Ugledni francuski list na deset stranica opisao današnja stradanja Srba na Kosovu i Metohiji. Humanitarac Anri Gujon oduševljen: “Prava slika”.
Osnivač humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" Arno Gujon izjavio je danas, povodom reportaže na deset stranica "Srpski duh otpora" o životu Srba na Kosovu i Metohiji u uglednom francuskom listu "Figaro", da je to fenomenalno i da je istinski govori o humanitarnoj situaciji u srpskim enklavama na KiM.
Gujon je u Jutarnjem programu RTS rekao da zasluge za reportažu idu trojici hrabih novinara francuskog magazina, ocenjujući da nije lako na Zapadu, u Francuskoj, biti objekativan kada su u pitanju ispolitizovane teme.
"Oni su napravili fenomenalnu repotažu koja istinski govori o humanitarnoj situaciji u enklavama na Kosovu i Metohiji", ocenio je Gujon.
Istakao je da je "Figaro" najčitaniji i najprodavaniji časopis u Francuskoj i da će svaki čitalac imati priliku da se upozna sa onim ćto se de?ava na KiM ve? 20 godina.
"Saznaće da je srušeno 150 crkava i manastira, saznaće kako žive danas, 2019. godine, Srbi u selu Novake kod Prizrena, kako žive monasi u Visokim Dečanima, zašto su i dalje vojnici Kfora oko manastira Visoki Dečani i zašto moraju da čuvaju taj dragulj srpske istorije", naveo je Gujon.
On je naglasio da je novinar "Figaroa" napisao da bismo, kada bi se tako nešto dešavalo bilo gde drugde u svetu, govorili o aparthejdu, o segregaciji, a o tome šta se dešava južnoj srpskoj pokrajini na KiM skoro da niko i ne priča.
Gujon je ukazao da novinari uglavnom pre nego što odu na KiM veoma slabo znaju o tome šta se dešava, kao i da to vidi jer uvek kontaktiraju njegovu organizaciju.
On kaže da je novinara "Figaroa" koji je napravio ovu reportažu upoznao pre osam godina i da mu je i tada govorio o KiM.
"Svake godine je on dobijao naše izveštaje, pisma, mejlove i osam godina kasnije dobili smo deset strana u magazinu ‘Figaro’ o toj situaciji. Naravno da kada je otišao na lice mesta on je mogao da se uveri u ono što smo mi govorili svih ovih godina, da se uveri da monasi žive iza bodljikavih žica, da se ne može pričati na srpskom jeziku u Đakovici, da ima puno krađa svugde na KiM i da su napadi i dalje česti i da ljudska prava za Srbe i nacionalne manjina na KiM nisu poštovana", objasnio je Gujon.
Pretnje Gujonu iz kosovske obaveštajne službe
Dodao je da su reakcije na reportažu ogromne i na društvenim mrežema odjek je bio ogroman i u Francuskoj i u Srbiji.
"Baš je jutros napisao glavni urednik 'Figaroa' na Twitteru da odjek koji ima taj članak u Francuskoj pokazuje da su ljudi željni da saznaju šta se dešava tamo, ali da se preretko govori o tome. On kaže da treba danas da znamo da su i Srbi žrtve na KiM i da Srbin može da bude žrtva zato što o tome skoro niko da nije govorio tokom 20 godina", kaže Gujon.
On navodi da se o Kosovu u Francuskoj govorilo prethodih dana, jer je kosovska ambasada obele?ila 20 godina mira i napravila koncert u katedrali Invalidi, koja je katedrala za vojnike, gde se nalazi grob Napoleona i veoma je va?na.
"Ono što je napravilo skandal u Francskoj i francuskim medijima jeste to što se jedan od učesnika tog koncerta popeo na mesto gde inače samo katolički sveštenik sme da se popne i tamo izrecitovao muslimansku molitvu", naveo je Gujon.
On je rekao da je to razljutilo mnoge ljude, biskupija se ogradila od tog koncerta i biskup je sutradan izrecitovao molitvu protiv oskrnavljenja i to je nešto što je veoma retko u katoličkoj crkvi.
"Ono što smo mi kao humanitarna organizacija uradili ne ulazeći u političku priču, mi smo upitali šta se obeležava, 20 godina mira, ali za koga? Hvala bogu što Albanci 20 godina mogu da žive u miru, ali šta je sa Srbima, Gorancima i ostalim nacionalnim manjinima koje žive na KiM", upitao je Gujon.
On je dodao da su se za tih takozvanih 20 godina mira desili pogromi, proterano je 250.000 Srba, dešavaju se napadi na Srbe i srpsku imovinu.
"Ako nema mira za sve, onda nema mira uopšte, i skandalozno je obeležavati taj mir", naglasio je Gujon.
Gujon će večeras u Nemačkoj predstaviti knjigu "Svi moji putevi vode ka Srbiji" u kojoj, kako kaže, opisuje stanje u enklavama na KiM, susrete sa ljudima i objašnjava ćesto pitanje koje mu postavljaju - zašto je jedan Francuz odlučio da se angažuje za Srbe na KiM.
