Haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju biti izručeni Haškom tribunalu jer je to uslov za nastavak približavanja Srbije EU ali i neophodna pretpostavka za suočavanje s prošlošću u regionu, ocenili su učesnici skupa "Suđenja za ratne zločine - aktuelan trenutak, rezultati, perspektive".
Na konferenciji u beogradskom Sava centru, učestvovale su sudije i predsednici sudova iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, predstavnici Haškog tribunala i misije OEBS u Srbiji.
Bivši predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je da institucije u Srbiji moraju učiniti sve što mogu kako bi preostala dvojica haških optuženika bila izručena Hagu, jer njima mora da se sudi pred tim sudom.
Pokar je na konfereniciji "Suđenja za ratne zločine - aktuelan trenutak, rezultati, perspektive", rekao da se nada da će napori srpskih vlasti i institucija da ispune obavezu izručenja dvojice haških begunaca, biti pozitivno okončani.
On je rekao da je većina predmeta pred Haškim tribunalom već zaključena i naveo da su u toku procesi protiv 26 od ukupno 161 optuženog, kao i odlučivanje o deset žalbi na presude tog suda.
"Spremni smo da sarađujemo sa lokalnim sudovima kako bi se olakšao njihov rad na procesuiranju ratnih zločina", rekao je Pokar i dodao da manjak te saradnje dovodi do nedostatka dokaza i donošenje oslobađajućih presuda.
Holandski ambasador u Beogradu Ron Van Dartel izjavio je da Holandija i Srbija imaju zajednički interes da se završi privođenje svih optuženih za ratne zločine pred lice pravde.
"Holandija želi da podrži Srbiju u njenom budućem razvoju ali pre toga ona mora da se uhvati u koštac sa prošlošću", rekao je Van Dartel na skupu o ratnim zločinima u beogradskom Sava centru.
Dodao je da je holandsko uslovljavanje Srbije na daljem putu evropskih integracija neizbežno ali da je teško objasniti zašto je njegova zemlja u tome tako uporna.
"Holandija nastoji da igra pozitivnu ulogu u regionalnim procesima suočavanja sa prošlošću", rekao je holandski ambasador
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da će suđenja pred tim sudom trajati i 2010. godine i zatražio podršku međunarodne zajednice, saopštio je sud u Hagu.
Na redovnom susretu najviših zvaničnika Tribunala sa diplomatama, Bramerc je, prema saopštenju, rekao da će se "suđenja nastaviti tokom 2009. i 2010. godine i pozvao međunarodnu zajednicu da održi svoju podršku i obezbedi resurse neophodne za uspešno ispunjavanje mandata Tribunala".
Na konferenciji u beogradskom Sava centru, učestvovale su sudije i predsednici sudova iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, predstavnici Haškog tribunala i misije OEBS u Srbiji.
Bivši predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je da institucije u Srbiji moraju učiniti sve što mogu kako bi preostala dvojica haških optuženika bila izručena Hagu, jer njima mora da se sudi pred tim sudom.
Pokar je na konfereniciji "Suđenja za ratne zločine - aktuelan trenutak, rezultati, perspektive", rekao da se nada da će napori srpskih vlasti i institucija da ispune obavezu izručenja dvojice haških begunaca, biti pozitivno okončani.
On je rekao da je većina predmeta pred Haškim tribunalom već zaključena i naveo da su u toku procesi protiv 26 od ukupno 161 optuženog, kao i odlučivanje o deset žalbi na presude tog suda.
"Spremni smo da sarađujemo sa lokalnim sudovima kako bi se olakšao njihov rad na procesuiranju ratnih zločina", rekao je Pokar i dodao da manjak te saradnje dovodi do nedostatka dokaza i donošenje oslobađajućih presuda.
Holandski ambasador u Beogradu Ron Van Dartel izjavio je da Holandija i Srbija imaju zajednički interes da se završi privođenje svih optuženih za ratne zločine pred lice pravde.
"Holandija želi da podrži Srbiju u njenom budućem razvoju ali pre toga ona mora da se uhvati u koštac sa prošlošću", rekao je Van Dartel na skupu o ratnim zločinima u beogradskom Sava centru.
Dodao je da je holandsko uslovljavanje Srbije na daljem putu evropskih integracija neizbežno ali da je teško objasniti zašto je njegova zemlja u tome tako uporna.
"Holandija nastoji da igra pozitivnu ulogu u regionalnim procesima suočavanja sa prošlošću", rekao je holandski ambasador
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da će suđenja pred tim sudom trajati i 2010. godine i zatražio podršku međunarodne zajednice, saopštio je sud u Hagu.
Na redovnom susretu najviših zvaničnika Tribunala sa diplomatama, Bramerc je, prema saopštenju, rekao da će se "suđenja nastaviti tokom 2009. i 2010. godine i pozvao međunarodnu zajednicu da održi svoju podršku i obezbedi resurse neophodne za uspešno ispunjavanje mandata Tribunala".
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da nedostatak blagovremenog suočavanja sa ratnim nasleđem može biti teret za buduće generacije i da osujeti potrebu postizanja trajnog mira u regionu.
"Suočavanje sa prošlošću ostvaruje se ne samo osnivanjem specijalnih sudskih instanci, posebnih tribunala i komisija za istinu, već i ponovnim otvaranjem i revizijom u političkim i akademskim krugovima, krivičnog dela genocida i zločina iz prošlosti čiji su počinioci do danas uspeli da izbegnu odgovornost i krivične sankcije", rekao je Vukčević.
Dodao je da je Srbija danas talac dvojice haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, jer se njihovo izručenje sudu u Hagu javlja kao jedna od najozbiljnijih prepreka evropskih integracija Srbije.
Prema njegovim rečima proces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima predstavlja "političko prevaspitavanje" koje je sporo, mukotrpno i može trajati godinama, ali daje rezultate ako se vodi kako treba.
"Vladavina prava u Srbiji nije moguća bez prevazilaženja predrasuda na institucionalnom i profesionalnom planu, koje predstavljaju direktnu posledicu ratnih sukoba", rekao je Vukčević.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović kazao je na skupu da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni preostale obaveze prema sudu u Hagu.
"Suđenja za ratne zločine i saradnja sa Haškim tribunalom su međunarodna ali i moralna obaveza za utvrđivanje istine o zločinima koji su se dogodili", ocenio je on.
Dodao je da bi suđenja pred domaćim sudovima trebalo da budu podignuta na viši nivo i naglasio da će se pravosuđe Srbije i u budućnosti baviti ratnim zločinima koji u procesnom smislu ne zastarevaju.
Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je danas da će Srbija izvršiti sve svoje međunarodne obaveze i da će uhapsiti sve preostale haške begunce.
On je kazao da se to neće učiniti zbog Evropske unije, evropskih integracija već zbog Srbije.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ukazala je da su istrage za ratne zločine komplikovane, navodeći da je u pitanju zločin koji se dogodio pre nekoliko godina i da je prikupljanje dokaza otežano, da se teško pronalaze svedoci, kao i da neretko oni odustaju od svedočenja.
Ona smatra da predstojeće reforme pravosuđa, koje predviđaju velike promene u organizaciji i radu pravosuđa, neće ugroziti procese za ratne zločine.
Konferenciju "Suđenja za ratne zločine - aktuelan trenutak, rezultati, perspektive" organizovao je Okružni sud u Beogradu.
(MONDO/agencije)
"Suočavanje sa prošlošću ostvaruje se ne samo osnivanjem specijalnih sudskih instanci, posebnih tribunala i komisija za istinu, već i ponovnim otvaranjem i revizijom u političkim i akademskim krugovima, krivičnog dela genocida i zločina iz prošlosti čiji su počinioci do danas uspeli da izbegnu odgovornost i krivične sankcije", rekao je Vukčević.
Dodao je da je Srbija danas talac dvojice haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, jer se njihovo izručenje sudu u Hagu javlja kao jedna od najozbiljnijih prepreka evropskih integracija Srbije.
Prema njegovim rečima proces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima predstavlja "političko prevaspitavanje" koje je sporo, mukotrpno i može trajati godinama, ali daje rezultate ako se vodi kako treba.
"Vladavina prava u Srbiji nije moguća bez prevazilaženja predrasuda na institucionalnom i profesionalnom planu, koje predstavljaju direktnu posledicu ratnih sukoba", rekao je Vukčević.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović kazao je na skupu da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni preostale obaveze prema sudu u Hagu.
"Suđenja za ratne zločine i saradnja sa Haškim tribunalom su međunarodna ali i moralna obaveza za utvrđivanje istine o zločinima koji su se dogodili", ocenio je on.
Dodao je da bi suđenja pred domaćim sudovima trebalo da budu podignuta na viši nivo i naglasio da će se pravosuđe Srbije i u budućnosti baviti ratnim zločinima koji u procesnom smislu ne zastarevaju.
Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je danas da će Srbija izvršiti sve svoje međunarodne obaveze i da će uhapsiti sve preostale haške begunce.
On je kazao da se to neće učiniti zbog Evropske unije, evropskih integracija već zbog Srbije.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ukazala je da su istrage za ratne zločine komplikovane, navodeći da je u pitanju zločin koji se dogodio pre nekoliko godina i da je prikupljanje dokaza otežano, da se teško pronalaze svedoci, kao i da neretko oni odustaju od svedočenja.
Ona smatra da predstojeće reforme pravosuđa, koje predviđaju velike promene u organizaciji i radu pravosuđa, neće ugroziti procese za ratne zločine.
Konferenciju "Suđenja za ratne zločine - aktuelan trenutak, rezultati, perspektive" organizovao je Okružni sud u Beogradu.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
