Sekretar Haškog tribunala odobrio je optuženom Vojislavu Šešelju da vodi neprisluškivane razgovore sa pravnim savetnicima i od njih dobija nenadzirane telefaks poruke, rekao je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti.
Na početku današnjeg zasedanja, Šešelj je, međutim, uzvratio da to "ne prihvata", tvrdeći da se sudski sekretar "meša u njegovu odbranu" što je, po njemu, nedopustivo.
Kako je rekao sudija Antoneti, sekretar Hans Holthaus je - u skladu sa odlukom sudskog veća - "privremeno" odobrio da Šešelj ima neprisluškivane razgovore sa jednim od savetnika Borisom Aleksićem i zatražio od optuženog da sekretaru dostavi Aleksićev telefonski broj.
"Ja to ne prihvatam i ne prihvatam da sekretar ima pravo da se meša u moju odbranu... i neću razgovarati sa njima (pravnim savetnicima), niti primati faksove", kazao je optuženi Šešelj.
Napominjući da će dokazni postupak optužbe biti okončan za "dva-tri meseca", Šešelj je upozorio da "dokaznog postupka odbrane po svemu sudeći neće biti, dok neko ne disciplinuje sekretara".
Navodeći ocene sekretara da pravni savetnici odbrane "daju neumesne izjave" i "ugrožavaju reputaciju Tribunala", Šešelj je naglasio da "samo takvi i mogu raditi" za njega, te da je to "strategija" njegove odbrane.
Sudija Antoneti pozvao je Šešelja da iskoristi mogućnost koja mu je pružena, uz opasku da sudsko veće želi da se bavi suštinom postupka, a ne odnosima optuženog i sekretara.
Veće sudije Antonetija prethodno je pozvalo sekretara da ne produžava nadziranje Šešeljevih razgovora s pravnim savetnicima, koje je sprovođeno u oktobru i novembru, ocenjujući da bi u suprotnom moglo doći u pitanje pravičnost suđenja.
Ograničenje Šešeljeve komunikacije, Holthaus je uveo krajem septembra, uz obrazloženje da je optuženi preko neprisluškivane telefonske linije razgovarao i sa osobama koje nisu njegovi pravni savetnici, o političkim temama koje nemaju veze sa pripremom njegove odbrane.
Kao dodatni razlog, Holthaus je naveo da "postoje razumne osnove za verovanje" da je Šešelj "možda" mogućnost da vodi nenadzirane razgovore koristio "da omogući uticanje na ili zastrašivanje svedoka".
Od uvođenja nadzora, Šešelj je u sudnici više puta naglasio da je prekinuo svaki kontakt o procesu sa svojim pravnim savetnicima, te da sa njima razgovara samo o politici ili o ličnim stvarima.
Šešelj je podvukao i da nikada neće o svojoj odbrani razgovarati preko prisluškivane telefonske linije, niti preko telefaksa primati materijale za odbranu, ako ih pre nego što mu ih uruče pregledaju vlasti u pritvoru.
Optuženi je tvrdio i da su mu zbog toga znatno smanjene mogućnosti da se efikasno brani.
Ranije je objavljeno da su se sudsko veće Haškog tribunala koje vodi proces protiv Šešelja i sudski sekretar našli u sporu oko prisluškivanja Šešeljevih razgovora sa pravnim savetnicima, proizlazi iz objavljenih dokumenata. Spor je pozvan da reši predsednik Tribunala Patrik Robinson.
Veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija ocenilo je - uzimajući u obzir slučajeve pred Evropskim sudom za ljudska prava - da bi produženo prisluškivanje razgovora Šešelja sa pravnim savetnicima "sprecilo optuženog da se efikasno brani i tako uticalo na njegovo pravo na pravično suđenje".
Većinom glasova predsedavajućeg Antonetija i sutkinje Flavije Latanci, uz protivljenje sudije Frederika Harhofa, veće je stoga pozvalo sekretara Hansa Holthausa da "iz tih zaključaka izvede posledice", sugerišući mu da ne produžava prisluškivanje u decembru.
Sudije su konstatovale da to pitanje moraju razmotriti po službenoj dužnosti, premda je sam Šešelj u više navrata izjavio da je u stanju da se brani bez obzira na ograničenu komunikaciju sa saradnicima koja mu je nametnuta.
Nasuprot tome, sekretar Holthaus je - ostajući pri stavu da sudsko veće, po statutu, nije nadležno za upravljanje pritvorom u Sheveningenu - u ponedeljak hitno zatražio uputstvo za dalje postupanje od predsednika Tribunala Patrika Robinsona.
U podnesku, Holthaus podseća da je i samo sudsko veće, odgovarajući na Šešeljeve primedbe da mu se ograničava komunikacija, upućivalo optuženog da uloži žalbu predsedniku Tribunala.
Važenje poslednjeg Holthausovog naloga za prisluškivanje Šešeljevih razgovora sa pravnim savetnicima prestalo je krajem novembra, ali iz dostupnih dokumenata nije jasno da li je sekretar tu meru produžio.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta/MONDO)
Na početku današnjeg zasedanja, Šešelj je, međutim, uzvratio da to "ne prihvata", tvrdeći da se sudski sekretar "meša u njegovu odbranu" što je, po njemu, nedopustivo.
Kako je rekao sudija Antoneti, sekretar Hans Holthaus je - u skladu sa odlukom sudskog veća - "privremeno" odobrio da Šešelj ima neprisluškivane razgovore sa jednim od savetnika Borisom Aleksićem i zatražio od optuženog da sekretaru dostavi Aleksićev telefonski broj.
"Ja to ne prihvatam i ne prihvatam da sekretar ima pravo da se meša u moju odbranu... i neću razgovarati sa njima (pravnim savetnicima), niti primati faksove", kazao je optuženi Šešelj.
Napominjući da će dokazni postupak optužbe biti okončan za "dva-tri meseca", Šešelj je upozorio da "dokaznog postupka odbrane po svemu sudeći neće biti, dok neko ne disciplinuje sekretara".
Navodeći ocene sekretara da pravni savetnici odbrane "daju neumesne izjave" i "ugrožavaju reputaciju Tribunala", Šešelj je naglasio da "samo takvi i mogu raditi" za njega, te da je to "strategija" njegove odbrane.
Sudija Antoneti pozvao je Šešelja da iskoristi mogućnost koja mu je pružena, uz opasku da sudsko veće želi da se bavi suštinom postupka, a ne odnosima optuženog i sekretara.
Veće sudije Antonetija prethodno je pozvalo sekretara da ne produžava nadziranje Šešeljevih razgovora s pravnim savetnicima, koje je sprovođeno u oktobru i novembru, ocenjujući da bi u suprotnom moglo doći u pitanje pravičnost suđenja.
Ograničenje Šešeljeve komunikacije, Holthaus je uveo krajem septembra, uz obrazloženje da je optuženi preko neprisluškivane telefonske linije razgovarao i sa osobama koje nisu njegovi pravni savetnici, o političkim temama koje nemaju veze sa pripremom njegove odbrane.
Kao dodatni razlog, Holthaus je naveo da "postoje razumne osnove za verovanje" da je Šešelj "možda" mogućnost da vodi nenadzirane razgovore koristio "da omogući uticanje na ili zastrašivanje svedoka".
Od uvođenja nadzora, Šešelj je u sudnici više puta naglasio da je prekinuo svaki kontakt o procesu sa svojim pravnim savetnicima, te da sa njima razgovara samo o politici ili o ličnim stvarima.
Šešelj je podvukao i da nikada neće o svojoj odbrani razgovarati preko prisluškivane telefonske linije, niti preko telefaksa primati materijale za odbranu, ako ih pre nego što mu ih uruče pregledaju vlasti u pritvoru.
Optuženi je tvrdio i da su mu zbog toga znatno smanjene mogućnosti da se efikasno brani.
Ranije je objavljeno da su se sudsko veće Haškog tribunala koje vodi proces protiv Šešelja i sudski sekretar našli u sporu oko prisluškivanja Šešeljevih razgovora sa pravnim savetnicima, proizlazi iz objavljenih dokumenata. Spor je pozvan da reši predsednik Tribunala Patrik Robinson.
Veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija ocenilo je - uzimajući u obzir slučajeve pred Evropskim sudom za ljudska prava - da bi produženo prisluškivanje razgovora Šešelja sa pravnim savetnicima "sprecilo optuženog da se efikasno brani i tako uticalo na njegovo pravo na pravično suđenje".
Većinom glasova predsedavajućeg Antonetija i sutkinje Flavije Latanci, uz protivljenje sudije Frederika Harhofa, veće je stoga pozvalo sekretara Hansa Holthausa da "iz tih zaključaka izvede posledice", sugerišući mu da ne produžava prisluškivanje u decembru.
Sudije su konstatovale da to pitanje moraju razmotriti po službenoj dužnosti, premda je sam Šešelj u više navrata izjavio da je u stanju da se brani bez obzira na ograničenu komunikaciju sa saradnicima koja mu je nametnuta.
Nasuprot tome, sekretar Holthaus je - ostajući pri stavu da sudsko veće, po statutu, nije nadležno za upravljanje pritvorom u Sheveningenu - u ponedeljak hitno zatražio uputstvo za dalje postupanje od predsednika Tribunala Patrika Robinsona.
U podnesku, Holthaus podseća da je i samo sudsko veće, odgovarajući na Šešeljeve primedbe da mu se ograničava komunikacija, upućivalo optuženog da uloži žalbu predsedniku Tribunala.
Važenje poslednjeg Holthausovog naloga za prisluškivanje Šešeljevih razgovora sa pravnim savetnicima prestalo je krajem novembra, ali iz dostupnih dokumenata nije jasno da li je sekretar tu meru produžio.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
