Joksimović je to kazala oslanjajući se na nova istraživanja koja pokazuju da bi, ukoliko bi se sutra održao referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 53 odsto građana glasalo za, njih 25 odsto protiv, a deset odsto ne bi glasalo.

Istraživanje javnog mnjenja "Evropska orjentacija građana Srbije" koju je početkom jula sprovelo nadležno ministarstvo, pokazuje i da 12 odsto građana ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.

U istraživanju je učestvovalo 1.050 ispitanika od 18 godina i rađeno je prema standardu Evrobarometra.

Joksimović kaže da su gotovo identični rezultati istraživanja bili i u junu i decembru 2018.godine.

Tada je 55 procenata ispitanika pozitivno odgovorilo na pitanje: Da li biste na referendumu podržali ulazak Srbije u EU?

Pored promocije i sistemskog rada na reformama, Joksimović kaže da je stabilnoj podršci građana članstvu u EU dorinela i politika regionalnog razvoja, održivog razvoja, dobro planiranje i priprema za korišćenje evropskih fondova, prekogranična saradnja...

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka.

U istraživanju se ističe da 68 odsto građana smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kao najznačajniju, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici, njih 20 odsto, vide borbu protiv korupcije, tu je reforma zdravstvenog sistema sa 16 odsto i bolja zaštita ljudskih prava sa 13 procenata.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator Srbiji.

ISTRAŽIVANJE: Građani Srbije i dalje većinski za EU

Na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalazi Kina sa 22 procenta, na trećem Rusija sa 20 i na četvrtom Japan sa 9 odsto.

Svaki treći građanin Srbije čuo je za neki projekat finansiran iz EU fondova, najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine i zdravstva.

Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. godine do kraja 2016, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,  11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

Da li ćemo jesti kajmak i kad uđemo u EU?

Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Prema mišljenju većine ispitanika, za njih 51 odsto članstvo u Evropskoj uniji bilo bi korisno za Srbiju (za 43 procenta - korisno i za još osam veoma korisno), a građani pojam EU povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i putovanje, boljom budućnošću za mlade, uređenijim društvom, boljim životom i višim životnim standardom u našoj zemlji.