Još jedna tribina, diskusija održana je danas u Beogradu sa tematikom koja je i dalje aktuelna, gotovo 20 godina nakon što je iskazano opredeljenje svih vlasti od tada do danas za evropskim putem Srbije.
Ali, dok su mnoge zemlje završavale proces pristupanja Evropskoj uniji za tri ili pet godina, poput Slovačke, recimo, Srbija i ceo prostor Zapadnog Balkana (Crna Gora, BiH, Severna Makedonija...) i dalje sede u evropskoj čekaonici sa, manje-više, sličnim pozicijama, a na ruku im ne ide ni trenutna evropska politika i ne baš velika želja da se proširenje Evropske unije nastavi.
Gde smo pogrešili? Gde je zapelo? Zašto ni pet godina od zvaničnog početka pregovora sa Evropskom unijom nema velikog pomaka? Zašto je Srbija otvorila tek 17 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU, a uspehom se računaju samo ZATVORENA poglavlja, ne i ona koja su otvorena.
Još odzvanja, sada već čuvena, izjava šefa pregovaračkog tima Srbje EU Tanje Miščević iz 2013. godine, kada je uporedila Srbiju sa "ferarijem". "Osećam se kao da sam za volanom ferarija sa upaljenim motorom, koji tek što nije krenuo", rekla je ona tada, govoreći o šansama Srbije na putu ka EU.
Šta se, u međuvremenu, dogodilo sa tim "ferarijem"?
"Ova zemlja može da bude 'ferari', ima kapacitet, šrafove, ljude koji bi mogli da promene ovu zemlju. Ali, taj 'ferari' ima ugrađenu blokadu brzine, za šta su odgovori i 'domaći izvođači', ali i neki izvođači radova spolja", slikovito je politikolog koji se bavi evrpskim integracijama Srbije i zapadnog Balkana, Srđan Majstorović na panelu posvećenom pregovorima Srbije i EU, koji je održan u "Aeroklubu" pod sloganom: "Pet godina pregovora - koliko je Srbija daleko od članstva u EU?".
Pomalo je i zlokobno delovao taj natpis na posteru iza učesnika razgovora. "Prvih 5 godina". Dakle, prvih pet godina od zvaničnog otvaranja pregovora sa EU, a čini se da smo i dalje "svetlosnim godinama" udaljeni od cilja.
Priča o evropskom putu Srbije traje odavno. Još dok je bila u zajednici koja se zvala SR Jugoslavija, potom Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a od 2006. godine je samostalna država, nakon što su se građani Crne Gore na referendumu izjasnili za odvajanje od Srbije.
Svaka vlast od 2000. godine do danas deklarativno je izražavala čvrsto i jasno opredeljenje za EU. Građani su u raznim anketama i istraživanjima javnog mnjenja davali vetar u leđa takvoj politici. Svi su, ili bar ogromna većina, želeli "evropski način života", evropske vrednosti.
Bili su tada i pozitivniji vetrovi iz Evrope.
Kada se dogodilo "masovno" proširenje, odnosno grupni ulazak 10 zemalja, verovalo se da je Srbija "u prvoj sledećoj grupi". Onda su ušle Bugarska i Rumunija, potonja je na red došla Hrvatska, a raspoloženje o proširenju u zemljama Evropske unije samo je splašnjavalo. Da bismo došli do ovog trenutka kada je proširenje stavljeno na "pauzu". Najnoviji pozitivan signal stiže iz nove postave Evropske komisije i isticanja da je Zapadni Balkan i dalje u fokusu, da se želi proširenje, ali i da će osim aktuelnih pitanja u centru pažnje biti i striktno poštovanje vladavine prava.
Međutim, kao da smo sve dalje. Kao da svim stranama, trenutno, odgovara ovo stanje "status quo" ili "stand by" (pauza). Ili, kako je to definisala generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić: "Požuri polako".
"Eto, baš tako to izgleda. I čini mi se da tako trenutno odgovara i Beogradu i Briselu. Stalno se prisećam one izjave Olija Rena, koji je to ponavljao i bio mi dosadan - 'gubite momentum, nemojte da ga izgubite'. Nažalost, bio je u pravu, mi jesmo izgubili momentum. Posle onog velikog oduševljenja kada je ušla grupa zemalja, sve je to splaslo kada su se pridružile Rumunija i Bugarska, a pogotovo posle ulaska Hrvatske u EU, kada je rečeno da proširenja neće biti još dugi niz godina", rekla je ona.
Jedan od onih koji je učestvovao u evropskim integracijama Srbije kroz institucije sistema je i Vladimir Međak, sada potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Opisao je kakvo je stanje zatekao 2003. godine.
"Sećam se prvog sastanka sa evropskim emisarima. Pričali smo o tome kako građanima Srbije obezbediti daljinsko grejanje. Dakle, nikakve priče o poglavljima, mi smo tada pričali o tome da li ljudi imaju struju, vodu, grejanje! Takvo je bilo zatečeno stanje. Već 2011. godine dobijali smo odlične ocene, govorilo se da za 5 godina možemo da završimo proces pristupanja, nije bilo otvoreno tek pet, šest poglavlja", rekao je on.
Međak je primetio i da rešenje pitanja Kosova i odnos koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom nisu jedin prepreke prilikom integracije u EU.
"Bilo bi moguće da su Kosovo i Rusija jedine barijere na putu ka EU, kada bismo sve ostalo rešili. Kakve veze, na primer, ima Kosovo sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda? Zašto godinama nije donete pravilnik o bezbednosti igračaka? Pa, neće deca Hana, Junkera da se igraju tim igračkama, nego naša deca! Političko pitanje je da Srbija neće ući dok ne reši Kosovo, ali Srbija takođe neće biti spremna da uđe dok ne ispuni kriterijume. Hajde prvo sve da završimo, pa da rešimo Kosovo na kraju", istakao je Međak.
Programski direktor Evropskog centra za politiku Milena Lazarević smatra da pristupanje Srbije Evropskoj uniji ide veoma sporo i da primećuje da postoji sporost u reformama, neodlučnost.
"Kao neko ko se posle školovanja vratio u Srbiju sa ubeđenjem da ću raditi i doprineti ulasku Srbije u EU, meni ceo taj proces ide užasno sporo. Ono što jeste dodatni problem jeste i to što je Srbija do sada dobijala grdnje i negativne ocene za političke stvari, ali i uvek pohvale za rad administracije u vezi sa pregovorima sa EU. Međutim, u poslednja dva izveštaja iz Evrope dobili smo upozorenje da kapaciteti za vođenje pregovora više nisu kao što su bili. Moguće je da se želi napredak, ali se to suštinski ne vidi. To je kao da imate dete, ali ga ne kupate i ne oblačite lepo", rekla je Milena Lazarević i nastavila:
"Stalno se čuje nešto što je sada već postala floskula - ovo ne treba da radimo zbog EU već zbog samih sebe. Pa ako je tako, zašto nam onda reforme stoje? Da li je bitnije ispuniti zahteve spolja, nego zadovoljiti potrebem, interese, zahteve svojih građana?".
Učesnici panela su ocenili i kao problematično i zabrinjavajuće to što je u poslednje vreme otvoreno samo jedno novo poglavlje u pregovorima sa EU, a mnoga od preostalih nisu ni na vidiku. Pogotovo se kasni u vezi sa Poglavljem 27 (zaštita životne sredine). To, smatraju, pokazuje da Srbija nije pripremljena za otvaranje još poglavlja, što je loše.
"Odgovornost je i na ovdašnjim političarima, nosiocima vlasti i njihovim kapacitetima da se sa tim nose. Od 2000. godine do danas oni pokušavaju da žongliraju sa 3,4 vruća krompira i da uporedi voze bisikl na kojem piše evro-integracije", rekao je Majstorović.
Za kraj je imao ovakvu ocenu:
"Očigledno je da smo svi zajedno omanuli. Velika odgovornost je na političkim partijama, političarima i nama iz civilnog društva što građanima nismo adekvatno predstavili šta je suština evropskih integracija".
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!