Izveštaj Evropske komisije: Šta se očekuje od Srbije

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je izveštaj evropske komisije o Srbiji konstatovao da ima napretka u nekim oblastima, ali da ona mora da bude odlučnija i još značajnije da pojača svoje napore u nekim glavnim područjima kao što su jačanje demokratskih institucija i vladavina prava.

Fabrici je na konferenciji za medije posle sastanka s premijerkom Ano Brnabić, kojoj je uručio Godišnji izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji, rekao da su oblasti u kojima treba pojačati reforme pravosuđe i borba protiv korupcije i kriminala i ostvarivanje osnovnih prava.

On je ukazao i na važnost jačanja demokratskih institucija kao što je parlament, "kako bi se obezbedio međupartijski dijalog i obezbedila nadzorna funkcija parlamenta nad izvršnom vlasti".

Fabrici je rekao po pitanju ustavnih promena treba nastaviti saradnju s Venecijanskom komisijom i dodao da to treba završiti u parlamentu.

"Treba dalje raditi na tome radi uspostavljanja nezavisnog i samostalnog pravosudnog sistema", rekao je Fabrici.

Dodao je da je u izveštaju Evropske komisije konstatovano da već drugu godinu nema napretka u slobodi izražavanja.

Fabrici je istakao da je primetno da postoji napredak u razvoju ekonomije, kao i da postoji regionalna saradnja koja treba da bude motor za ceo region.

Uručivanju izveštaja u Vladi Srbije prisustvovala je i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

O Izveštaju se danas govoreno, u okviru pregleda napretka zemlaja Zapadnog Balkana, i u sedištu EU.

ŠTA KAŽU IZ BRISELA

"Neophodno je jačanje i verodostojnije primenti reformi u oblasti u vladavine prava. To je najvažniji preduslov za napredak na evropskom putu, uključujući i ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima u poglavljima 23 i 24", poručio je Han.

Evropski komesar je predstavljajući izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balakana pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta pozvao i Beograd i Prištinu da stvore pogodne uslove za finalizaciju pravnoobavezujućeg sporazuma u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

"Obe strane treba da izbegnu svaku akciju koju druga strana može tumačiti kao provokaciju”, poručio je Han.

Govoreći o Kosovu, evropski komesar je pozvao tamošnje vlasti da vrate politički fokus na evrointegracije.

"Napredak napravljen u nekim ključnim oblastima je zasenjen uvođenjem tarifa na robu iz Srbije i BiH koje moraju biti povučene. Kosovo se mora fokusirati i na implemetaciju Sporazuma o stabilizaciji i priduruživanju", zaključio je Han.

I izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister kaže da je svedok napretka Srbije na putu ka članstvu u EU.

Mekalister je nakon predstavljanja ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o zemljama u procesu proširenja pozvao Srbiju na dalje reforme u "ključnim oblastima" pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i slobode izražavanja i medija.

”Video sam napredak Srbije, posebno u oblasti makroekomske stabilizacije što je jasno donelo dobrobit narodu Srbije”, kaže Mekalister.

Izvestilac za Srbiju navodi da Srbija napreduje na svom putu ka EU, a da ukupni tempo pregovora zavisi od napretka u usvajanju i implemetaciji reformi u kljucnim oblastima.

Mekalister je dodao i da je za Srbiju veliki izazov dijalog i normalizacija odnosa sa Kosovom.

”Dijalog što pre mora biti nastavljen, a znamo da je potrebno doći do pravno obevezujućeg sporazuma”, kaže Mekalister.

IZVEŠTAJ: TRN U OKU ODNOSI SA RUSIJOM, I KINOM

Srbija je 53 odsto usklađena sa spoljnom politikom EU i u periodu obuhvaćenom novim Izveštajem o napretku na putu ka EU od marta 2018. do februara 2019. Beograd se uskladio sa 46 od 87 evropskih deklaracija u toj oblasti, piše u ovogodišnjem Izveštaju o napretku..

Na planu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike obuhvaćene poglavljem 31 u pregovorima sa EU Srbija je umereno pripremljena za članstvo, ocenjuje se u Izveštaju Evropske komisije koji je danas objavljen.

Ukazuje se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Venecuelu, kao i da i dalje podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

"Srbija nema bilateralne sporazume o imunitetu kojima se odobrava izuzeće od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i poštuje zajedničke stavove EU o integritetu Rimskog statuta uz vodeće principe EU o bilateralnim sporazumima o imunitetu", navodi se u delu izveštaja o poglavlju 31.

Navodi se i da Srbija nastavlja da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa brojnim zemljama.

Istovremeno se ukazuje na česte kontakte na visokom nivou sa Rusijom i redovne bilateralne posete, kao i vojno tehničku saradnju, uključujući zajedničke vojne vežbe, odnose sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i sporazume o trgovini oružjem. ;

Srbija održava dobre odnose sa SAD, učestvovala je u dvadesetak zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i NATO u 2018. i takođe nastavlja da jača političke i ekonomske veze sa Kinom, navodi se u izveštaju.

Ocenjeno je da je Srbija postigla određeni napredak u usklađivanju sa EU u spoljnoj politici pošto je vlada dostavila nacrte novih bezbednosnih i odbrambenih strategija na konsultacije i nastavlja pripreme sa ciljem da se omogući učešće civila u međunarodnim misijama i operacijama.

VLADAVINA PRAVA - NAJVEĆA KOČNICA

Evropska komisija i u najnovijem izveštaju ponovo konstatuje da naša zemlja mora da učini mnogo više u oblasti vladavine prava, te da je, istovremeno, neophodno hitno postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je presudno za napredak obe strane na evropskom putu.

Komisija je, istovremeno, istakla da srpska ekonomija i uloga Beograda u regionu nastavljaju da daju pozitivne rezulate.

Opšta ocena Evropske komisije jeste da će brzina sprovođena reformi u oblasti vladavine prava biti presuda za dinamiku procesa pristupanja Srbije EU.

Da bi održala ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu Srbija bi posebnu pažnju u narednom periodu trebalo da obrati na nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije, slobodu medija, kao i rešavanju slučajeva organizovanog kriminala u samoj zemlji, ocenjuju u Briselu.

Izveštaj EK kao i obično počinje delom koji se odnosi na političke kriterijume, pri čemu se konstatuje nedostatak prostora za adekvatnu međustranačku debatu u zemlji u cilju stvaranja širokog pro EU konsenzusa neophodnog za nastavak puta Srbije ka EU.

Evropska komisija konstatuje i bojkot rada Parlamenta od strane nekih opozicionih partija kao i proteste kojima se zahteva sloboda medija i slobodni i pošteni izbori.

Shodno tome, vlasti u Srbiji se pozivaju da se pozabave preporukama o izborima koje su u delovima koje su kao problematične dentifikovali međunarodni posmatrači.

U oblasti javne uprave Srbija pokazuje umereni stepen pripremljenosti pri ćemu se navodi da su usvojeni ovi zakoni i postignut napredak u oblasti pružanja usluga.

U oblasti borbe protiv korupcije Srbija beleži ograničen napredak uz konstataciju da korupcija preovladava u mnogim oblastima.

Istovremeno, Evropska komisija potvrđuje da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti i pokazuje napredak u borbi protiv organizovanog kriminala.

Ovogodišnji izveštaj konstatuje da je zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava u velikoj meri uspostavljen u Srbiji.

Naglašava se da su usvojene izmene i dopune zakonodavnog okvira vezanog za nacionalne manjine i da se očekuje efikanija primena zakona i politka u ovoj oblasti.

Komisija ocenjuje da u Srbiji nije postignut dovoljan napredak u pogledu slobode izražavanja i da to predstavlja ozbiljnu zabrinutost.

Od Srbije se očekuje i pojače mere za zaštitu prava lica koja se suočavaju sa diskriminacijom, uključujući LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV / AIDS-om i druge ugrožene pojedince.

Srbija je i ove godine pozitivno ocenjena za svoju ulogu u regionu i predasnost dobrim bilateralnim odnosima sa drugim zemljama iz procesa proširenja i susednim državama -članicama EU.

Komisija je zadovoljna načinom na koji Srbija nastavlja da upravlja migracionim pitanjima, ali i podseća na neophodnost poštovanja obaveze readmisije državljana trećih zemalja prema Sporazumu o readmisiji između EU i Srbije i uzdržavanja od daljeg odstupanja od vizne politike EU.

Kada je u pitanju ekonomija Evropska komisija konstatuje određeni napredak Srbije i umerenu pripremljenost za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

"Veća fiskalna prilagođavanja tokom prethodnih godina značajno su poboljšala održivost duga. Stabilnost finansijskog sektora je sačuvana i performanse tržišta rada su poboljšane sa izuzetkom stope aktivnosti mladih, koja je opala", navodi se u izvešataju

Komisija konstatuje da su velike strukturne reforme javne uprave, poreske uprave i državnih preduzeća napredovale polako, a da je privatni sektor i dalje nedovoljno nerazvijen i ometan slabostima u vladavini prava i sprovođenju poštene konkurencije.

Konstatuje se da je Srbija je postigla određeni napredak i da je umereno spremna da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije.

U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, spoljni odnosi, socijalna politika i zapošljavanje, monetarna politika i finansijske usluge, Srbija je umereno pripremljena. Srbija je nastavila sa dobrim napretkom u poljoprivredi i usklađivanju sa transportnim pravnim tekovinama EU, dok je u oblasti energetike zabilježen ograničen napredak. Područja politike životne sredine i klimatskih promena tek treba da dobiju adekvatnu pažnju, navodi se u Izvešataju.

Ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija konstatuje u svom zaključku da Srbija mora prioritetno da pozabaviti pitanjima neusklađenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, posebno u vezi sa kontrolom državne pomoći, fiskalnom diskriminacijom uvezenih alkoholnih pića i ograničavanjem konkurencije u platnom sistemu zasnovanom na karticama.