tužilaštvo navodi da su psihijatri Jozef De Man i Anton Ferhugt, posle razgovora sa optuženim krajem jula i krajem avgusta, utvrdili da se njegovo stanje poboljšalo, iako je još u depresiji, ali bez psihotičnih obeležja. Po nalazu psihijatara, ukoliko bi se operativnim putem rešili fiziološki problemi, nestalo bi i Stanišićeve psihijatrijske tegobe.
U slučaju da sudskog veće želi da zakaže raspravu na kojoj bi se razmotrila Stanišićeva trenutna sposobnost za suđenje, Tužilaštvo je zatražilo dozvolu da njegovi eksperti pregledaju otpuženog.
Kao jednu od mogućnosti za nastavak suđenja, tužioci su pomenuli i video vezu preko koje bi Stanišić iz bolnice u Beogradu mogao da prati proces dok ne bude dovoljno zdrav da bude prisutan u sudnici u Hagu.
O zahtevu tužilaštva odlučiće sudško veće, pošto prouči i argumente Stanišićeve odbrane.
Suđenje Stanišiću i Simatović u Hagu počelo je 28. aprila u odsutnosti Stanišića, pošto je sudsko veće zaključilo da je dozvoljeno započeti proces uz mogućnost da ga optuženi, koji zbog bolesti nije mogao da bude u sudnici, prati preko video-linka iz sudskog pritvora. Stanišić je odbio da tu mogućnost iskoristi.
Žalbu odbrane na tu odluku, usvojilo je apelaciono veće Tribunala i naložilo da suđenje bude prekinuto na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, te da "ponovo započne" kada se proceni da to dozvoljava Stanišićevo zdravstveno stanje.
Stanišićeva odbrana zatim je podnela zahtev za privremeno oslobađanje, kako bi optuženi nastavio lečenje na beogradskoj VMA, a sudsko veće je taj zahtev usvojilo krajem maja. Puštanje na slobodu Stanišića i Simatovića bilo je, međutim, odloženo do kraja juna zbog žalbe koju je uložilo haško tužilaštvo. Stanišiću je tom odlukom naloženo i da se javi na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu radi utvrđivanja njegovog psihičkog i fizičkog stanja. Sudsko veće je naložilo i da Stanišić na privremenoj slobodi bude pod nadzorom lekara koji će Tribunal redovno izveštavati o njegovom stanju.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović pušteni su na privremenu slobodu do početka suđenja 9. decembra 2004. godine. Po nalogu Tribunala, u pritvor u Sheveningenu vratili su se 11. februara ove godine.
(Beta/MONDO)
Tribunal je obolelog Stanišića krajem juna pustio na privremenu slobodu radi lečenja na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Prema nalazima lekara u Hagu, Stanišić je tada patio od teške depresije sa psihotičnim obeležjima, hronične bolesti organa za varenje (ulceralni kolitis, paučitis) i kamena u bubregu.
Stanišić je, zajedno sa svojim nekadašnjim pomoćnikom Frankom Simatovićem - Frenkijem, optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
U danas objavljenom podnesku, Tužilaštvo tvrdi da se Stanišićevo zdravsteno stanje tokom boravka u Beogradu poboljšalo u dovoljnoj meri da on može prisustvovati suđenju u Hagu. Tužioci se pozivaju na nalaz holandskog gastroenterologa koji je, po nalogu Tribunala, pregledao Stanišića u Beogradu krajem avgusta i početkom septembra i zaključio da on pati od "blagog" oblika "paučitisa", hronične bolesti organa za varenje.
Holandski specijalista je primetio i da bi se Stanišićeva bolest mogla uspešno izlečiti operativnim putem, ali da on to odbija. Kako je ustanovio Tribunalov lekar, Stanišić je stoga fizički u stanju da učestvuje u suđenju, uz prilagođeno trajanje svakodnevnih rasprava, tvrde zastupnici optužbe.
Osvrćući se na Stanišićeve psihološke probleme, Tužilaštvo navodi da su psihijatri Jozef De Man i Anton Ferhugt, posle razgovora sa optuženim krajem jula i krajem avgusta, utvrdili da se njegovo stanje poboljšalo, iako je još u depresiji, ali bez psihotičnih obeležja. Po nalazu psihijatara, ukoliko bi se operativnim putem rešili fiziološki problemi, nestalo bi i Stanišićeve psihijatrijske tegobe.
U slučaju da sudskog veće želi da zakaže raspravu na kojoj bi se razmotrila Stanišićeva trenutna sposobnost za suđenje, Tužilaštvo je zatražilo dozvolu da njegovi eksperti pregledaju otpuženog.
Kao jednu od mogućnosti za nastavak suđenja, tužioci su pomenuli i video vezu preko koje bi Stanišić iz bolnice u Beogradu mogao da prati proces dok ne bude dovoljno zdrav da bude prisutan u sudnici u Hagu.
O zahtevu tužilaštva odlučiće sudško veće, pošto prouči i argumente Stanišićeve odbrane.
Suđenje Stanišiću i Simatović u Hagu počelo je 28. aprila u odsutnosti Stanišića, pošto je sudsko veće zaključilo da je dozvoljeno započeti proces uz mogućnost da ga optuženi, koji zbog bolesti nije mogao da bude u sudnici, prati preko video-linka iz sudskog pritvora. Stanišić je odbio da tu mogućnost iskoristi.
Žalbu odbrane na tu odluku, usvojilo je apelaciono veće Tribunala i naložilo da suđenje bude prekinuto na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, te da "ponovo započne" kada se proceni da to dozvoljava Stanišićevo zdravstveno stanje.
Stanišićeva odbrana zatim je podnela zahtev za privremeno oslobađanje, kako bi optuženi nastavio lečenje na beogradskoj VMA, a sudsko veće je taj zahtev usvojilo krajem maja. Puštanje na slobodu Stanišića i Simatovića bilo je, međutim, odloženo do kraja juna zbog žalbe koju je uložilo haško tužilaštvo. Stanišiću je tom odlukom naloženo i da se javi na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu radi utvrđivanja njegovog psihičkog i fizičkog stanja. Sudsko veće je naložilo i da Stanišić na privremenoj slobodi bude pod nadzorom lekara koji će Tribunal redovno izveštavati o njegovom stanju.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Stanišić i Simatović pušteni su na privremenu slobodu do početka suđenja 9. decembra 2004. godine. Po nalogu Tribunala, u pritvor u Sheveningenu vratili su se 11. februara ove godine.
(Beta/MONDO)
