Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv sedam osoba iz Srbije, zbog sumnje da su Stojanu Župljaninu pomagali u skrivanju, i predložilo da im se odredi pritvor.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv sedam osoba, zbog sumnje da su haškom optuženiku Stojanu Župljaninu pomagali u skrivanju, i predložilo da im se odredi pritvor, izjavio je Tanjugu portparol Tužilaštvo Bruno Vekarić.
Tužilaštvo zahteva istragu protiv K.L. (54). M.M. (50), M.M. (50), V.M.(53), S.K (62, M.K, (55) i N.T (57), koji su osumnjičeni da su od juna 1999. do 2008. godine, na području Novog Sada, Bačkog Petrovca, Beograda, Subotice i Pančeva pomagali Župljaninu u skrivanju.
Oni su neposredno, ili preko drugih lica skrivali Župljanina i pružali mu utočiste u svojim kućama, stanovima i vikendicama, ili mu na drugi način pomagali da ga državni i drugi organi gonjenja ne otkriju i uhapse.
U zahtevu za sprovođenje istrage se navodi da su osumnjičeni lično podržavali Župljanina, pružali mu finansijsku pomoć, doturali odeću i druge potrebne predmete, pomagali u pribavljanju lažnih isprava o identitetu, održavali s njim vezu, obaveštavali ga o preduzetim merama i radnjama organa gonjenja, organizovali tajne susrete, proslave i večere sa starim prijateljima.
Zahtev za sprovođenje istrage podnet je istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji će, posle saslušanja osumnjičenih, odlučiti o zahtevu Tužilaštva.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, posle devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov identitet i da on nije Župljanin već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999. godine, zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana posle hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Ševeningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
(Tanjug/na slici Stojan Župljanin)
Tužilaštvo zahteva istragu protiv K.L. (54). M.M. (50), M.M. (50), V.M.(53), S.K (62, M.K, (55) i N.T (57), koji su osumnjičeni da su od juna 1999. do 2008. godine, na području Novog Sada, Bačkog Petrovca, Beograda, Subotice i Pančeva pomagali Župljaninu u skrivanju.
Oni su neposredno, ili preko drugih lica skrivali Župljanina i pružali mu utočiste u svojim kućama, stanovima i vikendicama, ili mu na drugi način pomagali da ga državni i drugi organi gonjenja ne otkriju i uhapse.
U zahtevu za sprovođenje istrage se navodi da su osumnjičeni lično podržavali Župljanina, pružali mu finansijsku pomoć, doturali odeću i druge potrebne predmete, pomagali u pribavljanju lažnih isprava o identitetu, održavali s njim vezu, obaveštavali ga o preduzetim merama i radnjama organa gonjenja, organizovali tajne susrete, proslave i večere sa starim prijateljima.
Zahtev za sprovođenje istrage podnet je istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji će, posle saslušanja osumnjičenih, odlučiti o zahtevu Tužilaštva.
Župljanin je uhapšen 11. juna u Pančevu, posle devet godina skirivanja. On je kod istraznog sudije odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov identitet i da on nije Župljanin već Branislav Vukadin.
Tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu protiv Župljanina 17. decembra 1999. godine, zbog krivičnog dela zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja na teritoriji Bosne i Hercegovine 1992. godine.
Desetak dana posle hapšenja, Župljanin je prebačen u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Ševeningenu, a na prvom pojavljivanju pred sudom negirao je navode optužnice, tvrdeći da nije kriv.
(Tanjug/na slici Stojan Župljanin)
