Kosovo - Rusi bili spremni da brane svoje na Kosovu
MONDO/N. Janković/fotografisano Alcatel telefonom 

Rusi su imali pod uzbunom tri divizije sa 120 aviona i 11.000 padobranaca bile spremne da krenu u rat na Kosovu. Naređenje bi bilo dato da je "opaljen jedan metak na Ruse u Prištini".

Britanski general Majk Džekson, kako se sumnja, imao je ove informacije kada je 12. juna rekao pred kamerama da Rusi mogu da ostanu na aerodromu "Slatina", jer neće da rizikuje Treći svetski rat, rekao je Staskov "Večernjim novostima".

Rusi plakali uz novi Bikovićev film! (VIDEO)

On je objasnio da su, kada je ruski bataljon iz Ugljevika u Bosni i Hercegovini zaposeo prištinski aerodrom, uzbunjene su tri divizije padobranaca i u 120 aviona ukrcana je ratna tehnika, spremna za veliki desant.

Rusi bili na Slatini pre kraja bombardovanja

Staskov je dodao da je, po planu u čijoj je razradi učestvovao, bilo spremno i da, ako ruski vojnici "zapadnu u probleme", uz padobrance bila pripravna i dalekoletna avijacija i bombarderi i da bi "sigurno krenuli u probijanje vazdušnog obruča NATO oko Srbije da se ukazala potreba".

Tokom 11. i 12 juna 1999. godine 200 ruskih padobranaca u 15 transportera i 10 kamiona sjurilo u usiljenom maršu dugom 620 kilometara od Ugljevika iz BiH, gde su bili kao snage međunarodnih jedinica za održavanje mira, do Prištine i zauzelo strateški važan aerodrom Slatina, ispred NATO jedinica koje su kretale iz mnogo bliže Makedonije.

Tamo su ostale sve dok 5. maja 2003. godine, ruski predsednik Vladimir Putin nije naredio povlačenje ruskih mirovnih snaga sa prostora bivše Jugoslavije.

Do 1. avgusta Balkan je napustilo skoro hiljadu ruskih vojnika i oficira – 320 mirovnjaka iz Ugljevika u BiH  i 650 pripadnika vazduhoplovno-desantnih snaga razmeštenih na teritoriji Kosova (u Kosovskoj Kamenicipod kontrolom SAD, u Srbici pod kontrolom Francuza, i u Mališevu pod kontrolom Nemaca, kao i na glavnom kosovskom aerodromu Slatina.