Poslanici Skupštine Srbije prešli su na raspravu po amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, posle više od dva sata javljanja po Poslovniku poslanika radikala, koji su govorili o pretresu kuće Darka Mladića, sina haškog optuženika Ratka Mladića.
Rasprava o dnevnom redu bila je onemogućena zbog javljanja poslanika radikala po Poslovniku, zbog čega je bila određena i polučasovna pauza kako bi se predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović i šefovi poslaničkih grupa dogovorili o daljem radu.
Na konsultacijama kako prenosi Foks, nije došlo do dogovora, a radikali čekaju da se u Skupštinu vrati Dragan Todorović, koji je u kući Darka Mladića.
Javljanje radikala po Poslovniku preraslo je u polemiku sa šeficom poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju" Nadom Kolundžijom, koja je zahtevala da se u danu za glasanje poslanici izjasne o tome da li su poslanici SRS, koji su za skupštinskom govornicom, prema njenim rečima, vređali nju i Demokratsku stranku, prekršili Poslovnik.
Inače, poslanici su tokom dvodnevne rasprave u pojedinostima o predloženom zakonskom aktu, koji predviđa reorganizaciju sudske mreže u republici, razmotrili 25 od ukupno 124 amandmana koliko je podneto na ovo rešenje, a od kojih je Vlada Srbije prihvatila 14.
Najviše amandmana na predloženi zakonski akt poslanici su podneli na rešenje kojim se predviđa da se 138 opštinskih sudova transformiše u 34 osnovna suda.
Pored poslanika opozicije, kritike su izneli i poslanici SVM smatrajući da će smanjenje broja sudova stvoriti velike probleme za građane.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović kazao je da sudovi treba da budu bliži građanima, a ne da ih od njih udaljavaju i onemogućavaju da postignu pravdu.
Poslanica Demokratske stranke Srbije Milica Vojić Marković ocenila je da je nova mreža sudova jako loša i da će zakomplikovati posao sudijama.
Poslanica Liberalno demokratske partije Judita Popović rekla je da LDP ne može podržati taj zakon i dodala da oni podržavaju amandmane usmerene ka opstanku opštinskih sudova.
Ona je navela da bi podržali racionalizaciju sudova, ali da taj predlog zakona ne dokazuje da je bilo nekog ozbiljnijeg razmatranja te racionalizacije jer se njim ukida oko 70 odsto opštinskih sudova.
"To znači da se faktički radi o centralizaciji, a ne racionalizaciji sudova. Sudovi se centralizuju u određenim gradovima i opštinama, pa se pretpostavlja da će sudije iz manjih mesta prelaziti u nove centre moći", kazala je Popović.
Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova, predviđeno je da nova mreža pravosudnih organa bude uspostavljena od 1. januara 2010. godine.
Prema tom predlogu, organi za prekršaje biće reorganizovani u 44 suda za prekršaje, koji će činiti deo sudske vlasti.
Nova mreža pravosudnih organa predviđa formiranje i Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nadležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, privredni apelacioni sudovi, prekršajni, viši prekršajni i Upravni sud.
U Srbiji će biti formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na koje će preći deo nadležnosti okružnih sudova.
Ovo je šesti iz seta od sedam zakona kojima se predviđa reforma pravosudnog sistema, a posle njega poslanici treba da razmotre još izmene zakona o prekršajima.
(agencije/MONDO)
Rasprava o dnevnom redu bila je onemogućena zbog javljanja poslanika radikala po Poslovniku, zbog čega je bila određena i polučasovna pauza kako bi se predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović i šefovi poslaničkih grupa dogovorili o daljem radu.
Na konsultacijama kako prenosi Foks, nije došlo do dogovora, a radikali čekaju da se u Skupštinu vrati Dragan Todorović, koji je u kući Darka Mladića.
Javljanje radikala po Poslovniku preraslo je u polemiku sa šeficom poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju" Nadom Kolundžijom, koja je zahtevala da se u danu za glasanje poslanici izjasne o tome da li su poslanici SRS, koji su za skupštinskom govornicom, prema njenim rečima, vređali nju i Demokratsku stranku, prekršili Poslovnik.
Inače, poslanici su tokom dvodnevne rasprave u pojedinostima o predloženom zakonskom aktu, koji predviđa reorganizaciju sudske mreže u republici, razmotrili 25 od ukupno 124 amandmana koliko je podneto na ovo rešenje, a od kojih je Vlada Srbije prihvatila 14.
Najviše amandmana na predloženi zakonski akt poslanici su podneli na rešenje kojim se predviđa da se 138 opštinskih sudova transformiše u 34 osnovna suda.
Pored poslanika opozicije, kritike su izneli i poslanici SVM smatrajući da će smanjenje broja sudova stvoriti velike probleme za građane.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović kazao je da sudovi treba da budu bliži građanima, a ne da ih od njih udaljavaju i onemogućavaju da postignu pravdu.
Poslanica Demokratske stranke Srbije Milica Vojić Marković ocenila je da je nova mreža sudova jako loša i da će zakomplikovati posao sudijama.
Poslanica Liberalno demokratske partije Judita Popović rekla je da LDP ne može podržati taj zakon i dodala da oni podržavaju amandmane usmerene ka opstanku opštinskih sudova.
Ona je navela da bi podržali racionalizaciju sudova, ali da taj predlog zakona ne dokazuje da je bilo nekog ozbiljnijeg razmatranja te racionalizacije jer se njim ukida oko 70 odsto opštinskih sudova.
"To znači da se faktički radi o centralizaciji, a ne racionalizaciji sudova. Sudovi se centralizuju u određenim gradovima i opštinama, pa se pretpostavlja da će sudije iz manjih mesta prelaziti u nove centre moći", kazala je Popović.
Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova, predviđeno je da nova mreža pravosudnih organa bude uspostavljena od 1. januara 2010. godine.
Prema tom predlogu, organi za prekršaje biće reorganizovani u 44 suda za prekršaje, koji će činiti deo sudske vlasti.
Nova mreža pravosudnih organa predviđa formiranje i Vrhovnog kasacionog suda, a kao sudovi posebne nadležnosti biće ustanovljeni privredni sudovi, privredni apelacioni sudovi, prekršajni, viši prekršajni i Upravni sud.
U Srbiji će biti formirano 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na koje će preći deo nadležnosti okružnih sudova.
Ovo je šesti iz seta od sedam zakona kojima se predviđa reforma pravosudnog sistema, a posle njega poslanici treba da razmotre još izmene zakona o prekršajima.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
