U igri je, navode, trenutno više modela, a svaki ide u pravcu da se zemljama kandidatima, umesto proširenja, ponudi neka vrsta privilegovanog partnerstva sa EU, tačnije ekonomska integracija bez formalnog članstva.

Oko nove metodologije pregovaranja, tvrdi list, uveliko se vode direktni razgovori između dve najuticajnije zemlje EU, Francuske i Nemačke, dok se u šire krugove ovih dogovora uključuju pre svega najtvrdokornije zemlje kada je reč o prijemu novih država - Holandija i Danska.

Dogovor bi, dodaje list, trebalo da bude postignut u narednih šest meseci i usvojen na Evropskom savetu u martu sledeće godine.

Jedna od ideja je uvođenje tzv. sektorske integracije u EU, odnosno da država po zatvaranju svakog poglavlja praktično u potpunosti uđe u sistem Unije u toj oblasti, a ne da, kao do sada, čeka da postane punopravna članica.

Na primer, kada završi pregovore u oblasti transporta, saobraćaja ili ekologije, država kandidat odmah bi imala pristup i svim fondovima EU, kao svaka druga članica.

Na stolu je i "norveški model", po kojem bi Srbiji i ostalim zemljama regiona, umesto članstva u EU kada dostignu potrebne standarde, bilo ponuđeno članstvo u dve ključne evropske institucije - Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropski ekonomski prostor (EEA), čije su članice Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, koje nisu u EU, navodi list.

U briselskim diplomatskim krugovima tvrde da Francuska insistira da se nove pristupna pravila promene ne samo za države koje tek treba da počnu pregovore, a to su Severna Makedonija, Albanija i BiH, već i za Srbiju i Crnu Goru, koje su odmakle u tom procesu.
Ima i onih koji smatraju da bi se EU ponela neprincipijelno i suprotno svojim vrednostima ukoliko bi Beogradu i Podgorici promenila pravila usred trke ka članstvu, ali je verovatnija opcija da će i Srbija i Crna Gora biti obuhvaćene novom metodologijom, zaključuju "Novosti".