Handke koji je zbog podrške Srbiji i osude bombardovanja iz 1999. godine naišao na osudu na Zapadu, a nije odustao od svojih uverenja, istakao je da mu je čast što je u 90 odsto medija postao persona non grata, ali da ipak ima mnogo ljudi, koji su nastavili da čitaju njegove knjige.
"Ipak, mislim da, ustvari, nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju", rekao je Handke za RTS.
Handke, koji živi blizu Versaja u Francuskoj, ističe da se dana kada je počelo bombardovanje Srbije, 24. marta 1999. godine, seća kao što pamti ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija iz vremena kada je bio student u Austriji.
"Svi su očekivali da počne bombardovanje, ali kad se to zaista dogodilo, to je bilo kao fikcija, kao da nije stvarno... Ali postalo je stvarno! Sećam se svega. Bio sam na ulici, duvao je vetar i bila je neka tišina svuda okolo... Možda čak i nije stvarno bilo tiho, ali na jedan čudan način - vladala je neka strašna tišina", rekao je Handke.
U poslednjoj deceniji prošlog veka, dok je još trajao rat na prostoru bivše Jugoslavije, Handke je napisao esej "Pravda za Srbiju".
Do tada cenjen pisac, dobitnik brojnih nagrada, Handke je naišao na osudu u nekim krugovima, a slično je bilo i pre dve decenije, kada je podigao glas protiv bombardovanja jedne suverene zemlje i ubrzo, u znak podrške, već u aprilu 1999. došao u Srbiju.
Zajedno s kanadskim piscem Robertom Diksonom, budućim britanskim nobelovcem Haroldom Pinterom i brojnim drugim umetnicima iz više zemalja, Handke je potpisao apel koji poziva na odbranu nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.
Handke je i 20 godina od početka bombardovanja proveo u Beogradu, gde je učestvovao na međunarodnoj konferenciji koja je održana u Domu Vojske, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.
