U izveštaju prištinskog Instituta EPIK kaže se da je od 2008. do 2018. godine 20 odsto građana Kosova zatražilo azil ili ilegalno boravilo u zemljama EU, dok je istovremeno otkriveno oko 141.330 građana Kosova da ilegalno borave u zemljama EU.

Iz izveštaja proizilazi da je 344.660 građana Kosova odlučilo da ode iz te zemlje i da zatraži bolji život u EU, što iznosi jednu petinu ili 20 odsto građana Kosova.

Institut je procenio da su razlozi za odlazak nezadovoljstvo građana političkom i ekonomskom situacijom kao i pesimistička očekivanja za budućnost Kosova.

Prema poslednjem istraživanju javnosti UNDP-a, jedna trećina građana Kosova smatra da je, kada je reč o budućnosti, Kosovo na pogrešnom putu, a više od 73 odsto mladih nemaju ili imaju vrlo mala očekivanja da će se zaposliti u narednih šest meseci, dok 48 odsto mladih ne veruju da će se politička i ekonomska situacija poboljšati.

Albanci s Kosova uzimaju državljanstvo Srbije?

Upravo zbog toga, konstatuje se u izveštaju, mladi migraciju vide kao svoju jedinu alternativu, pa njih 58 odsto smatra da je odlazak rešenje, dok samo 18 odsto ne vidi migraciju kao opciju.

A situacij će za večinski albansku populaciju Kosova biti samo još gora jer, kad tad, doći će do vizne liberalizacije sa EU. Kada do liberalizacije dođe, više se neće tražiti azil, već će građani masovno odlaziti "trbuhom za kruhom". A upravo se za liberalizaciju ovig dana "bori" predsednik samoproglašenog Kosova, Hašim Tači.

Tači je u Briselu, nakon sastanak sa tamošnjim visokim zvaničnicima EU, rekao da se region Zapadnog Balkana nalazi u teškom statusu kvo koji usporava mnoge procese i dodao da je usporavanje donošenja odluke o liberalizaciji viza za građane Kosova besmisleno i neprihvatljivo.

U saopštenju kabineta predsednika Kosova se navodi da je Tači sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom razgovarao o političkoj situaciji, evropskoj perspektivi, liberalizaciji viza i dijalogu Beograda i Prištine.

Tači je zahvalio Tusku na podršci koju je EU pružala Kosovu poslednje dve decenije, ali je istovremeno ocenio da se region i dalje nalazi u teškom statusu kvo.

On je rekao da je nakon ispunjenja "svih kriterijuma, usporavanje donošenja odluke o liberalizaciji viza za građane Kosova, besmisleno i neprihvatljivo, nezavisno od konstantnih obrazloženja EU i država članica" i podvukao da su "Brisel i Zapad jedina strateška orijentacija Republike Kosovo".