Kumanovski sporazum, u kome nema kapitulacije, predaje oružja i ljudi, ali nema ni ostanka naših snaga i ustavnog poretka na Kosovu i Metohiji, prekinuo je rat ali nije doneo mir, izjavio je danas ministar odbrane Aleksandar Vulin povodom 20 godina od potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu.
Vulin je rekao da su vojska i narod upornim otporom izborili najviše što se moglo i da su bombardovanje i pokušaji kopnenog ulaska na planini Paštrik trajali do samog potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma.
Ministar je naveo da je nakon ulaska međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, proterano 250.000 Srba, Goranaca, Bošnjaka, Roma, Aškalija i ubijeno više od 1.000 ljudi.
"Šiptarski teroristi" su nastavili sa etničkim čišćenjem i zločinima za koje niko nije odgovarao, a rat koji Srbi nisu ničim izazvali i opravdali završio se priznanjem da međunarodno pravo nema više nikakvu vrednost i važnost, istakao je Vulin.
"Srbija je ponosna na svoj narod i one koji su je branili u tim vremenima, i neće da prihvati nametanje krivice za zločine koji su počinjeni nad njom, neka se stide drugi", zaključio je ministar Vulin.
Posle potpisivanja ovog sporazuma obustavljeno je NATO bombardovanje SRJ, koje je počelo 24. marta.
Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.
Posle potpisivanja, Džekson je rekao da se sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu i postupno povlačenje jugoslovenske vojske iz pokrajine.
Istog dana, Savet NATO je na sednici u Briselu odobrio sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske, policije i međunarodnih snaga.
Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da "verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosova", što je ubrzo i učinjeno.
Na Kosovo i Metohiju prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 01.30 časova, a potom je nastavio prema Kosovu Polju i prištinskom aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.
Granicu su kod mesta Blace, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfora ušao je oko podneva istog dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent Kfora u Orahovac.
Pripadnici Vojske Jugoslavije napustili su Prištinu 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone.
Vojska Jugoslavije je, i pored toga što su najžešći vazdušni udari u dvoipomesečnom ratu sa NATO bili izvedeni na Kosovu i Metohiji, uspela da iz pokrajine izvuče najveći deo svog ljudstva i tehnike.
NATO bombardovanje Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. godine.
Poraz Zvezde i čarke na kraju: Crveno-beli sjajno krenuli pa se skroz ugasili
Posle ovog poraza Zvezda je potonula: Efes izbacio crveno-bele iz plej-of slike, pogledajte tabelu Evrolige!
"Krenuli smo dobro, a onda se desio kolaps!": Sferopulos video dva različita tima, zato je Zvezda izgubila
Partizan dobija 3.600.000 evra od Telekoma: Rasim Ljajić se oglasio zbog novog ugovora!
Ceo Istanbul čuo krik, užasna scena na meču Zvezde: Dobrić se srušio, izneli ga sa terena!