Bitka na Paštriku je drugi deo kopnene ofanzive koju su iz pravca Republike Albanije ka Kosovu i Metohiji pokušali da izvedu UČK teroristi u saradnji sa NATO snagama i regularnim jedinicama Vojske Albanije.

Kad je postalo jasno da ofanziva na Košarama nije dala rezultate i da u tom rejonu ne mogu da probiju odbranu Vojske Jugoslavije, počeo je UČK napad na planinu Paštrik.

Cilj, kao i na Košarama, bio je spajanje UČK snaga iz Albanije sa UČK snagama koje su se nalazile na teritoriji Kosova i Metohije.

Snage UČK-a su za pravac drugog kopnenog napada ponovo izabrale teško prohodan put. Ovog puta napadnuta je planine Paštrik, nadmorske visine oko 2.000 metara, koja se nalazi nedaleko od Prizrena.

Napad je krenuo u ranim jutarnjim satima 26. maja na karaulu Gorožup. Zgrada karaule bila je već porušena tokom dejstava NATO avijacije u prethodnim napadima. Cilj UČK-a bio je da razbije našu liniju odbrane na granici, da uspostavi koridor duž reke Beli Drim, i da preko Prizrena produže dalje ka Prištini.

"Planina skoro da se crnila od UČK koji su krenuli da prelaze. Njih je bilo više od 2.000, a nas možda šezdesetak na karauli", priča za RTS Slavoljub Mitić koji je bio vojnik 55. graničnog bataljona.

"NEMA NAZAD, IZA JE SRBIJA": Ispovest generala Delića

Toko prvog dana napada, granicu u dužini od šest kilometara branilo je oko 400 vojnika iz 55. graničnog bataljona i iz 549. motorizovane brigade.

Napad je 26. maja bio silovit.

Neprijatelj je uspeo da se uklini na tri mesta i da uđe na našu teritoriju u dubini od 500 do 1000 metara. UČK teroristi zauzeli su i karaulu Gorožup. Naše snage su u kontranapadu istoga dana vratile karaulu, a u naredna tri dana proteruju terorističke snage sa teritorije Jugoslavije.

Na prvu liniju fronta stiže i pojačanje. Već krajem prvog dana borbe na Paštriku je bilo oko 1.200 vojnika Vojske Jugoslavije. Formira se i istureno komandno mesto kako bi oficiri koji komanduju bitkom bili što bliži prvoj liniji fronta.

Narednih dana vode se intenzivne bitke na svim pravcima. UČK snage pokušavaju da probiju našu odbranu. Napadaju danju, a bitke se vode i tokom noći. Noćna borba, bila je specifičnost bitke na Paštriku.

Kada snage UČK-a nisu uspele da probiju liniju fronta na padinama planine Paštrik krenuli su u napad preko samog vrha. I tu su naši vojnici, uz podršku artiljerije, uspeli da zaustave kopneni napad UČK snaga.

Kada je NATO shvatio da pešadijskim i artiljerijskim napadima ne mogu da razbiju prvu liniju odbrane Vojske Jugoslavije, usledilo je bombardovanje položaja naše vojske.

U napadu strategijske avijacije 30. maja izvršeno je tepih bombardovanje na selo Planeju koje je doslovce sravnjeno sa zemljom.

"Onda, ide neki avion. Ja sam prvi put video toliki bombarder, dolazi iz pravca Albanije. E, posle toga je počelo toliko da gruva da se Paštrik tresao... Toliko je počelo da se trese da smo mi morali da legnemo na zemlju. Kao da se planina ljulja cela. Posle nekoliko trenutaka poče je dim da se diže i digla se jedna ogromna pečurka", svedoči Dalibor Banzić, rezervista 549. brigade koji je sa svog položaja na vrhu planine Paštrik posmatrao bombardovanje plašeći se da niko od njegovih saboraca tamo nije ostao živ.

Bitka na Košarama: "Časno se borilo i časno ginulo!"

Od posledica bombardovanja strategijskom avijacijom, koja inače može da nosi i nuklearne bombe, poginula su tri vojnika Vojske Jugoslavije.

Gubici su bili mnogo manji nego što je neprijatelj očekivao jer su srpski vojnici na početku bombardovanja istrčali iz kuća i zaklone potražili u pripremljenim rovovima i obližnjim šumama.

Najžešći kopneni napad počeo je 31. maja. Borbe su vođene duž cele linije fronta i naše jedinice jedva su uspevale da zadrže i odbrane svoje položaje.

Jedan od komandira voda tada je od komandanta 549. motorizovane brigade generala Božidara Delića zatražio dozvolu za povlačenje, ali usledio je odgovor: "Nema nazad, nazad je Srbija". To je postao svojevrstan slogan i moto brigade.

"To je slogan i poruka za sve mlade ljude, za stare koji ne znaju da je 549. brigada možda jedina koja nije ustuknula pod najtežim i najžešćim okršajima, u napadima šiptarskih terorista" - priča u dokumentarno-igranom filmu "Ratne priče sa Paštrika" vojnik Predrag Tot.

On je umro za Srbiju: "Za ovu zemlju vredi ginuti"

Tada su naše snage upotrebile i višecevne bacače raketa kako bi zaustavile napad neprijatelja. Nastupilo je kratko zatišje kao nagoveštaj udara koji se spremao.

Usledilo je novo avijacijsko bombardovanje. Avioni A-10 bombardovali su zaselak Šeh-mahalu u kojoj se nalazio logor naše vojske i u kojem je bilo smešteno istureno komandno mesto 549. motorizovane brigade. Iako gubici nisu bili onakvi kakve je neprijatelj očekivao, to je bio dan kada je brigada imala najveći broj poginulih. Poginulo je osam vojnika i rezervista Vojske Jugosavije.

Tokom borbi u širem rejonu Paštrika, NATO avijacija je izvela 24 bombardovanja strategijskom avijacijom izbacivši oko 350 tona eksploziva. Avioni A-10 u ukupno 56 napada bacili su oko 220 bombi i 20.000 projektila sa osiromašenim uranijumom.

Materijalni gubici 549. motorizovane brigade bili su minorni u odnosu na bačenu količinu eksloziva: dva kamiona TAM-110, jedan "pincgauer", dva vozila cisterne i jedno sanitetsko vozilo. Izmeštajući svoje jedinice i praveći razne makete pripadnici Vojske Jugoslavije uspeli su da zaštite ljudstvo i tehniku i da neprijatelja navedu da pogađa lažne ciljeve.

"Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!"

Na Paštriku je jugoslovenska vojska nanela ogromne gubitke neprijatelju.

U borbama koje su trajale od 26. maja do 14. juna na masivu Paštrika poginulo je 26 vojnika vojske Jugoslavije.

Prema zvaničnim podacima kosovske Komisije za određivanje statusa veterana u borbama u zoni Paštrika poginulo je 453 UČK terorista, a ranjeno više od 700.Gubici neprijatelja bili su gotovo 20 puta veći.

Operacija "Strela 2", kako su je nazivali albanski i NATO planeri, počela je 26. maja i trajala je do 14. juna. Neprijatelj nije uspeo da ostvari cilj i da u borbi probije liniju odbrane 55. graničnog bataljona i 549. motorizovane brigade.

Bitka je ostala zabeležana kao odlučujuća bitka za kopnenu ofanzivu NATO pakta. Za NATO, kako je navodio glavnokomandujući general Vesli Klark, bilo je to pitanje da li će se prolivati krv američkih vojnika.

Za jugoslovensku vojsku odbrana Pašrika bila je značajna u političkim pregovorima koji su vođeni poslednjih dana rata. Granica je tada odbranjena. Vojska Jugoslavije je u borbama na Paštriku ostala neporažena. Povlačenje sa odbrambene linije Paštrika počelo je tek nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.