Iz EU tvrde: RUSIJA će dobiti sankcije zbog oružja, a ne Srbija

Visoki zvaničnik američke administracije ističe za Nju Jurop da su sankcije usmerene na Rusiju, a ne na bilo koga drugog i da im nije cilj da naruše odbrambene sposobnosti partnera SAD.

"Primena je propisana zakonom i razgovore vodimo da bismo pomogli zemljama da prepoznaju kojim bi transakcijama rizikovale da im budu uvedene sankcije pre nego što se to desi. Sankcije su ozbiljne i imaju punu podršku Kongresa", naveo je taj zvaničnik.

U tekstu se navodi da su srpski zvaničnici potcenili i nedavnu pretnju zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je rekao da bi Srbija mogla da se suoči sa ciljanim američkim sankcijama, ako nastavi da kupuje sofisticirano rusko oružje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Beograd vodi odgovornu politiku nabavke oružja i ne želi da stvori bilo kakve tenzije ni sa Vašingtonom, ni sa evropskim državama.

"Verujem da ćemo rešiti nesporazume sa našim američkim partenrima kao što smo i do sada to činili", rekao je Vučić.

Nju Jurop podseća da je u centru pažnje kupovina protivvazduhoplovnog sistema "Pancir", koji je prvi put prikazan tokom zajedničke srpsko-ruske vojne vežbe koja je krajem oktobra održana u Beogradu.

Uz "Pancir" je neočekivano raspoređen i ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog dometa S-400, što je bio prvi put da Rusija iznese taj sistem izvan teritorije svojih saveznika, navodi se u tekstu.

Prema Kovačiću, mnogi veruju da je taj potez bio namerna provokacija usmerena ka NATO-u.
"Izgleda da Rusi nisu pitali domaćina, Srbiju. Pre će biti da su im rekli da S-400 dolazi", rekao je za Nju Jurop diplomata zadužen za bezbednosna pitanja, govoreći o protivvazduhoplovnom sistemu treće generacije, koji je bio u prvom planu nesporazuma između NATO-a i članice tog saveza, Turske, zbog odluke te zemlje da kupi rusko oružje.

"Pored toga, činjenica da je S-400 raspoređen u Srbiji znači da je zemlja članica NATO-a morala da dopusti tranzit, što je i učinila. To je i ignorisanje Alijanse", dodao je diplomata u izjavi za magazin.

Srbija planira da kupi i četriri borbena helikoptera MI17, tenkove i transportere od Rusije.

"Rusi daju ponude koje Srbija ne može da odbije", kaže jedan bezbednosni stručnjak.

Srbiju optužuju da sedi na dve stolice, nakon što je odbila da uvede sankcije Moskvi zbog pripajanja Krima i podrške sepratistima na istoku Ukrajine, piše Nju Jurop.

"Bez obzira na razumevanje potrebe da se Srbija naoruža, mora se primetiti da je ona u sendviču sa jedne strane između SAD i podrške koja se od nje očekuje za kompromisno rešenje kosovskog pitanja, što će je održati na putu ka EU, a sa druge strane tu su formalni aranžmani Rusije koje je Beogradu nemoguće da odbije. To sve povećava pritisak na Srbiju", citira list ocenu analitičarke Jelene Milić za Tanjug.

"Verujem da Rusija nagomilava i svaku vrstu drugog pritiska na Srbiju pošto joj ne odgovara da i Beograd i Priština budu u procesu evrointegracija. Kremlj će pokušati da to spreči na mnogo načina", dodala je ona.

U tekstu se podseća i da Beograd dobija upozorenja da mora da počne da usklađuje spoljnu politiku sa EU, što je Srbija u više navrata obećala da će učiniti, ali kada postane članica tog bloka.

Nakon više od pet godina, međutim, izgleda kao i da evropske zemlje sankcije protiv Rusije sprovode manje odlučno, dodaje Nju Jurop.

Prema podacima Evrostata, trgovinska razmena između Rusije i Evrpske unije porasla je od januara do aprila za 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 82,6 milijardi evra.

"Oni koji najglasnije pozivaju Beograd da se pridruže sankcijama protiv Rusije, verovatno imaju najveći udeo u obimu trgovinske razmene. To je biznis, ništa lično... ili moralno", kaže diplomata, dodajući da je Turska, klujučna članica NATO-a, kupovinom ruskog sistema S-400 drsko ignorisala pretnje sankcijama i otvorene primedbe saveznika iz Alijanse, zaključuje Nju Jurop.