Skupština Srbije završila je večeras rad, a rasprava o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područijima sudova i javnih tužilaštava, biće nastavljena sutra u 10 sati.
Na predlog zakona uloženo je 124 amandmana, od kojih je vlada prihvatila 14.
Nova mreža pravosudnih organa biće uspostavljena od 1. januara 2010. godine i, prema Predlogu zakona, opštinski sudovi, kojih trenutno u Srbiji ima 138, biće reorganizovani u 34 osnovna suda.
Organi za prekršaje biće reorganizovani u 44 suda za prekršaje, koji će činiti deo sudske vlasti.
Tim predlogom zakona biće uspostavljena nova pravosudna mreža koja će podrazumevati značajno smanjenje broja sudova i javnih tužilaštava
Nova mreža pravosudnih organa predviđa formiranje Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nalležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, Privredni apelacioni sudovi, prekršajni, Viši prekršajni i Upravni sud.
U Srbiji će formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na koje će preći deo nadležnosti okružnih sudova.
Poslanici opozicionih stranaka izneli su niz kritika na novu mrežu pravosudnih organa predviđenu Predlogom zakona o sedištima i područijima sudova i javnih tužilaštava.
Opozicioni poslanici smatraju da će će značajnim smanjenjem broja osnovnih i prekršajnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji biti onemogućen pristup građana pravdi.
Najviše primedbi izneli su poslanici iz Vojvodine SVM, LSV, koji su najavili da neće podržati zakon ukoliko ne budu usvojeni njihovi amandmani kojima predlažu da se sudovi u određenim gradovima ne ukidaju.
Oni su izneli istorijske i geografske razloge za opstanak sudova opšte nadležnosti u nekim gradovima, kao i to da je njihovo postojanje neophodno da bi se ispoštovalo pravo nacionalnih manjina da u sudu koriste svoje jezike.
Poslanik SVM Balint Pastor je rekao da je nedopustivo da se broj opštinskih sudova smanji sa 134 na 38, a organa za prekršaje sa 173 na 45.
Prema njegovim rečima, nedopustivo je da u Vojvodini bude samo osam osnovnih sudova, čime bi situacija postala iracionalna, a slično bi bilo i sa prekršajnim sudovima.
SVM je predložio amandman da se uvede osnovi sud u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, čime se ne bi remetio sistem predloženog zakona.
Poslanik LSV Radovan Radovanović je istakao da je iznenađen zapažanjem da osnovne ili prekršane sudove treba uknuti u malim sredinama u kojima živi između 50.000 ili 100.000 stanovnika, jer advokati iz većih centara, kao na primer Beograda, ne mogu da dobiju spr ili predmet koji vode pred tim sudovima.
"Ne moramo iz svake sredine izvlačiti život i grupisati ga u što je moguće veće centre. Šta će se desiti kada Bačka Topola, Inđija, ili neka druga sredina, ne bude imala prekršajni sud", upitao je Radovanović.
Iz seta pravosudnih zakona, ostalo je još da se raspravlja i o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Skupština Srbije je tokom dana završila raspravu o amandmanima na Predlog zakona o državnom veću tužilaca.
Poslanici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke ocenili su tokom današnje rasprave o Predlogu zakona o Državnom veću tužilaca, da je funkcija vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca "kvazifunkcija" i da bi tu funkciju, usled sprečenosti republičkog javnog tužioca, trebalo da obavlja njegov prvi zamenik.
Poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) ocenili su tokom rasprave i da se tim predlogom zakona tužiocima pokušava dati nezavisnost što je nedopustivo.
Poslanica DSS-a Milica Radović kazala je da državno veće ne bi trebalo da postavlja vršioce dužnosti republičkog javnog tužioca, obzirom da ono nema ovlašćenje ni da bira javne tužioce.
"Republičkog javnog tužioca i javne tužioce bira Skupština Srbije na predlog vlade, a sa liste koju je utvrdilo državno veće tužilaca. Zato smatram da bi bilo primerenije da v.d. republičkog javnog tužioca bira ili vlada ili da taj posao obavlja već postojeći, prvi zamenik republičkog javnog tužioca", kazala je Radović.
Prema njenim rečima, "vrlo je interesanto insistiranje na samostalnosti tužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti, koja ide dotle da se radi o pokušaju uvođenja nezavisnosti tužilačke funkcije".
Ona je istakla da javni tužioci i njihovi zamenici ne mogu da budu nezavisni u obavljanu svoje funkcije kao što su sudije.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić kazao je da nezavisno tužilaštvo neprihvatljivo i da bi to značilo da se uvodi četvrta nezavisna grana vlasti - tužilaštvo.
On je istakao da tužilac može da bude samostalan u svom radu i autonoman u odlučivanju, ali ne i nezavisan i dodao da toga nema nigde u svetu.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Petar Jojić, međutim, kazao je da SRS smatra da je potrebno da tužilaštvo bude nezavisno jer samo tako, kako je naveo, može da bude garancija pravičnosti u vođenju krivičnog postupaka.
Poslanik SRS Milorad Buha, reklamirajući povredu Poslovnika, rekao je da načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš vodi pregovore sa NATO o izmeni Kumanovskog sporazuma i naveo da se iz toga krije brisanje odredbe da se na Kosovo i Metohiju vrati 1.000 srpskih policajaca.
Buha je ocenio da je suština tih pregovora raspoređivanje sanga Euleksa i uvođenje plana Martija Ahtisarija.
Poslanici radikala i naprednjaka i su za skupštinskom govornicom na kratko vodili polemiku o mandatima poslanika koji su iz SRS prešli u poslanički klub Napred Srbijo.
Tomislav Nikolić je kazao da mandat može da mu prestane samo ako on tako odluči.
(agencije/MONDO)
Na predlog zakona uloženo je 124 amandmana, od kojih je vlada prihvatila 14.
Nova mreža pravosudnih organa biće uspostavljena od 1. januara 2010. godine i, prema Predlogu zakona, opštinski sudovi, kojih trenutno u Srbiji ima 138, biće reorganizovani u 34 osnovna suda.
Organi za prekršaje biće reorganizovani u 44 suda za prekršaje, koji će činiti deo sudske vlasti.
Tim predlogom zakona biće uspostavljena nova pravosudna mreža koja će podrazumevati značajno smanjenje broja sudova i javnih tužilaštava
Nova mreža pravosudnih organa predviđa formiranje Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nalležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, Privredni apelacioni sudovi, prekršajni, Viši prekršajni i Upravni sud.
U Srbiji će formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na koje će preći deo nadležnosti okružnih sudova.
Poslanici opozicionih stranaka izneli su niz kritika na novu mrežu pravosudnih organa predviđenu Predlogom zakona o sedištima i područijima sudova i javnih tužilaštava.
Opozicioni poslanici smatraju da će će značajnim smanjenjem broja osnovnih i prekršajnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji biti onemogućen pristup građana pravdi.
Najviše primedbi izneli su poslanici iz Vojvodine SVM, LSV, koji su najavili da neće podržati zakon ukoliko ne budu usvojeni njihovi amandmani kojima predlažu da se sudovi u određenim gradovima ne ukidaju.
Oni su izneli istorijske i geografske razloge za opstanak sudova opšte nadležnosti u nekim gradovima, kao i to da je njihovo postojanje neophodno da bi se ispoštovalo pravo nacionalnih manjina da u sudu koriste svoje jezike.
Poslanik SVM Balint Pastor je rekao da je nedopustivo da se broj opštinskih sudova smanji sa 134 na 38, a organa za prekršaje sa 173 na 45.
Prema njegovim rečima, nedopustivo je da u Vojvodini bude samo osam osnovnih sudova, čime bi situacija postala iracionalna, a slično bi bilo i sa prekršajnim sudovima.
SVM je predložio amandman da se uvede osnovi sud u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, čime se ne bi remetio sistem predloženog zakona.
Poslanik LSV Radovan Radovanović je istakao da je iznenađen zapažanjem da osnovne ili prekršane sudove treba uknuti u malim sredinama u kojima živi između 50.000 ili 100.000 stanovnika, jer advokati iz većih centara, kao na primer Beograda, ne mogu da dobiju spr ili predmet koji vode pred tim sudovima.
"Ne moramo iz svake sredine izvlačiti život i grupisati ga u što je moguće veće centre. Šta će se desiti kada Bačka Topola, Inđija, ili neka druga sredina, ne bude imala prekršajni sud", upitao je Radovanović.
Iz seta pravosudnih zakona, ostalo je još da se raspravlja i o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Skupština Srbije je tokom dana završila raspravu o amandmanima na Predlog zakona o državnom veću tužilaca.
Poslanici Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke ocenili su tokom današnje rasprave o Predlogu zakona o Državnom veću tužilaca, da je funkcija vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca "kvazifunkcija" i da bi tu funkciju, usled sprečenosti republičkog javnog tužioca, trebalo da obavlja njegov prvi zamenik.
Poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) ocenili su tokom rasprave i da se tim predlogom zakona tužiocima pokušava dati nezavisnost što je nedopustivo.
Poslanica DSS-a Milica Radović kazala je da državno veće ne bi trebalo da postavlja vršioce dužnosti republičkog javnog tužioca, obzirom da ono nema ovlašćenje ni da bira javne tužioce.
"Republičkog javnog tužioca i javne tužioce bira Skupština Srbije na predlog vlade, a sa liste koju je utvrdilo državno veće tužilaca. Zato smatram da bi bilo primerenije da v.d. republičkog javnog tužioca bira ili vlada ili da taj posao obavlja već postojeći, prvi zamenik republičkog javnog tužioca", kazala je Radović.
Prema njenim rečima, "vrlo je interesanto insistiranje na samostalnosti tužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti, koja ide dotle da se radi o pokušaju uvođenja nezavisnosti tužilačke funkcije".
Ona je istakla da javni tužioci i njihovi zamenici ne mogu da budu nezavisni u obavljanu svoje funkcije kao što su sudije.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić kazao je da nezavisno tužilaštvo neprihvatljivo i da bi to značilo da se uvodi četvrta nezavisna grana vlasti - tužilaštvo.
On je istakao da tužilac može da bude samostalan u svom radu i autonoman u odlučivanju, ali ne i nezavisan i dodao da toga nema nigde u svetu.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Petar Jojić, međutim, kazao je da SRS smatra da je potrebno da tužilaštvo bude nezavisno jer samo tako, kako je naveo, može da bude garancija pravičnosti u vođenju krivičnog postupaka.
Poslanik SRS Milorad Buha, reklamirajući povredu Poslovnika, rekao je da načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš vodi pregovore sa NATO o izmeni Kumanovskog sporazuma i naveo da se iz toga krije brisanje odredbe da se na Kosovo i Metohiju vrati 1.000 srpskih policajaca.
Buha je ocenio da je suština tih pregovora raspoređivanje sanga Euleksa i uvođenje plana Martija Ahtisarija.
Poslanici radikala i naprednjaka i su za skupštinskom govornicom na kratko vodili polemiku o mandatima poslanika koji su iz SRS prešli u poslanički klub Napred Srbijo.
Tomislav Nikolić je kazao da mandat može da mu prestane samo ako on tako odluči.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
